Milica Bakrač: Crnogorci tek počeli da pišu istoriju
Ako je sudbina srpskog naroda na kraju 20. i početkom 21. veka tragična i gubitnička, ona u poeziji, na svu sreću, nije takva. Pesnik Nenad Grujičić u predgovoru svoje Antologije srpske poezije navodi da je široko primećeno da se danas u Evropi najbolja poezija piše na srpskom i rumunskom jeziku. Sa 18 godina sam slušala Branka V. Radičevića kako govori da već tada postoje narodi i jezici u svetu na kojima se uopšte ne piše poezija. Naša jednoverna braća, Crnogorci, u subotu su dobili pismo – čirgilicu, a istoriju su tek počeli da pišu, ako se izuzmu falsifikati srpske istorije. Neko je rekao da će u Crnoj Gori pobediti onaj jezik na kom se bolje piše, a na srpskom jeziku se ovde uz sve probleme stvara i dobro i dosta.
Ovo u razgovoru za „Novosti“ kaže pesnikinja Milica Bakrač, dobitnica brojnih priznanja na srpskom govornom području. Večita pesnička inspiracija su joj nacionalne, verske i duhovne teme. Naglašava da su Sveti Sava, Njegoš i Sveti Nikolaj Velimirović utemeljili srpski narod i njegovu poeziju.
– Nijedan narod ne može opstati bez svojih korena, pa ni srpski.
Svako vreme je bilo prelomno za srpski rod, pa i ovo današnje. Imali smo u prošlosti blistave pobede.
– Samo postojanje njegoševske Crne Gore je jedna od tih velikih srpskih pobeda. Zbog toga se digla ala i vrana da je uništi. Ako budemo imali vere, pravoslavne vere, u jednoga Gospoda Isusa Hrista, ako ta vera bude iskrena i jaka, opstaćemo i u ovakvoj Crnoj Gori. Bilo bi dobro da je Crna Gora u svom samoponiženju i samopotiranju dosegla dno, jer bi onda mogla samo da se uspinje, ali ponavljam, bez Hristove vere, bez pravoslavlja, bez svetosavlja, neće biti ni Crne Gore ni Srba. Čini se da nigde kao u Crnoj Gori narod nije odstupio od vere, i u tome je ključ naših ovovekovnih poraza.
Ko je najzaslužniji za kreiranje tvog pesničkog izraza?
– Za moj pesnički izraz najzaslužniji su, kako reče Dobrica Erić, „otadžbinski pesnici“. I otadžbinsko pevanje. A to su, osim već pomenutih svetaca i monaha, svi pesnici, čitava plejada koji su ostali svetosavci. Nikako ne bih mogla da izdvojim nekog posebno, a ne znam da li će o mom stavu pisati književni kritičari. Sonet jeste moja pesnička forma, ali je mnogo odličnih sonetista u srpskom pesništvu i možda nigde kao kod Srba ta savršena pesnička forma nije tako značajno zaživela.
Da li je Crna Gora u toj tmini dotakla dno?
– Bojim se da nije. Ne bih želela da zvučim pesimistično, niti da negiram napore pravoslavne crkve i mitropolita Amfilohija, kao i srpskih pesnika iz Crne Gore koji su pokušali dostojno da obeleže i sačuvaju Njegoša. Svakako je za pohvalu poduhvat izdavačkih kuća „Oktoih“ i „Štampar Makarije“, koje su u godini jubileja štampale Njegoševa sabrana dela, kao i organizaciju „Prvih Njegoševih večeri poezije“ u Crnoj Gori, takođe štampanje „Antologije novijeg pjesništva srpskog jezika Crne Gore“, „Jezerski vrh“ priređivača Andrije Radulovića… Jednom rečju, za sve nas koji se nismo odrekli Njegoša i Svetog Save, u vremenu tmine, svaki tren i dan posvećen ovim monasima i svecima je praznik i jubilej. Tim povodom sam završila svoj sonetni venac „Vijenac vijencu“, u slavu Njegoša, srpskog jezika i jubileja.
Dva su veka od rođenja Njegoša. Obeležavamo ga u mraku kao nikad…
– Svedoci smo neobične borbe za i oko Njegoša. Dok su Srbi u Crnoj Gori, iako bez institucija, uspeli da taj značajan datum dostojno obeleže, na takozvanoj crnogorskoj strani postoji borba za Njegoša i protiv njega. Od nebuloznih teza da je Njegoš genocidni pesnik do negiranja osnovnih postulata Njegoševe poetike, na jednoj strani se pojavljuje čudnovato svojatanje Njegoša od koga se lovćenski tajnovidac u grobu prevrće. Ne možete svojatati Njegoša, a biti protiv vraćanja njegove crkve, grobnice na vrhu Lovćena. O tim crnogorskim paradoksima i sukobljavanjima mogli bismo do beskraja.
I u takvom ambijentu kako vidite položaj srpskog pisca u Crnoj Gori?
– Srbi u Crnoj Gori nemaju svoje nacionalne institucije. Većina pisaca se bori za golu fizičku egzistenciju. Najčešće moraju sami da plaćaju štampanje svojih knjiga. Jednom rečju, krajnje je nepovoljan. Razmišljajući u realnim kategorijama, a ja sam samo pesnik, a ne prorok, ne mogu da vidim izlaz iz te situacije. Srpski pesnik Zoran Kostić je na slično pitanje odgovorio da „srpski pesnici u Crnoj Gori stvaraju i svoje pesništvo predstavljaju u katakombama“. Možda ovo pominjanje ranohrišćanskih svetilišta budi nadu.
Falsifikatori jezika
Kako zaustaviti dukljansku histeriju, lažnu istoriografiju, forsiranje izmišljenih jezika?
– Ne treba se previše baviti crnogorskim Dukljanima. Ne mogavši da nađu nikakvo istorijsko uporište za svoju antisrpsku histeriju, neki ljudi i krugovi u Crnoj Gori su pobegli u istorijski mrak stare Duklje, koja je, na način kako to oni posmatraju, više albanska nego crnogorska. Zapravo, najmanje je crnogorska. Naime, jedini istorijski dokaz o Duklji jeste Porfirogenitov zapis u kom stoji da Dukljom vladaju „arhonti Srba“. Izmišljenim jezicima bi trebalo da se pozabave lingvisti. Ponavljam, srpski pesnici su odabrali svoj jezik. Psihijatrima preostaje bavljenje histerijom, sudovima „prepuštamo“ falsifikatore. Ako svako bude radio svoj posao dobićemo priliku da se vratimo svojoj vertikali, i svetosavskoj i njegoševskoj.
Pa danas postoje u Crnoj Gori : Crnogorci koji su za zajednicu sa Srbijom. Srbi koji su za samostalnu Crnu Goru. Crnogorci koji su za samostalnu Crnu Goru. Srbi koji su za zajednicu sa Srbijom. U sustini postoje samo tri opcije : Samostalna Crna Gora. Konfederacija Srbije i Crne Gore. Crna Gora kao deo Srbije.
Kakvo zakeralo ovaj Trn! Ne prestaje da roni suze nad kraljem Nikiliom koga su i sami Petrovići odavno pržalili! Još laže kad kaže da su Petrovići ostavljeni u bijedi, kad im je isplaćeno 40 mikiona dinara odštete u zlatu kako donosi Jovan Markuš u svojoj knjizi o kralju Nikoli! I sve da Podgorička skupština nije zbacila kralja Nikolu sa prestola, zbacili bi njegove naslednike crnogorski boljševici ili ih pobili!
Inače čestitam našoj nadahnutoj pjesnikinji Milici…
Trne, dobro jutro!
Ti si samo neshvaćen u zlom vremenu, teritorijalno ste svi isto, i ti, i Milica, i Komnen, i ja, da se razumijemo, Milicu Bakrač kao pjesnikiwu mnogo cijenim, sjajna je.
Trne dragi,
za sve su krive vođe naroda! Nikola je isto griješio. Mislim da si u pravi, treba svi Njegošem da se kunemo, i neka od njegovih pjesama himna da bude u Crnoj Gori!
Iskreno,
„Zahvaljujući njima (Petrovićima) Crna Gora izašla na istorijsku pozornicu svijeta“.
Potpuno normalno. Državu vode vođe, ko će drugi? No su sa tim svojim srbovanjem sebe doveli do propasti, naročito kralj Nikola kojeg su njegovi „ljubimci“ prognali, oduzeli mu svu i pokretnu i nepokretnu imovinu i primorali ga da u tuđini crkne od bijede i gladi. Jel to zaslužio jer je mnogo više od samog Njegoša srbovao? Koliko vidim baš se ne pretržete oko njega a morali biste mnogo više nego za Njegoša. Njegov doprinos srpstvu je neizmjeran. Dosta je samo što je ušao u mojkovačku bitku sa crnogorskom mladeži da vas spašava u povlačenju preko Albanije od austrijske vojske. Kad vam se poslije ukazala prilika na Podgoričkoj skupštini srpskog naroda ste ga baš srpski nagradili da više ne smije ni nos promolit u Crnoj Gori. Danas ponovo pokušavate da CG preko Njegoša ubijedite da to nije nikad bila Crna Gora no Srbija! Ima li šta drskije i bezobraznije od toga?
Prave riječi, draga Milice, dobro si pomenula psihologe, jer ovo što čine Dukljani i ini Montenegrini, zove se u psihologiji mržnja na sebe.
Tako su neki Jevreji bili nacisti i čak oficiri Vermahta. Slično se naši odpadnici odriču svoje milenijumske srpske prošlosti i idu dotle da proklinju i u kamen zatucaju Petroviće zato što su navodno Crnu Goru posrbili, iako je bez njih ne bi bilo, iako je, upravo zahvaljujući njima, Crna Gora izašla na istorijsku pozornicu svijeta. Ona Crna Gora o kojoj je tvoj daleki sabrat Tenison pjevao: „O najmanja od naroda, ti velika Crna Goro…“
samo za jovanu njegos ogledalo srpsko
kralj nikola onamo namo
Lazo kamikazo, srBstvo vam je otišlo u 3 lijepe sa svima vama. Stop srbiji i srbima u crnoj gori! Ovdje se uči i priča i zbori samo po crnogorski. Nema nibošnjačkog ni hrvackog ni srpskog, samo čisti crnogorski koji nam je nasilno oduzet.
Ti si ocigledno gluva i slijepa. Procitaj velikane crnogorske istorije, pa onda poslusaj malo gusala pa se onda javi.
Dukljani nijesu znali za sebe dok im nijesu stigli zagrebacki agenti slavko i oni frizer brkovic.
Sjajna Milica Bakrač! Biće veoma zabavno kada mlade generacije Crnogoraca počnu da uče crnogorsku istoriju koja počinje sa Đidom i Kapom
cega jadan, svi se srbi hvale na profesore sa katedre za crnogorski jezik, svi studenti magistarskih su bivsi srbi. sestra mi je tamo na studira pa seve zna. prvo se malo svadjaju pa onda idu da se slikavaju zajedno za fejs.
u pravu si trne, to su tamo najbolji prijatelji!
Poštovana Hejzovice,
Neću puno tumačiti Vaše pisanje i komentarisanje Trnovitog iz razloga što sam sve ono što sam imao napisao u svom prvom postu. Da je na mjestu vidi se iz toga što me niko nije demantovao, ali kao što sam i rekao nijesam ga objavio da bi bio demantovan već da bih dobroamjerno skrenuo pažnju na neke stvari koje su po mom mišljenju bile pogrešne.
Ali, moram reći da iz Vašeg pisanja vidim da ste dobro uključeni u rad Filozofskog fakulteta i smjera za slavistiku što mi govori da sve, vjerovatno, i Vi sami student. Naime, upoznat sam s tim da su profesori sa smera za Crnogorski jezik i južnoslovenske književnosti ujedno i profesori na smjeru za Srpski jezik i obratno. Takođe, sam upoznat da se Vi, studenti Srpskog, veoma hvalite na te profesore i njihov rad, a sada ih ovdje zovete „mračnjacima“… Pozdrav!
Sve si u pravu. Toliko kontradiktornosti, ali neka, nema veze. Mada koliko sam ja čuo i koliko sam ja u toku nema tamo ni srbistike ni montenegristike ni slavistike. Blagoje ih je sve srozao. Ako ste čitali vijesti, mogli ste vidjeti da Bečanović osporava doktorate crnogoraca. ????
dosta je ove priče, govorancije, ne mora i ne treba da se knjigama, pjesnicima, OSJEĆAMO , ZNAMO ŠTO SMO
Žao mi Trna, ime mu govori da ima krizu identiteta, potpiši se imenom i prezimenom! Da bi znali sa kim vodimo raspru.
Ko mi garantuje da si ti baš Lazar i ako si se tako potpisao! Šta će ti moje ime kad mogu kao i ti da kažem koje i kakvo hoću.? Eto izabrao sam Trn da bodem one koji mi se ne sviđaju zbog loših diskusija. Dal ti želiš da raspravljaš sa mojim stavovima ili sa mojim imenom? Nemoj me molim te žalit jer nijesam za žaljenje od onih kojima je rasuđivanje pomračeno šovinizmom. Ko će ti svarit ovu pjesnikiinju kad je sva klerofašistički nabijeđena?
Pjesnikinji Milici Bakrač su vječite inspiracije nacionalne, vjerske i duhovne teme. Tako je duboko, duboko zagazila u mrak nacionalizma i šovinizma da joj ni Bog ne može pomoć!
Pogledajte koliko mržnje prama Crnoj Gori, Crnogorcima i muslimanima Crne Gore je kazano samo u ovoj jednoj rečenici: „Naša jednoverna braća (?), Crnogorci, u subotu su dobili pismo-čirgilicu(?), a istoriju su tek počeli da pišu, ako se izuzmu falsifikati srpske istorije“. Vjerovatno ste primijetili dva umetnuta znaka pitanja. Nijesmo mi baš jednovjerni jer mi ne praktikujemo svetosavlje. Svetosavlje je srpsko pravoslavlje. Ko i kad je našoj azbuci dao ime „čirgilica“? Niko i nikad ali vi ne možete da svarite da neki naučnik može bit iz muslimanskog naroda!?
A što se tiče istorije koju smo tek počeli da pišemo i to falsifikujući srpsku istoriju, e to je posebna gnusna laž. Milice, Milice; tvoji su stručnjaci i specijalisti za istorijske falsifikate i to bezočno radite svakodnevno. Naravno, sve je to planirano i to vrlo davno i sve vodi jednom jedinom cilju posrbljavanju svega i svačega u Crnoj Gori!
Pročitajte na ovom portalu u rubrici Akcenat. Akademik Davidov: Ustaštvo ponovo diže glavu. Akademik Davidov kaže da je u Hrvatskoj na sceni uništavanje kulturnog blaga srpskog naroda. Pa to isto možće da se kaže i ovđe za crnogorske prilike đe je u ofanzivi veljesrpska propaganda da nema ni Crne Gore, ni crnogorske istorije i kulture. Pa akademik Davidov zaključuje:“ Kada se uništi kulturno blago jednog naroda (Uovom slučaju crnogorskog), njegovo istorijsko poreklo,njegovo istorijsko biće, onda je nad tim narodom izvršen totalni genocid“.
Poštovani gospodine Trnoviti.
Mnogo ste me uboli jutros na ovu svetu nedelju sa vašim nacionalisanjem. U ovom intervjuu rečena je samo ISTINA, istina koja vas montenegriniste i separatiste boli mnogo te sebi dajete imena na osnovu doživljaja: trn… Ne bodete ipak toliko okolinu koliko bolite sebe.
Pesnikinja je dobro rekla: u subotu napraviše pravopis a u nedelju počeše sa istorijom. O kako i koliko ne znate poštovani gospodine.
Bog će srpskoj poetesi pomoći, bolje nego vama, sad joj već pomaže kroz stihove koje piše, a vas, poštovani upućujem da pročitate definiciju srpskog nacionalizma koju je napisao sveti velimirović, možda vam se trnci iz očiju saklone, pa spoznate istinu.
Rekoste: „Ko i kad je našoj azbuci dao ime „čirgilica“? Niko i nikad ali vi ne možete da svarite da neki naučnik može bit iz muslimanskog naroda!?“ Pa poštovani, svratite do Filozofskog fakulteta, poslušajte dva ili tri predavanja iz SAVREMENOG CRNOGORSKOG ili LINGVISTIKE, i poslušajte te mrčenike šta misle o crnogorskom pismu. Vi montenegrinisti (pre)imenovaste pismo u ĆIRGILICU. A nisu ni muslimani pisali pravopis. Pisaše vam ga ustaše.
Dalje, gospodine trnoviti,
Vi ste nastali i postojite kao jako loš falsifikat. Niste ili u stanju da napišeti bilo šta originalno, kao prvo jer nemate materijala za originalnost, kao drugo, jer nemate mozak za to. Bajkoviti ste. Ali jako loše bajkoviti, da se ni vuk ne bi udostojio da da zapišpe konturu vaših bajki. A možda za kraj da vam preporučim još jednu „knjižicu“, Todor Baković „Depresivni optimizam crnogoraca“. Pročitajte, edukujte see. A nausput, ponovite pravila bontona, Jedna dama se ne napada, posebno jedna pesnikinja ovog kalibra, kojoj zavide mnogi.
srbi imaju svoju istoriju, i ona nije falsifikat, da vam nije srba ne bi imali što ni ččitati, ni raditi ni pisati. Neka vam je na zdravlje trnovita nedelja i dani trnoviti koji vas čekaju.
Kad sirovina kaže: „Jedna dama se ne napada“, onda ja pred sobom zamišljam galantnog i kulturnog čovjeka a ne takvu psovačku mašinu kao što si ti koja ne zna da poštuje ni svoju familiju a kako će drugoga? Osim toga ta „dama“ ni malo nije dama kad vrijeđa ljude vjere i narode. Ona je veljesrbski vojnik koji juriša na samostalnost i dostojanstvo Crne Gore. Takav vojnik nije i ne može bit dama! Samo, sve vam je uzalud. Nema te propagande ni te mogućnosti da vam predamo Crnu Goru, pogotovu sad kad smo svoji na svome. Vama ako je tijesno široko vam polje! Pišite, mrzite, psuj te, sve vam je uzalud.
Poštovni,
Uz dužno poštovanje pjesnikinji, ja moram reći da ovaj intervju obiuje brojnim kontradiktornostima. Možda i ne zbog želje da to sama pjesnikinja i uradi već i iz neke neupućenosti.
Prvo što sam primijetio jeste da g-đa Milica bakrač kaže da kao nigdje drugo se nije odstupilo od vjere kao u Crnoj Gori. Nadam se da je ista jutros bila u nekim od hramova na svetoj Liturgiji i vidjela veličinu ovog našeg naroda (kako se god on izjašnjavao ali išao u jedinu kanonski piznatu Crkvu) i njegovu vjeru u Boga. Da ne pričam za naše pastire koji revnosno prenose riječ Boga Jedinog. Dok po Srbiji imate sve i svašta, od tarifa za sahrane, svadbe pa do najvećeg razvrata u najužim krugovima Crkve. Takođe, sporim da se ne finansiraju srpski pisci u Crnoj Gori ili bilo šta što je naše. Naravno da se finansiraju, iz fonda za Igre na sreću je do skoro najviši dio išao srpskoj nacionalnoj zajednici za SRPSKI RADIO, SRPSKE NOVINE i ostale projekte. Već kada sam pomenuo i srpski nacionalni savjet, ne možemo govoriti kako se Crnogosci kolju oko Njegoša ili bilo čega drugo, kada se Srbi međusobom poklaše ima li ih u Crnoj Gori, jesu li manjina, većina i ostalo.
Srdačan pozdrav uz komentar da moje kritike shvatite kao krajnje dobronamjerne.
Svima vama Džomić štampa knjige, sa Amfilohijem zajedno. Ima se, može se!!!
Kako nemate institucije, a šta radi Momčilo Vuksanović???
Ne pišu oni, i to im je muka, nego Šerbo!