Ако је судбина српског народа на крају 20. и почетком 21. века трагична и губитничка, она у поезији, на сву срећу, није таква. Песник Ненад Грујичић у предговору своје Антологије српске поезије наводи да је широко примећено да се данас у Европи најбоља поезија пише на српском и румунском језику. Са 18 година сам слушала Бранка В. Радичевића како говори да већ тада постоје народи и језици у свету на којима се уопште не пише поезија. Наша једноверна браћа, Црногорци, у суботу су добили писмо – чиргилицу, а историју су тек почели да пишу, ако се изузму фалсификати српске историје. Неко је рекао да ће у Црној Гори победити онај језик на ком се боље пише, а на српском језику се овде уз све проблеме ствара и добро и доста.
Ово у разговору за „Новости“ каже песникиња Милица Бакрач, добитница бројних признања на српском говорном подручју. Вечита песничка инспирација су јој националне, верске и духовне теме. Наглашава да су Свети Сава, Његош и Свети Николај Велимировић утемељили српски народ и његову поезију.
– Ниједан народ не може опстати без својих корена, па ни српски.
Свако време је било преломно за српски род, па и ово данашње. Имали смо у прошлости блиставе победе.
– Само постојање његошевске Црне Горе је једна од тих великих српских победа. Због тога се дигла ала и врана да је уништи. Ако будемо имали вере, православне вере, у једнога Господа Исуса Христа, ако та вера буде искрена и јака, опстаћемо и у оваквој Црној Гори. Било би добро да је Црна Гора у свом самопонижењу и самопотирању досегла дно, јер би онда могла само да се успиње, али понављам, без Христове вере, без православља, без светосавља, неће бити ни Црне Горе ни Срба. Чини се да нигде као у Црној Гори народ није одступио од вере, и у томе је кључ наших ововековних пораза.
Ко је најзаслужнији за креирање твог песничког израза?
– За мој песнички израз најзаслужнији су, како рече Добрица Ерић, „отаџбински песници“. И отаџбинско певање. А то су, осим већ поменутих светаца и монаха, сви песници, читава плејада који су остали светосавци. Никако не бих могла да издвојим неког посебно, а не знам да ли ће о мом ставу писати књижевни критичари. Сонет јесте моја песничка форма, али је много одличних сонетиста у српском песништву и можда нигде као код Срба та савршена песничка форма није тако значајно заживела.
Да ли је Црна Гора у тој тмини дотакла дно?
– Бојим се да није. Не бих желела да звучим песимистично, нити да негирам напоре православне цркве и митрополита Амфилохија, као и српских песника из Црне Горе који су покушали достојно да обележе и сачувају Његоша. Свакако је за похвалу подухват издавачких кућа „Октоих“ и „Штампар Макарије“, које су у години јубилеја штампале Његошева сабрана дела, као и организацију „Првих Његошевих вечери поезије“ у Црној Гори, такође штампање „Антологије новијег пјесништва српског језика Црне Горе“, „Језерски врх“ приређивача Андрије Радуловића… Једном речју, за све нас који се нисмо одрекли Његоша и Светог Саве, у времену тмине, сваки трен и дан посвећен овим монасима и свецима је празник и јубилеј. Тим поводом сам завршила свој сонетни венац „Вијенац вијенцу“, у славу Његоша, српског језика и јубилеја.
Два су века од рођења Његоша. Обележавамо га у мраку као никад…
– Сведоци смо необичне борбе за и око Његоша. Док су Срби у Црној Гори, иако без институција, успели да тај значајан датум достојно обележе, на такозваној црногорској страни постоји борба за Његоша и против њега. Од небулозних теза да је Његош геноцидни песник до негирања основних постулата Његошеве поетике, на једној страни се појављује чудновато својатање Његоша од кога се ловћенски тајновидац у гробу преврће. Не можете својатати Његоша, а бити против враћања његове цркве, гробнице на врху Ловћена. О тим црногорским парадоксима и сукобљавањима могли бисмо до бескраја.
И у таквом амбијенту како видите положај српског писца у Црној Гори?
– Срби у Црној Гори немају своје националне институције. Већина писаца се бори за голу физичку егзистенцију. Најчешће морају сами да плаћају штампање својих књига. Једном речју, крајње је неповољан. Размишљајући у реалним категоријама, а ја сам само песник, а не пророк, не могу да видим излаз из те ситуације. Српски песник Зоран Костић је на слично питање одговорио да „српски песници у Црној Гори стварају и своје песништво представљају у катакомбама“. Можда ово помињање ранохришћанских светилишта буди наду.
Фалсификатори језика
Како зауставити дукљанску хистерију, лажну историографију, форсирање измишљених језика?
– Не треба се превише бавити црногорским Дукљанима. Не могавши да нађу никакво историјско упориште за своју антисрпску хистерију, неки људи и кругови у Црној Гори су побегли у историјски мрак старе Дукље, која је, на начин како то они посматрају, више албанска него црногорска. Заправо, најмање је црногорска. Наиме, једини историјски доказ о Дукљи јесте Порфирогенитов запис у ком стоји да Дукљом владају „архонти Срба“. Измишљеним језицима би требало да се позабаве лингвисти. Понављам, српски песници су одабрали свој језик. Психијатрима преостаје бављење хистеријом, судовима „препуштамо“ фалсификаторе. Ако свако буде радио свој посао добићемо прилику да се вратимо својој вертикали, и светосавској и његошевској.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Pa danas postoje u Crnoj Gori : Crnogorci koji su za zajednicu sa Srbijom. Srbi koji su za samostalnu Crnu Goru. Crnogorci koji su za samostalnu Crnu Goru. Srbi koji su za zajednicu sa Srbijom. U sustini postoje samo tri opcije : Samostalna Crna Gora. Konfederacija Srbije i Crne Gore. Crna Gora kao deo Srbije.
Какво закерало овај Трн! Не престаје да рони сузе над краљем Никилиом кога су и сами Петровићи одавно пржалили! Још лаже кад каже да су Петровићи остављени у биједи, кад им је исплаћено 40 микиона динара одштете у злату како доноси Јован Маркуш у својој књизи о краљу Николи! И све да Подгоричка скупштина није збацила краља Николу са престола, збацили би његове наследнике црногорски бољшевици или их побили!
Иначе честитам нашој надахнутој пјесникињи Милици…
Trne, dobro jutro!
Ti si samo neshvaćen u zlom vremenu, teritorijalno ste svi isto, i ti, i Milica, i Komnen, i ja, da se razumijemo, Milicu Bakrač kao pjesnikiwu mnogo cijenim, sjajna je.
Trne dragi,
za sve su krive vođe naroda! Nikola je isto griješio. Mislim da si u pravi, treba svi Njegošem da se kunemo, i neka od njegovih pjesama himna da bude u Crnoj Gori!
Iskreno,
„Zahvaljujući njima (Petrovićima) Crna Gora izašla na istorijsku pozornicu svijeta“.
Potpuno normalno. Državu vode vođe, ko će drugi? No su sa tim svojim srbovanjem sebe doveli do propasti, naročito kralj Nikola kojeg su njegovi „ljubimci“ prognali, oduzeli mu svu i pokretnu i nepokretnu imovinu i primorali ga da u tuđini crkne od bijede i gladi. Jel to zaslužio jer je mnogo više od samog Njegoša srbovao? Koliko vidim baš se ne pretržete oko njega a morali biste mnogo više nego za Njegoša. Njegov doprinos srpstvu je neizmjeran. Dosta je samo što je ušao u mojkovačku bitku sa crnogorskom mladeži da vas spašava u povlačenju preko Albanije od austrijske vojske. Kad vam se poslije ukazala prilika na Podgoričkoj skupštini srpskog naroda ste ga baš srpski nagradili da više ne smije ni nos promolit u Crnoj Gori. Danas ponovo pokušavate da CG preko Njegoša ubijedite da to nije nikad bila Crna Gora no Srbija! Ima li šta drskije i bezobraznije od toga?
Праве ријечи, драга Милице, добро си поменула психологе, јер ово што чине Дукљани и ини Монтенегрини, зове се у психологији мржња на себе.
Тако су неки Јевреји били нацисти и чак официри Вермахта. Слично се наши одпадници одричу своје миленијумске српске прошлости и иду дотле да проклињу и у камен затуцају Петровиће зато што су наводно Црну Гору посрбили, иако је без њих не би било, иако је, управо захваљујући њима, Црна Гора изашла на историјску позорницу свијета. Она Црна Гора о којој је твој далеки сабрат Тенисон пјевао: „О најмања од народа, ти велика Црна Горо…“
samo za jovanu njegos ogledalo srpsko
kralj nikola onamo namo
Lazo kamikazo, srBstvo vam je otišlo u 3 lijepe sa svima vama. Stop srbiji i srbima u crnoj gori! Ovdje se uči i priča i zbori samo po crnogorski. Nema nibošnjačkog ni hrvackog ni srpskog, samo čisti crnogorski koji nam je nasilno oduzet.
Ti si ocigledno gluva i slijepa. Procitaj velikane crnogorske istorije, pa onda poslusaj malo gusala pa se onda javi.
Dukljani nijesu znali za sebe dok im nijesu stigli zagrebacki agenti slavko i oni frizer brkovic.
Сјајна Милица Бакрач! Биће веома забавно када младе генерације Црногораца почну да уче црногорску историју која почиње са Ђидом и Капом
cega jadan, svi se srbi hvale na profesore sa katedre za crnogorski jezik, svi studenti magistarskih su bivsi srbi. sestra mi je tamo na studira pa seve zna. prvo se malo svadjaju pa onda idu da se slikavaju zajedno za fejs.
u pravu si trne, to su tamo najbolji prijatelji!
Poštovana Hejzovice,
Neću puno tumačiti Vaše pisanje i komentarisanje Trnovitog iz razloga što sam sve ono što sam imao napisao u svom prvom postu. Da je na mjestu vidi se iz toga što me niko nije demantovao, ali kao što sam i rekao nijesam ga objavio da bi bio demantovan već da bih dobroamjerno skrenuo pažnju na neke stvari koje su po mom mišljenju bile pogrešne.
Ali, moram reći da iz Vašeg pisanja vidim da ste dobro uključeni u rad Filozofskog fakulteta i smjera za slavistiku što mi govori da sve, vjerovatno, i Vi sami student. Naime, upoznat sam s tim da su profesori sa smera za Crnogorski jezik i južnoslovenske književnosti ujedno i profesori na smjeru za Srpski jezik i obratno. Takođe, sam upoznat da se Vi, studenti Srpskog, veoma hvalite na te profesore i njihov rad, a sada ih ovdje zovete „mračnjacima“… Pozdrav!
Sve si u pravu. Toliko kontradiktornosti, ali neka, nema veze. Mada koliko sam ja čuo i koliko sam ja u toku nema tamo ni srbistike ni montenegristike ni slavistike. Blagoje ih je sve srozao. Ako ste čitali vijesti, mogli ste vidjeti da Bečanović osporava doktorate crnogoraca. ????
dosta je ove priče, govorancije, ne mora i ne treba da se knjigama, pjesnicima, OSJEĆAMO , ZNAMO ŠTO SMO
Žao mi Trna, ime mu govori da ima krizu identiteta, potpiši se imenom i prezimenom! Da bi znali sa kim vodimo raspru.
Ko mi garantuje da si ti baš Lazar i ako si se tako potpisao! Šta će ti moje ime kad mogu kao i ti da kažem koje i kakvo hoću.? Eto izabrao sam Trn da bodem one koji mi se ne sviđaju zbog loših diskusija. Dal ti želiš da raspravljaš sa mojim stavovima ili sa mojim imenom? Nemoj me molim te žalit jer nijesam za žaljenje od onih kojima je rasuđivanje pomračeno šovinizmom. Ko će ti svarit ovu pjesnikiinju kad je sva klerofašistički nabijeđena?
Pjesnikinji Milici Bakrač su vječite inspiracije nacionalne, vjerske i duhovne teme. Tako je duboko, duboko zagazila u mrak nacionalizma i šovinizma da joj ni Bog ne može pomoć!
Pogledajte koliko mržnje prama Crnoj Gori, Crnogorcima i muslimanima Crne Gore je kazano samo u ovoj jednoj rečenici: „Naša jednoverna braća (?), Crnogorci, u subotu su dobili pismo-čirgilicu(?), a istoriju su tek počeli da pišu, ako se izuzmu falsifikati srpske istorije“. Vjerovatno ste primijetili dva umetnuta znaka pitanja. Nijesmo mi baš jednovjerni jer mi ne praktikujemo svetosavlje. Svetosavlje je srpsko pravoslavlje. Ko i kad je našoj azbuci dao ime „čirgilica“? Niko i nikad ali vi ne možete da svarite da neki naučnik može bit iz muslimanskog naroda!?
A što se tiče istorije koju smo tek počeli da pišemo i to falsifikujući srpsku istoriju, e to je posebna gnusna laž. Milice, Milice; tvoji su stručnjaci i specijalisti za istorijske falsifikate i to bezočno radite svakodnevno. Naravno, sve je to planirano i to vrlo davno i sve vodi jednom jedinom cilju posrbljavanju svega i svačega u Crnoj Gori!
Pročitajte na ovom portalu u rubrici Akcenat. Akademik Davidov: Ustaštvo ponovo diže glavu. Akademik Davidov kaže da je u Hrvatskoj na sceni uništavanje kulturnog blaga srpskog naroda. Pa to isto možće da se kaže i ovđe za crnogorske prilike đe je u ofanzivi veljesrpska propaganda da nema ni Crne Gore, ni crnogorske istorije i kulture. Pa akademik Davidov zaključuje:“ Kada se uništi kulturno blago jednog naroda (Uovom slučaju crnogorskog), njegovo istorijsko poreklo,njegovo istorijsko biće, onda je nad tim narodom izvršen totalni genocid“.
Poštovani gospodine Trnoviti.
Mnogo ste me uboli jutros na ovu svetu nedelju sa vašim nacionalisanjem. U ovom intervjuu rečena je samo ISTINA, istina koja vas montenegriniste i separatiste boli mnogo te sebi dajete imena na osnovu doživljaja: trn… Ne bodete ipak toliko okolinu koliko bolite sebe.
Pesnikinja je dobro rekla: u subotu napraviše pravopis a u nedelju počeše sa istorijom. O kako i koliko ne znate poštovani gospodine.
Bog će srpskoj poetesi pomoći, bolje nego vama, sad joj već pomaže kroz stihove koje piše, a vas, poštovani upućujem da pročitate definiciju srpskog nacionalizma koju je napisao sveti velimirović, možda vam se trnci iz očiju saklone, pa spoznate istinu.
Rekoste: „Ko i kad je našoj azbuci dao ime „čirgilica“? Niko i nikad ali vi ne možete da svarite da neki naučnik može bit iz muslimanskog naroda!?“ Pa poštovani, svratite do Filozofskog fakulteta, poslušajte dva ili tri predavanja iz SAVREMENOG CRNOGORSKOG ili LINGVISTIKE, i poslušajte te mrčenike šta misle o crnogorskom pismu. Vi montenegrinisti (pre)imenovaste pismo u ĆIRGILICU. A nisu ni muslimani pisali pravopis. Pisaše vam ga ustaše.
Dalje, gospodine trnoviti,
Vi ste nastali i postojite kao jako loš falsifikat. Niste ili u stanju da napišeti bilo šta originalno, kao prvo jer nemate materijala za originalnost, kao drugo, jer nemate mozak za to. Bajkoviti ste. Ali jako loše bajkoviti, da se ni vuk ne bi udostojio da da zapišpe konturu vaših bajki. A možda za kraj da vam preporučim još jednu „knjižicu“, Todor Baković „Depresivni optimizam crnogoraca“. Pročitajte, edukujte see. A nausput, ponovite pravila bontona, Jedna dama se ne napada, posebno jedna pesnikinja ovog kalibra, kojoj zavide mnogi.
srbi imaju svoju istoriju, i ona nije falsifikat, da vam nije srba ne bi imali što ni ččitati, ni raditi ni pisati. Neka vam je na zdravlje trnovita nedelja i dani trnoviti koji vas čekaju.
Kad sirovina kaže: „Jedna dama se ne napada“, onda ja pred sobom zamišljam galantnog i kulturnog čovjeka a ne takvu psovačku mašinu kao što si ti koja ne zna da poštuje ni svoju familiju a kako će drugoga? Osim toga ta „dama“ ni malo nije dama kad vrijeđa ljude vjere i narode. Ona je veljesrbski vojnik koji juriša na samostalnost i dostojanstvo Crne Gore. Takav vojnik nije i ne može bit dama! Samo, sve vam je uzalud. Nema te propagande ni te mogućnosti da vam predamo Crnu Goru, pogotovu sad kad smo svoji na svome. Vama ako je tijesno široko vam polje! Pišite, mrzite, psuj te, sve vam je uzalud.
Poštovni,
Uz dužno poštovanje pjesnikinji, ja moram reći da ovaj intervju obiuje brojnim kontradiktornostima. Možda i ne zbog želje da to sama pjesnikinja i uradi već i iz neke neupućenosti.
Prvo što sam primijetio jeste da g-đa Milica bakrač kaže da kao nigdje drugo se nije odstupilo od vjere kao u Crnoj Gori. Nadam se da je ista jutros bila u nekim od hramova na svetoj Liturgiji i vidjela veličinu ovog našeg naroda (kako se god on izjašnjavao ali išao u jedinu kanonski piznatu Crkvu) i njegovu vjeru u Boga. Da ne pričam za naše pastire koji revnosno prenose riječ Boga Jedinog. Dok po Srbiji imate sve i svašta, od tarifa za sahrane, svadbe pa do najvećeg razvrata u najužim krugovima Crkve. Takođe, sporim da se ne finansiraju srpski pisci u Crnoj Gori ili bilo šta što je naše. Naravno da se finansiraju, iz fonda za Igre na sreću je do skoro najviši dio išao srpskoj nacionalnoj zajednici za SRPSKI RADIO, SRPSKE NOVINE i ostale projekte. Već kada sam pomenuo i srpski nacionalni savjet, ne možemo govoriti kako se Crnogosci kolju oko Njegoša ili bilo čega drugo, kada se Srbi međusobom poklaše ima li ih u Crnoj Gori, jesu li manjina, većina i ostalo.
Srdačan pozdrav uz komentar da moje kritike shvatite kao krajnje dobronamjerne.
Svima vama Džomić štampa knjige, sa Amfilohijem zajedno. Ima se, može se!!!
Kako nemate institucije, a šta radi Momčilo Vuksanović???
Ne pišu oni, i to im je muka, nego Šerbo!