Milić: Progonitelji i tamničari zaboravljaju na zakon reciprociteta

Piše:Branka Milić

Kroz život sam dobro upoznala zlo, glupost, mržnju, poltronstvo i kukavičluk koje sam instiktivno uvek osećala, kojima sam se odupirala i koji su me na kraju u Crnoj Gori utamničili.

Hoće li me ubiti – ostaje da vidimo. Činjenica je da su ovladali ovim našim prostorima, da su zapalili svet i da ih je ljubavlju, razumom, dobrotom i hrabrošću pojedinaca nemoguće ugasiti.

Zahvaljujući kukavicama, poltronima i glupim ljudima koji su se stavili u funkciju nalogodavcima, scenaristima i izvršiocima jedne besramne farse nazvane “državni udar“ izbornog dana u Crnoj Gori”, a kojima su njihova zaglupljenost, kukavičluk i poltronstvo u interesu, jer samo uz nju opstaju, svoj epilog je 9. maja dobilo i ovo “remek delo“ balkanske kinematografije.

Osuđujućom presudom presuđeni su nevini ljudi, Srbi, pravoslavci, taoci i žrtve jednog monstruoznog sistema koji je sebi stavio u zadatak da nas svede na statističku grešku ili da nas preimenuje u sve drugo samo ne u Srbe i pravoslavce. Sistema koji naše istrebljenje danas obavlja sofistiranijom, ali jednako učinkovitom metodom – bez sremskog fronta koji je u “duhu antifašizma kao najveće tekovine 20. veka” što reče premijer Duško Marković, probijen tek kada je metkom u potiljak ubijen poslednji srbski život i bez Jasenovca u koji su “hrabri oslobodioci” ušli tek kada je u njemu pod ustaškom kamom, maljem, sekirom, srbosekom i žicom pobijeno više od 700 000 Srba, te je prof. doktor Srboljub Živanović (83), patolog koji je 1964. godine predvodio ekshumacije, po objavljivanju izveštaja svoje komisije morao da pobegne iz Jugoslavije pošto se komunističkim vlastima i antifašistima nije dopalo to što je utvrđeno da je u sistemu logora Jasenovac poklano i pobijeno više od 700 000 Srba.

O tome se zapravo ovde radi – o nakaradnoj novouspostavljenoj “viziji evropskog puta bez stega prošlosti”, pri čemu SUBNOR to nije, a slebenici i čuvari sećanja na komite, uskoke i četnike, našu junačku istoriju i tradiciju to jesu. U duhu one Bormanove:”Partijski drugovi, po Firerovoj komandi ovim naređujem!” direktiva se mora poštovati i ovo preostalo nas Srba što nije poklano, pobijeno i u jame bačeno, ili kroz organe i srpsku krv unovčeno, valja dokosuriti u montiranim političkim procesima kako bi srpska narodna i nacionalna svest i dalje bili ostavljeni na milost i nemilost stvarnim saveznicima SOE, CIA, NKVD, GESTAPO, a sada vidimo i NATO.
”Zakoni vrede samo onoliko koliko vrede ljudi koji ih primenjuju” pa tako ni posle više od mesec dana pisani otpravak presude braniocima i presuđenima nisu dostavljeni. Iživljavanje traje i nakon što je zavesa spuštena i svetla na pozornici Višeg suda pogašena.

Zlo, glupost, mržnja, poltronstvo i kukavičluk se ne mogu izbeći i iskoreniti jer su večni i u krvi čoveka. Njihova količina i intenzitet su merilo vrednosti ljudske zajednice i sveta. U sredinama gde dominiraju, teško da može biti saglasja o tome šta je pravo, a šta krivo, šta je moral, a šta nemoral, ko je vera, a ko nevera. Tamo gde tog zajedničkog pojma nema, ili ga ima kod malog broja ljudi, nema se šta veliko očekivati.

Šta o Crnoj Gori, Srbiji i svetu u kome živimo govori činjenica da su u Crnoj Gori presuđeni i utamničeni nevini Srbi i pravoslavci i da se o tome ćuti!? Govori o velikim zabludama koje postoje u životu naših progonitelja i tamničara. Jedna od njih je kada smatraju da su moćniji, važniji i pametniji spram svih i svega oko sebe, pa čak i onoga što se nalazi u pozadini svemira, onog koji je stvorio svemir i u njemu bića nalik sebi, dajući im razum. Zabluda je kada ne veruju da postoji moralni zakon kojeg nismo mi sami stvorili, koga moramo svi poštovati i koji se ne sme zaboraviti uz sve njihove jalove pokušaje da se to ipak desi.

Zabluda je kada ne veruju u zakone koje je On uspostavio, a jedan od najvažnijih je zakon reciprociteta. Ova božija zakonitost uređuje uzajamnost, uzvraćanje istom merom. Od postanka sveta, reciprocitet se odražava po principu pravednosti i održava sklad. Ova simetrija je poznata pod izrekama:”Sve se vraća, sve se plaća”, “Ko pod drugim jamu kopa, sam u nju upada“, “Ko se mača lati, od mača i pogibe“, “Suza suzu goni /stiže” i mnoge druge.

Rečeno je: “Daruj i primićeš” a ne obrnuto! Rečeno je da se držimo zlatnog pravila morala:” Ne čini drugome što ne želiš sebi“, “Kako želite da ljudi vama čine, tako činite i vi njima”, “Ne sudite i nećete biti suđeni”, “Praštajte i oprostiće vam se”, “Dajte i daće vam se: mera dobra, preobilna daće se u krilo vaše jer mera kojom merite vama će se zauzvrat meriti“. Ono što dajemo je zapravo ono što dobijamo. Što činimo drugima, zapravo činimo sebi samima. Očigledno je, mnogi nisu svesni ovog zakona jer da jesu, nikada im ne bi palo na pamet da drugima naude, da sude i tamniče nevine ljude!

Branka Milić je nevino osuđenja u montiranom procesu za tzv. državni udar

Pročitajte još:

EKSKLUZIVNO: Deripaska i Roćen oko KAP-a: Pregovori oko ”tričavih” 3 miliona dolara (VIDEO)