Милић: Марковић да поднесе оставку и спаси Црну Гору

Социјалистичкој народној  партији по свему припада да побиједи у Херцег Новом и на њеној изборној листи биће нових младих људи, доказаних и стручних, којима је интерес грађана на првом мјесту, саопштио је у интервјуу за „Дан“ поводом 19 година од основања СНП-а лидер те партије Срђан Милић.

Он је поручио да та партија ни убудуће неће сагињати главу пред мафијом, нити ћутати док се држава претвара у феудални посјед.

„Позивам премијера Душка Марковића да поднесе оставку, јер ни у једном сегменту није урадио ништа да се поправи стандард грађана„, казао је Милић.

СНП обиљежава 19 година од оснивања. За то вријеме су из ње настале бројне нове партије. Колико је то ослабило СНП и како видите партију у наредном периоду?

– Вјерујем, а свједок ми је огроман број грађана Црне Горе, да је СНП свих ових година много више препознатљив по залагању за социјалну правду, по борби против криминала и корупције и по инсистирању на поштовању народне воље него по ономе што наводите у питању. СНП је народ Црне Горе. То није фраза, јер је СНП годинама био, јесте и биће тачка ослонца за све оне који се залажу да Црна Гора буде земља пристојних грађана, а не поданика. Ако је наш гријех то што нећемо да ћутимо док се Црна Гора претвара у феудалне посједе разних фамилија, што нећемо да сагињемо главу пред мафијом, што се боримо против тога да неко живи у страху, а неко страхом да влада, што сматрамо да сви имамо једнака права на живот и да не може неко само да преживљава, а неко други да буде изнад живота, што инсистирамо да закон мора да важи за сваког и свуда и што тражимо да суд суди по правди, а не по диктату партије или криминалаца онда признајем кривицу. А ако код неког и постоји дилема да ли ћемо одустати оц тога ца Црна Гора постане боља, љепша и стабилнија, односно сигуран и богат дом за све њене грађане, мој одговор је јасан нећемо. Ма колико нам подметали ногу и саплитали нас на том путу. Знамо да смо ДПС-у кост у грлу, али и неким другима којима не одговара промјена система владања у Црној Гори. Порука за све њих јесте Црна Гора је и наша земља. Она није ничије игралиште, а ми нијесмо играчке. СНП има чист образ и то неће укаљати нечиста савјест оних који не желе добро ни Црној Гори ни СНП-у.

Да су други урадили онолико колико је СНП учинио за Црну Гору, данас би наша држава била модерна, отворена, демократска земља равноправних, добростојећих и поносних људи. Вјерујем у боље сјутра и за СНП и за Црну Гору, јер, како је то лијепо записао велики Пауло Коељо, „постоје неке ствари у животу за које се вриједи борити до краја, постоје и порази, али њих нико не може избјећи, зато је боље да изгубите неколико битака у борби за своје снове него да будете поражени, а притом чак и не знате за шта сте се борили“.

Слиједе избори у Херцег Новом. Да ли ће СНП самостално наступити на тим изборима и како гледате на неке оцјене да би опозиција требало да их бојкотује као никшићке изборе?

– Социјалистичкој народној партији по свему припада да побиједи у Херцег Новом, не због себе, већ због тог свјетионика 14-годишње слободе. СНП ће, као и увијек, бити посвећен интересима грађана Херцег Новог, па ће и одлука о начину наступа на изборима бити у складу са таквим опредјељењем. Херцег Нови, прије свега, треба вратити грађанима тог града. СНП неће допустити да ДПС више управља тим градом јер су показали ца једино знају да га третирају као плијен, који треба очерупати, осиромашити и деградирати. Показало се још једном да је вријеме мајсторско решето и да смо били у праву када смо упозоравали какве ће све штетне последице по Херцег Нови имати управа ДПС-а. Избори 7. маја су прилика да се каже доста је било. СНП може, зна и умије да врати стари сјај, али и славу Херцег Новог, као једног од најљепших драгуља на Јадрану. Доказ за то биће листа СНП-а, коју ће чинити цоказани, млаци, стручни и одговорни људи, којима ће интерес Херцег Новог бити на првом мјесту.

Како оцјењујете досадашњи развој ситуације везано за расвјетљавање наводног државног удара?

– Од почетка је јасан став СНП-а по том питању, а то је да у најкраћем року треба утврдити пуно правно и политичко разрјешење афере „Државни удар“. Свједоци смо, међутим, да то предуго траје, односно да некоме одговара стање хроничног државног удара у Црној Гори. Треба, с једне стране, поштовати презумпцију невиности, односно да нико не смије бити крив без пресуде суда који мора да суди по правди, а не по диктату било које партије или појецинца. С друге стране, нико нема тапију да одређује ко је јунак, а ко издајник Црне Горе. Посебно на то немају право они који су државу претворили у приватно власништво. Јасно је да је Црна Гора након 16. октобра упала у много дубљи понор, по свим питањима, у односу на период прије тих избора.

Данас је већинска Црна Гора у страху, понижена и економски обесправљена. Умјесто земље инвестиција и нових радних мјеста, постајемо држава свједока сарадника. Од 23 општине само у три има више запослених него пензионера и корисника социјалних накнада. Обећани „Сигуран корак“ брзо се, сасвим очекивано, претворио у јефтини блеф ДПС-а, који, међутим, грађане Црне Горе кошта скупо, у сваком погледу. Умјесто да своју економску политику фокусира на приходну страну буџета тако што ће се адекватно супротставити корупцији и сивој економији, те ефикасније наплатити огромни порески дуг, власт се устремила на социјално најугроженије категорије становништва. Тако се тренутна Влада Црне Горе, умјесто увођењем пореза на екстрапрофит, одлучила за смањење накнада мајкама са троје и више дјеце и закидање дјечјих додатака, док су, с друге стране, поштеђени тајкуни блиски власти, који су задржали све привилегије. Актуелна власт сваког дана задужује Црну Гору за скоро два милиона евра, али зато имамо скоро 4.000 службених возила, што је дупло више него што Шавник има становника. Црна Гора је постала мјесто изневјерених очекивања.

Под управом ДПС-а, Црна Гора је осуђена на лутање у мраку. Не можемо нигдје гладни, социјално и економски понижени, растурених институција и са мафијашким обрачунима на сваком ћошку. Јасно је да актуелна власт не ради ништа на рјешавању нагомиланих проблема, осим што нас свакодневно додатно задужује и гомила афере. Вријеме је да ставимо тачку на то. Доста је било неправди. Црној Гори је нужно и брзо потребан дисконтинуитет извршне власти која се доминантно препознаје по похлепним и расипничким манирима. Треба нам стручна, озбиљна, ефикасна, домаћинска и, прије свега, легитимна власт. Држава постоји да бисмо у њој имали нормалан и пристојан живот, а не да би неко имао власт. Зато позивам Душка Марковића да, као морални чин, поднесе оставку, јер ни у једном сегменту ништа није урадио, већ је само додатно погоршао животни стандард већине грађана и учинио нашу земљу нестабилном, а нестабилна Црна Гора никоме не може бити од користи.

Грађани Црне Горе имају право да живе у уређеној држави, без страха и на достојанствен начин.

Ратификација протоиола о уласку Црне Горе у НАТО поново је блокирана у америчком сенату. Ваш коментар?

– Ако погледате саопштења из Владе Црне Горе, видјећете да се сва активност свела на узимање кредита од Прве банке и осталих банака, као и на нагађања о томе да ли ће, и када, доћи до ратификације протокола о уласку у НАТО у америчком сенату. Последњи пут су очекивали да ће се то десити 15. марта, па су чак спремили и ватромет, славодобитне изјаве и друге начине прославе, и све то у тренутку када ниједан други сегмент власти не функционише. Још скандалозније је што је тренутна влада у лику премијера понудила Луку Бар НАТО-у, што показује колико су биле неискрене раније изјаве врха државе и ДПС-а да се тако нешто никад неће десити. За разлику од недоследних ставова ДПС-а, указао бих на иницијативу проф. др Драгана Хајдуковића о Јадрану без ратних бродова, чије би остварење донијело свјетски имиџ и економску корист читавом јадранском региону.
С друге стране, неодговорно би било избјегавање непосредног консултовања грађана Црне Горе о томе да ли њихова држава треба да уђе у НАТО или не. Став СНП-а је јасан и непромијењен: грађани на референдуму, као темељном демократском институту, уз претходну објективну расправу о свим аргументима и посљедицама, треба да одлуче да ли желе приступање НАТО-у. Све друго било би опасан сценарио, који би само продубио и радикализовао подјеле у Црној Гори. Јасно је да нелегитимни парламент не може да третира једно тако важно питање.