Миленијумска превара у режији Милојка Спајића

Кад премијер државе која се налази на политичком апарату и без суверене воље народа изађе пред грађане и са осмијехом каже да је Црна Гора „слика Европе у малом“, онда се с правом морамо запитати — које Европе, какве слике и чије стварности? Јер оно што Милојко Спајић представља као “миленијумску државотворност”, у суштини је — миленијумска превара. И не само једна, већ читав низ лажи, конструкција, подметања и идеолошких фалсификата које је садашња гарнитура само преузела од својих претходника.

Од “Европе у малом” до великог политичког фалсификата

Премијер Спајић, очигледно без трунке гриже савјести, користи исти вокабулар који су годинама уназад изговарали Мило Ђукановић и Душко Марковић: “миленијумска државност”, “европски пут”, “партнерства са најмоћнијима”, “будућност која се осваја”. У суштини, та лексика није ништа друго до гламурозно паковање за један пројекат — политички инжењеринг чији је циљ укидање идентитетског памћења народа и легализација највеће политичке крађе у савременој црногорској историји — референдумске преваре из 2006. године.

Тишина као саучесништво

Ниједном ријечју премијер није поменуо чињеницу да постоји огроман број грађана ове земље који су деценијама дискриминисани по националној, вјерској и језичкој основи. Грађани који говоре српским језиком, којих је по пописима било увијек више од половине укупног становништва, до данас немају елементарну равноправност у образовном систему, администрацији, медијима и култури.

Спајић, који сам говори српским језиком, није нашао за сходно да у свом “државничком” говору изусти барем једну ријеч подршке том народу, већ је као и његови претходници пристао на лаж да “службени језик није српски, него неки други” — иако српским говори већина грађана, укључујући и њега.

Превиђање албанске окупације

Премијер, који се толико поноси “европејством”, није проговорио ни о прогону и институционалном шиканирању Срба у Сјеверној Митровици и другим подручјима у којима већ дуже вријеме траје процес окупације. Срби и остали православни грађани, подвргнути су систематском прогону — од ускраћивања права до отворених притисака да се иселе или асимилују.

Спајић не само да ћути на то, већ и сарађује са политичким представницима истих оних који су на референдуму 2006. године доносили гласове из Кукеса, Скадра и Приштине како би “помогли” независност коју сада премијер слави као празник демократије.

Ћутање о српској православној вјери

Уз језик и национално питање, премијер је прешао преко теме Цркве — институције која је и током најтежих тренутака чувала идентитет народа у Црној Гори. Спајић није рекао ни једну ријеч подршке Српској православној цркви, иако се њени вјерници и свештеници свакодневно суочавају с институционалним опструкцијама и медијском сатанизацијом. Док се све друге заједнице славе као “модерне и отворене”, православни народ остаје невидљив у владиној визији “европске Црне Горе”.

Од “економског тигра” до политичког камелеона

Спајић је дуго градио имиџ реформатора. Говорио је о криптовалутама, инвестицијама, јавним финансијама. Али, иза тог гламура и технократског стила, крије се политички камелеон који идеолошки клизи у правцу ДПС-а. Његов говор поводом 21. маја више је личио на маркетиншки римејк Ђукановићевих флоскула него на визију која препознаје дубоке трауме и подјеле у друштву.

Принцип, срам, образ — изгубљене категорије

Црна Гора данас живи у политичком парадоксу: на власти је гарнитура која је добила подршку гласача који су хтјели раскид с бившим режимом, али умјесто прекида добили су континуитет — само у другачијем паковању. Док су некада државоликим провизоријумом управљали људи из Катунске нахије, данас су ту Брђани — али је превара иста.

Умјесто закључка — позив на буђење

Ако је 21. мај симбол нове етапе у црногорској историји, онда треба рећи јасно: она је почела лажју и наставља се у тишини. Срби, српски језик, православље, историја, традиција и правна правда — сви су изостављени из Спајићеве визије. То није визија Европе.

То је визија елите која жели да ова земља остане гето, али под модерном расвјетом.

Црна Гора неће постати ни Швајцарска ни Сингапур. Али има шансу да буде поштен дом својим грађанима — ако политички фалсификатори престану да им вријеђају памет. А до тада, остаје нам да биљежимо, памтимо и разобличавамо — и да поново упитамо: Да ли је ово слобода коју смо чекали или само нови облик старе лажи. Катунски тројац који је владао Црном Гором замијенили су Брђани, све су остало нијансе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: