Милановић: Информација да се јединице РОСУ спремају за улазак у Црну Гору је била тачна

Једном неподобан, увијек неподобан. Био сам шеф полицијског одсјека за крвне деликте у вријеме великог броја убистава. Нисмо се мијешали у политику, али полиција више није била то што сам сматрао да треба. Нисам добио отказ у полицији, отишао сам самовољно, изјавио је Љубиша Милановић, бивши полицајац и српски „Елиот Нес“, гостујући у емисији „Контроверза“ са Младеном Стојовићем.

„После Баџиног убиства дао сам интервју у Блицу гдје сам јавно прозвао директора АНБ-а Станишића, који је био господар живота и смрти у то вријеме. Након тога сам био ухапшен у Нишу, полицајци су ми рекли да је то урађено по директиви из Београда. Експресно је донијето рјешење о мом притвору. Организовани криминал је спрега криминалаца са државним институцијама, али и са медијима. То је прво код нас почело“, рекао је Милановић.

Душебрижници, каже, сматрају да је он кривац за текст који је објавила Фос Медиа, у којем је наведено да се специјалне јединице Косова* РОСУ спремају за улазак у Црну Гору гдје би били ангажовани на литијама, у случају да полиција Црне Горе одбије послушност, односно наређења.

„Ангажован сам да у Црној Гори пратим организовани криминал и тероризам. Моја идеја је била да сви моји контакти буду отворени и без икаквих манипулација. Били су пољуљани односи између Црне Горе и Србије. Амбасаду сам елиминисао као мјесто гдје могу да причам, или радим било шта. У својој глави имам пет фиока- три могу да отворим, четврта би била отворена да ми не дај Боже породица буде угрожена, а пета никако“, појаснио је Милановић.

Пуковник Алексић је, истиче, био непожељан свједок.

„Државни удар сам затекао у фази кад је већ почело суђење и у то се нисам мијешао. Само сам опсовао службу, сматрао сам да је то урађено непрофесионално и аматерски. Нисам имао ниједан контакт, ни приватни ни службени, са било којим политичарем. АНБ је врло озбиљна служба државне безбједности. Црногорска служба је била задужене да извезе криминал у Србију, тај криминал се пренио на улицу али и у државне институције и безбједносне службе. То мора да се зна. Да бих могао добро да пратим морао сам имати добре изворе информација. Мој наступ према новинарима је био врло отворен. Што се тиче Анђеле Ђикановић, која је објавила текст о јединицама РОСУ, њене колеге су биле љубоморне што они нису имали ту информацију. Колико је људи било у Авганистану из Црне Горе? Акција кодног назива „Журнал“ се односила на новинаре. Да ли сте имали информацију колико је издато личних карата албанским држављанима приликом гласања? Е, видите, ја сам знао и гдје су смјештени и којим данима није радила „Лименка“ док су се штампала документа? Да ли би ове информације уздрмале јавност“, пита Милановић.

Како је навео, петог јануара 2020. га је звао сарадник који му је рекао да има битну информацију за њега.

„Састанак смо организовали ван Подгорице. Он ми тада даје информацију да се 250 специјалаца РОСУ спрема да уђе у Црну Гору. То су били празнични дани. С обзиром да нисам вјеровао неким људима у амбасади, самоиницијативно сам одлучио и сам сам предузео све што сам урадио. Размишљао сам коме од новинара да понудим ту информацију. Анђела Ђикановић је баш тада именована за уредника и одлучио сам да њој дам ту информацију. Упознао сам је са могућим посљедицама. Информација је објављена у 10 сати, у 11 сати је премијер Марковић звао њену уредницу, а у 11.10 је добила отказ. Они су инсистирали да каже ко јој је извор информације, ја сам јој рекао да сву кривицу пребаци на мене. Међутим, она није хтјела да открије извор информације. Понијела се врло професионално. И даље мислим да је она требала да буде награђена, а десило се супротно. Информација је била тачна, што показује и реакција тадашњег режима“, закључио је Милановић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: