Милан Кнежевић: Ататурк
Милан Кнежевић
Пише: Милан Кнежевић
Необјашњиво се некад сјетим Битоља
и касарне коју смо мучно напуштали
око нас су треперила македонска поља
док смо заставу са јарбола спуштали.
У тој улици конзула, зачина, дућана
гдје времеплов боји невидљиве тинте
плашио сам се рађања новог дана
у којем не бих видио Елени Каринте.
И онда кад смо се у кланици Галипоља
чудили откуда све митраљези туку
<
ја сам стежућ’ дршку вјернога пиштоља
у ствари, све вријеме држ’о њену руку.
И чему сад расправе, трактати и норме
све се може пристојно пребољети
ни реформатори не воле своје реформе
али није лако ни дуго вољети.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
