ИН4С

ИН4С портал

Милан Гајић: Љубав

Милан Гајић

Пише: Милан Гајић

Заволех ту наду што видех у теби
Ту локвицу среће што тиња до сада
Зарекох се тада дубоко у себи
Поред мене бићеш, душо, вечно млада

И газићеш смело – кроз облаке, сенке
И љубићеш земљу што споји нам стопе
Обавићеш кожу у топлоту бенке
Док капке ти меке пољупци не склопе

И знаћеш да вреди све што се не чека
Јер такав се сусрет не пише нит’ сања
Ка теби све хрли – ти си као река
У теби је извор свих небеских знања

Поред мене рашћеш попут томентосе
И по свом пространству бићеш разасута
Баш свуда ће поља хтети да те просе
И пажњом ћеш вечно бити обасута

Тад схватих шта значи волети у трену
Забљесну ме сила истинске слободе
У теби тад видех, васиону – жену
А сад само желим теби да ме воде

Заволех те одмах, као сунце вино
Као роса јутром што биље обложи
Да не сретох тебе, просто бих умин’о
Док уз тебе душа све вечности множи

Милан Гајић је аутор три збирке песама: Идила се у сну снила, Идилични списи слободе и Богу и Србији. Рођен је 1992. године у Приштини, а одрастао у Крушевцу.

Био је кадетски и омладински репрезентативац Србије у фудбалу. Живео је у Индији, Русији, Швајцарској, Словачкој и Чешкој. Након завршетка фудбалске каријере вратио се у Србију и у 25. години уписао Правни факултет Универзитета у Београду. Као трећи у генерацији завршио је основне студије 2021. године после 3 године и осам месеци студирања. Мастер студије завршио је годину дана касније на истом факултету. Наступао је у преко 40 градова широм Србије, Црне Горе, БиХ, Холандије и Немачке.

Говори енглески и руски језик.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *