Mihaj Eminesku: Oda – Vrati mene meni!

Mihaj Eminesku

Ne verovah da ću naučiti mreti;
Na veke mlad, uvijen u mantiju moju
Oči svoje dizah, snene, ka zvezdi
Samoće.

Iznenada si stala preda me na putu,
Ti, patnjo, meni tako slatka bolno…
Do dna ja upih svu milinu smrti
Bezbolne.

Gorim živ u jadu mučen kao Nesus
Ili kao Herkul otrovan odećom;
Svoj oganj neću ugasiti moći svim
Vodama mora.

Snom sopstvenim smoren, sad lelečem,
Molim, u sopstvenom nestajući žaru…
Da li ću, blistav, moći iz svog ognja kao
Ptica Feniks?

Skloni mi se s puta, žudne žarke oči,
U nedra se vrati, moj nehaju tužni;
Da na miru mogu umreti, ponovo,
Vrati mene meni!