MI6: Rusija žela da spasi Srbiju onoliko koliko je Beč želeo da je uništi

Najnovija knjiga Kita Džefrija „MI6 – Istorija Tajne obaveštajne službe 1909 – 1949“, nedavno štampana i na srpskom jeziku („Albion buks“, Beograd) donosi, sama po sebi, zanimljive istorijske podatke o velikim silama i obaveštajnim aktivnostima Velike Britanije u vrlo osetljivom istorijskom periodu.

Kada je Rusija u pitanju, podataka ima mnogo, uključujući i detalje o radu Sidnija Rajlija, agenta ST-1, koji je bio na tajnom zadatku i postrevolucionarnoj Rusiji i koji je London prvi obavestio da su boljševici jača strana u građanskom ratu, te da sa njima treba načiniti sporazum kako se Nemci ne bi dokopali ruske Baltičke flote, sugerišući pritom da bi i njihova opozicija jačala ukoliko bi bila podržana na pravi način, u cilju svrgavanja samih boljševika. Pored ostalih zanimljivih podataka, knjiga donosi i faksimil izveštaja agenta Samjuela Hora o smrti Grigorija Jefomoviča Raspućina.

Ipak, ovo zanimljivo štivo za rusko-srpske odnose zanimljivo je zbog relevantnih procena britanskih agenata o situaciji uoči izbijanja Prvog svetskog rata, na osnovu kojih Kit Džemfri zaključuje da je „želja Beča da razbije Srbiju bila jednaka odlučnosti Rusije da mu se u tome suprotstavi, što je značilo da Balkan postaje još jedno značajno ratno poprište“.

Činjenica da je Rusija štiteći Srbiju ušla u Prvi svetski rat naširoko je i dobro poznata istoriografiji, ali je u javnosti same Srbije često osporavana i relativizovana političkom propagandom. Kit Džefri, na osnovu analize dokumenata sa kojih je skinuta oznaka „poverljivo“, sada na svetlost dana iznosi još jedan istorijski dokaz o ruskoj, više nego prijateljskoj pomoći srpskom narodu u trenucima kada mu je opstanak najozbiljnije bio doveden u pitanje.