Мештер и Рнковић тврде да је медвјед бацио камен на возило у ком су били: Сувозач лакше повријеђен
Никола Мештер и Вељко Рнковић кажу да су данас око 10 сати, на локалном путу у Горњој Морачи, имали необичан сусрет с медвједом, који се, како тврде, само стицајем срећних околности завршио лакшим повредама једног од њих.
Рнковић и Мештер су се аутомобилом кретали путем од Семоља ка Драговића Пољу када је медвјед са горње стране пута на возило бацио камен. Од тога су поломљена два стакла с лијеве стране возача Мештера, а камен је повриједио раме сувозача Рнковића. Медвјед, како тврде, није прилазио возилу.
„Кретали смо се од Јаворја ка Драговића Пољу. Медвјед је камен бацио ка ауту, разбијена су стакла и мене је погодио у раме. Могло је да се деси да камен погоди возача у главу и да обојица погинемо. Вјероватно би послије рекли да смо брзо возили или били пијани, нико не би знао шта је с нама. Медвјед је био на удаљености од око 50 метара и није се приближавао. Сада смо на мјесту на којем се то догодило, са нама су ловочувари и још чекамо колашинску полицију“, испричао је „Вијестима“ Рнковић.
Оштећени аутомобил су зауставили, позвали представнике ловачког друштва и полицију.
У Црној Гори се посљедњих година биљеже чешћи сусрети људи и медвједа, што у медијима ствара драматичну слику и подстиче захтјеве за одстријелом. Ипак, стручњаци упозоравају да се проблем не рјешава ловом, већ едукацијом, заштитом имовине и функционалним интервентним тимовима.
Како су за Монитор у јуну казали Марија Иковић, стручна сарадница за очување крупних звијери у Центру за заштиту и проучавање птица (ЦЗИП), и биолог Александар Перовић из Агенције за заштиту животне средине, популацијом мрког медвједа управља се без научне основе, нема прецизних генетичких истраживања ни тачних података о бројности, а постојећи планови заштите и кризни механизми се не спроводе. Климатске промјене и људске активности (отпаци, крчење шума, изградња у стаништима) повећавају могућност сусрета с медвједима, док напуштена села шире њихов простор кретања.
Акциони план газдовања мрким медвједом за 2025. предвиђа јачање институционалне координације, очување станишта, едукацију, генетски мониторинг и јасно дефинисане протоколе за интервенције, док одстријел остаје крајња опција.
