Месар из Берана отворио зоолошки врт на обали Лима

Пише: Милутин Секуловић

Испод моста на Талуму, на самом крају града, гдје плаховити љепотан Лим нестварно хучи без обзира на годишње доба, Беранац Машо Никшић, месар из овог града, после двадесет година мукотрпног рада, стотине хиљада пређених километара и уложених више од 200.000 евра, на прагу је остварења животног сна – првог зоолошког врта у Црној Гори.

На великом парчету земље Машо је створио право животињско царство, које мало-мало па походе не само Беранци, него и ученици са учитељима из оближњих градова са сјевера Црне Горе.

– Почео сам са младунчетом медвједа, а купио сам га од ловаца. У међувремену сам овдје скућио око 500 животиња – каже Машо Никшић за Вечерње новости, док нас проводи између кавеза, из којих се оглашавају звјери – питоме срне, ламе, перад, јелени лопатари, са роговима пријетећег

изгледа али прекривених ткивом које подсјећа на кадифу, муфлони, који бојажљиво гледају у посјетиоце…

– Видите колико је порастао медвјед. Кавез му је постао мали – прича Машо док му сура грдосија једе из руке.

– Као маца је – вели Машо, за медвједа кога посматрамо са сигурног одстојања и, наравно, ван кавеза.

– Ту је и господин вук. Душа од звијери – смије се Машо и прича како вук, када замандали капије свог зоо-врта, зна да „протегне ноге“, праћен моћним шарпланинцима, од којих се један пропиње и за час посла надвија изнад газде.

Мој покојни отац је гајио шарпланинце. Пренио је ту љубав на мене прије три деценије. Вјерујте ми, успио сам да очувам аутохтону врсту и сада их је у Беранама, овдје код мене, више него што их има на Шар-планини – самоувјерено тврди Машо, и прича како их, тамо у постојбини, укрштају са кавкаским и руским овчарима.

– Чине то да би добили на тежини паса, али не схватају да та врста нестаје и да је тако уништавају. Видите колики су – казује Машо док га прати чопор рундавих „чудовишта“, знајући да ће ускоро добити редовно следовање хране, у којој се, упркос тешким временима, не оскудијева.

– За животиње мора да има – смјешка се Машо, и прича како неријетко код њега долазе и људи из Призрена да купе чистог шарпланинца. По цијени од 100 евра за штене, па све до 1.000 односно 5.000 евра за оне одрасле.

– Неки нису за продају – каже власник и „директор“ беранског зоо-врта Машо, и прича о познанству и сарадњи са чувеним директором београдског зоо-врта, сада покојним Вуком Бојовићем, који му је поклонио европског јелена, кога надгледају из својих кавеза патке мандаринке, каролинке, афричке дивље гуске, америчке дивље ћурке, око 50 врста голубова који су мрежама сакривени од орлова и соколова, који би радо дохватили примамљиви плен у базену са птицама, али „правила“ у Машовом зоо-врту су строга и „кућног реда“ се сви морају придржавати.

Иначе, Машо зна да подвикне, али ријетко, јер они несташни „становници“ лијепог „насеља“, које се гланца и сређује за званично отварање, знају тада да дигну дреку у којој некад подуже уживају.

Тада Машо прође поред кавеза, „поразговара“ са њима, и у овој „сигурној кући за животиње“ завлада хармонија.

– Све сам изградио, и набавио ове лијепе створове сопственим средствима. Било је обећања, али помоћи никада – каже Машо, који би ускоро могао да добије „конкуренцију“ и то баш у Беранама. Црна Гора је у фази приступања Европској унији обавезна да изгради такозвани ЦИТЕС центар-прихватилиште за специјалне животиње, тачније, за оне врсте које уживају посебну заштиту. Челници Берана имају обећања из Подгорице да ће због положаја овог града центар бити изграђен баш на обалама Лима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: