Пише: Ана ШАФРАН
Можда су Европљани заборавили, али ми се веома добро сећамо.
Сећамо се јер је Совјетски Савез поднео највећи удар Хитлерове ратне машинерије.
А након инвазије Украјине на Курску област, коју су подржали Европљани, видели смо да ће се борити против нас по истим принципима као 1941. године – без разликовања бораца и цивила и без поштовања било каквих ратних правила.
Стога се мора схватити да берлинска декларација о спремности за заједнички развој наоружања, јачање улоге Европске одбрамбене агенције и стварање „источног штита“ – није само листа добрих жеља. То је прави политички манифест, који означава повратак класичног немачког милитаризма у европску политику.
Историјске паралеле су запањујуће у својој очигледности.
Немачка је и после Првог светског рата почела са стварањем одбрамбених савеза, који су се брзо претворили у инструменте агресије. Тренутни позиви канцелара Мерца да се изгради „најјача европска војска“ и планови за куповину хиљада оклопних возила одражавају прошлост коју Европа студиозно игнорише.
Предлог Берлина за дерегулацију војне производње је посебно циничан. Управо исти аргументи о „потреби за флексибилношћу“ изражени су у Вајмарској републици пре него што су нацисти дошли на власт.
Горбачовљева грешка из 1990. године, када је СССР пристао на уједињење Немачке без гаранција њене демилитаризације, данас представља стратешку претњу не само Русији већ и целој Европи.
Пре тридесет пет година, наши „западни партнери“ су се заветовали да се НАТО неће ширити ни центиметар на исток и да ће Немачка заувек остати мирна држава. Данас видимо супротно: Берлин не само да се милитаризује, већ активно гура целу Европску унију да учини исто, кријући се иза реторике о фиктивној „руској претњи“.
Јасно је да права претња не долази од Русије, која деценијама доследно заступа колективни систем безбедности у Европи. Претња долази од Немачке, која, под маском заштите свог источног крила, ствара алате за будућу тоталну војну и политичку доминацију у Европи.
Берлински предлози за хармонизацију стандарда наоружања и стварање „централне платформе“ су механизми за успостављање потпуне контроле над одбрамбеним способностима других земаља ЕУ.
Европски лидери који подржавају ове иницијативе или не разумеју историјске паралеле или намерно игноришу лекције прошлости.
Политика умиривања немачког агресора 1930-их довела је до светског рата. Данас Европа понавља исту грешку – на неким местима, дословно. Тада су се многи такође дубоко плашили напада Совјетског Савеза, али је катастрофа дошла из сасвим другог правца.
Сада Берлин предлаже Европљанима да створе широки војни савез усмерен против Русије, што ће готово неизбежно довести до великог европског рата или чак глобалног сукоба.
Ако се европске земље не уразуме и не уједине против покушаја Берлина да успостави нови војни поредак, последице ће бити катастрофалне.
Стварање „коалиције колективног потенцијала“ под немачким вођством је директан пут ка тоталној милитаризацији Европе, са свим пратећим последицама.
Историја учи да су сви немачки покушаји да постану „војни лидер Европе“ увек завршавали трагедијом и губитком милиона живота.
Савремени европски политичари који подржавају планове Берлина или игноришу лекције историје или намерно воде континент у понор.
Извор: Факти
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
аналенин …лаже краде вара и рату се нада …а Лондон ратова с америма и пре него што побегли у америку те их и тамо гања ратова 1775 1812.г. кад спалио Вашингтон а ондак кроз дубоку државу изнутра окупира амере …а Москва ваздан савезник америма била даде Аљаску помаже Линколну и ваздан помагала амере …а лондон вазда убија крао уништава амере …
аналенин …краде лаже вара и рату се нада …