ИН4С

ИН4С портал

МЕР очекује добру сезону: Више туриста са нових дестинација

1 min read

Будва

Усљед одређеног прегруписања и компликација које отежавају доступност удаљених дестинација, европски туристи ће усмјерити пажњу на Европу и земље Медитерана, и уз отварање нових тржишта, посебно из Западне, али и Централне и Сјеверне Европе, сматрамо да ћемо надомјестити недолазак туриста из Украјине.

То је саопштено “Вијестима” из Министарства економског развоја на питање како ће ратна криза у Украјини утицати на предстојећу туристичку сезону.

”Уједно, очекујемо повећање броја туриста који долазе са тржишта Казахстана које је новина од прошле године, али и из Сједињених Америчких Држава, Канаде, Пољске, Чешке, Израела, Аустрије…”, казали су из министарства.

Ресорни министар Јаков Милатовић је раније казао да је по питању туристичке сезоне умјерени оптимиста, те да ће Црна Гора зарадити милијарду од туристичког промета.

Из Привредне коморе (ПКЦГ) су “Вијестима” казали, да су туристи из Русије и Украјине остварили 21 одсто ноћења (око два милиона) прошле године.

”Црна Гора, као традиционална дестинација руских и украјинских туриста, је прошле године угостила 244.000 њихових грађања, што је 16 одсто од укупног броја долазака свих туриста. Ако полазимо од податка о просјечној дневној потрошњи туриста у Црној Гори у износу од 75 еура, онда долазимо до процјењеног умањења прихода у износу од око 150 милиона еура због недоласка украјинских и руских туриста”, казали су ПКЦГ.

Говорећи о ова два тржишта, из МЕР-а су саопштили, да је на основу ранијих пројекција, било очекивано да током ове године дође до одређеног пораста броја туриста из Украјине уз износу од неколико процената. Када је ријеч о туристима из Русије, из министарства су подсјетили да ни у претходној години нијесу били успостављени директни летови између двије државе.

”Тренутно постоји ваздушна линија преко Истанбула и Београда, међутим у овом тренутку је незахвално дати процјене о броју туриста из Русије, али се надамо да неће доћи до значајног пада броја туриста”, рекли су из МЕР-а..

Алтернативе

Из ПКЦГ су казали да је евидентно да недовољно опорављена туристичка привреда Црне Горе улази у нову кризу, која је може додатно дестабилизовати, те да су због дешавања у Украјини, прогнозе да ће се људи уопште теже одлучивати на путовања.

”Одбор удружења туризма и угоститељства је на сједници одржаној 4. марта 2022. на Цетињу, у конструктивном дијалогу са представницима МЕР-а и Националне туристичке организације (НТО), донио закључак да је неопходна хитна реакција надлежних органа и пронаћи алтернатива руском и украјинском емитивном тржишту”, саопштили су из ПКЦГ.

Додали су да су туристички привредници закључили да је потребно интензивирати маркетиншке и промотивне активности према тржиштима Централне и Западне Европе (Чешка, Пољска, Румунија, Мађарска, Француска, Нјемачка и Велика Британија), као и тржиштима региона, Турске, Уједињених Арапских Емирата (УАЕ).

”Оно што нам је пандемија коронавируса показала је да није добро ослањати се само на неколико традиционалних тржишта, већ да се мора интензивније радити на диверсификацији и продужењу сезоне”, рекли су из ПКЦГ.

Из МЕР-а међутим сматрају да ће, узимајући у обзир ратно стање у Украјини и тренутне санкције према Русији, туристи из Европе, остати фокусирани управо на Европу и умјесто да планирају путовање нпр. у земље Блиског истока и Југоисточне Азије своју пажњу ће преусмјерити на земље Медитерана, а уједно и Црну Гору.

”Имајући у виду да ће доћи до одређене прегрупације, и у складу са активностима које реализујемо у циљу отварања нових тржишта са фокусом на Западну, Централну и Сјеверну Европу, сматрамо да ћемо надокнадити недолазак туриста из Украјине”, казали су они.

Из ПКЦГ су навели да је због још увијек неизвјесног трајања оружаног сукоба у Украјини са снажним посљедицама на привредна дешавања у Европи, тешко предвидјети ток одвијања туристичке сезоне и наставак опоравка туристичке привреде.

Активности

Из МЕР-а су казали да су у претходном периоду организоване и бројне студијске посјете представника туристичке привреде из Мађарске, Турске, Француске, Словеније, те да се на основу великог интересовања може очекивати и пораст броја гостију из ових земаља.

”Остајемо снажно фокусирани и на тржиште региона, па су у току и бројне активности које су усмјерене на земље из којих нам долази највећи број гостију. Очекујемо позитивну тенденцију раста броја туриста из свих земаља региона, а своју понуду представили смо и на 43. Међународном сајму туризма у Београду од 24-27. марта”, казали су министарства.

Из МЕР-а су нагласили да су фокусирани на отварање нових тржишта а да то подразумијева активности НТО посебно усмјерене на тржиште Централне, Западне и Сјеверне Европе.

”Примјера ради, у земљама Бенелукса туристима смо у самом врху листе најпожељнијих дестинација овог љета. Такође, туристички потенцијали наше земље се скоро шест мјесеци представљају у оквиру највеће Свјетске изложбе Еxпо 2020 Дубаи коју је до сада посјетило преко 16 милиона људи. У оквиру самог учешћа, организовано је и неколико догађаја намијењених туристичкој привреди и медијима са тржишта Блиског истока који су исказали велико интересовање за нашу земљу”, саопштили су они.

Нове авио-линије

На основу информација које су добили од Аеродрома Црне Горе (АЦГ), из МЕР-а су саопштили, да је најављено преко 20 нових рута за љетњу туристичку сезону међу којима су руте ка Ослу, Стокхолму, Бечу, Хелсинкију, Ајндховену, Бакуу, Бриселу, Атини, Риму, Милану, Болоњи и Краљеву, а уз то је најављена и нова рута која ће Црну Гору повезати са тржиштем Саудијске Арабије и то успостављањем летова на релацији Тиват- Ријад.

”У циљу додатног повећања повезаности Црне Горе са емитивним тржиштима, национална компанија Аир Монтенегро увела је нове руте ка Риму, Нанту, Лиону, Хановеру, Копенхагену… Осим тога успостављене су нове руте ка Чешкој, Јерменији, Израелу…”, додали су ресора којим руководи Милатовић.

Уз то, поручују да је у оквиру министарства формиран посебан Тим за побољшање авио-доступности Црне Горе, и на основу анализе тржишта и тренутног стања, менаџмент АЦГ је усвојио измјене и допуне раније важеће подстицајне шеме, а све у циљу прилагођавања тренутној ситуацији у свјетској ваздухопловној индустрији.

”Тако су, за 12 стратешких рута на којима ће у наредне три године нискобуџетне компаније остваривати летове, одобрени попусти и до 80 одсто на цијену аеродромских услуга и то за цјелогодишње летове из Подгорице ка Лондону, Паризу, Риму, Бриселу, Берлину, Стокхолму, Милану, Барселони, Дортмунду и Минхену, и за сезонске линије из Тивта ка Лондону, Манчестеру и Берлину.

Све наведено говори у прилог, како поручују из МЕР-а, најавама да ће Аеродроми ове године остварити план по којем ће имати приходе на нивоу од 85 одсто (2020. године остварили 65 одсто у односу на 2019. годину) остварења у односу на рекордну 2019. годину.

ПКЦГ: Неопходна помоћ туристичким компанијама

Како је “Вијестима” саопштено из ПКЦГ на поменутој сједници Одбора удружења туризма и угоститељства је констатовано да је умањење буџета Националне туристичке организације од чак 68 одсто у односу на 2019. годину, отежавајаћа околност за брзо, интезивно и квалитетно одрађивање маркетиншких активности и “промоције наше дестинације према важним тржиштима и да је потребно додатно координарати активности са надлежним министарством, националном авио-компанијом Аир Монтенегро и туристичком привредом”.

”Сви се ипак надамо да ће се ратна дешавања брзо окончати, а задатак туристичке привреде је да се припреми са увјерењем да ћемо остварити све планиране активности. Надамо се да ће надлежне институције имати разумијевања за сложену ситуацију у туристичким компанијама, те да ће активности на превазилажењу кризне ситуације, као и евентуалне мјере подршке привреди, доносити у консултацији са туристичком привредом. Сектор туризма и путовања има потенцијал да се брзо опорави и поново буде кључни дио националне економије и одрживог развоја”, поручено је из Привредне коморе.

Ускоро нови закон о туризму и нови видови понуде

Из Министарства су навели да је земља у претходном периоду створила одређен степен отпорности на утицај кризе, што ће омогућити још бољу реализацију љетње туристичке сезоне уз наставак добре сарадње између државних институција и локалних самоуправа.

”Током цијелог процеса припреме сезоне Влада и Министарство економског развоја пружаће снажну подршку свим актерима како би туризам и ове године био носилац даљег економског опоравка Црне Горе. Као једну од мјера, Влада је усвојила Програм подстицајних мјера у туризму за који је опредијељен износ од 400 хиљада еура подршке туристичкој привреди, а као подршку развоју активног туризма, ове године опредијелићемо 80 хиљада еура за одржавање планинских стаза што је знатно већи износ у односу на претходне године и то је само дио планираних активности”, саопштили су из МЕР-а.

Објаснили су да су припремили Закон о туризму и угоститељству чије усвајање се очекује до почетка љетње туристичке сезоне, а чија примјена ће у великој мјери утицати на сузбијање сиве економије као једног од највећих проблема у привреди, посебно у туризму.

”Закон укључује и одредбе које препознају нове видове туристичке понуде и утичу на унапређење постојеће, а у циљу позиционирања Црне Горе као висококвалитетне туристичке дестинације. Све то ће довести до увећања броја гостију, остварених ноћења и на крају повећања прихода од туризма”, поручили су они.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

3 thoughts on “МЕР очекује добру сезону: Више туриста са нових дестинација

  1. Нико нормалан неће доћи осим шиптара који долазе да типују атрактивне куће и хотеле кад буду већина у монтепркну.

  2. „а као подршку развоју активног туризма, ове године опредијелићемо 80 хиљада еура за одржавање планинских стаза“

    ПА ТОЛИКО КОШТА САМО ЈЕДНА ГАРАЖА НА ЗЛАТИБОРУ… хахахаха

    1
    1
  3. Могу да замислим Американце, Шпанце или Грке како долазе, код нас , да плачу гу*ицу…

    Замислите чак и Израелци…. чија земља која има топлије море, боље плаже, да ће долазит у Сутоморе или Чањ….

    Једино што верујем да Саудијци ће доћ’ јер знамо да они немају море… хаххаххаха

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *