Ин мемориам: Рано нам узимаш вољене, Господе
1 min read
Oде наша Надежда. Наша Икона… наша молитва иконица.
Оде мученица.
Оде наш Херој – наша Српска ружа.
Наш уплакани Косовски Божур.
Једнако је вољела све људе.
Све је мучило, што је мучило људски род.
Истина, најдубље је љубила, свој Српски род.
Његово херојско срце и морал.
Никад није спавала. Никад трепнула. Само је сањала…
Борила се, бранила је Истину свога Народа, колико је могла,
и више него је могла.
<
И кад је плануло мир-примирје на нашу штету,
пала је у тешку, и све тежу болест, којој
ево нема лијека.
Мучила се у својим мислима и фикцијама – топила се.
Његовале су је њене кћерке Милена и Мина, и њен анђео унука Нађа…
Али, склопила је очи, да се, можда, више и не пробуди.
Нада, Надежда – и кад се нијесмо слагали,
били смо блиски.
Увијек је била најбоља међу нaма – и као
Човјек и као Човјек-Херој. Дисала је Духом
и Моралом, њених предака, славних
морачких Лазаревића.
Рано нам узимаш оне које волимо, Господе.
Претежак је ово губитак. У великој смо жалости.
У великој сам жалости – с киме ћу сад,
да се свађам и мирим. С киме да се јуначим
пред оволиким неправдама које пљуште по
нама…
И побједе и поразе смо дијелили, особито поразе
у овом оваквом свијету. У овој, оваквоj
Црној Гори…
До виђења, Надежда. Иконо Српска.
Слава ти. Волимо те…
Ранко Јововић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ja je na žalost nisam poznavao ,ali posle Rankove besjede čovijek može samo tugu da osjeti i gubitak da nasluti.Neka joj je viječna slava i laka ova crnogorska gruda.
Svaka cas za tekst i laka joj crna zemlja
OVAKO SAMO UMIJU PRAVI SRBI DA PAMTE SVOJE BLISKE I PRIJATELJE . BRAVO RANKO , TAKO KAO ŠTO TI OSJEĆAŠ I PIŠEŠ RADE SAMO PRAVI LJUDI OD SOJA , MORALA I ČOJSTVA !
ВЕЧНА ПАМЈАТ, НАДИ ЛАЗАРЕВИЋ !