• Насловна
• Руски поглед

Медведев: Објективно најбољи, мада и најтежи терен за анализу проблема је Организација Уједињених Нација

1 min read

4 године ‎ ИН4С

Што се тиче других формата, они могу бити од користи, а могу бити и веома ограничено корисни. Мада је, по мени, увијек корисније сусретати се, него избјегавати сусрете. Да, за „двадесеторицу“ сам већ рекао да су они у неком тренутку били од користи. Сада, вјероватно, чак ни „двадесеторица“ нијесу оно мјесто у коме су заступљени интереси свих, зато што постоје други формати, као што су БРИКС (Бразил,Русија,Индија,Кина) и ШОС (Шангајска организација за сарадњу), постоје наша интеграциона удружења типа ЕврАзЕс (Евроазијски економски савез).

О правилима регулисања активности социјалних мрежа у Русији

Д.Медведев: Чини ми се да су она (правила), за сада, у потпуности оправдана. Ако се социјалне мреже понашају непријатељски, уколико не желе да објављују руску информацију, уколико очигледно заузимају непријатељску позицију према земљи, онда ми имамо могућност да на њих утичемо. Постоје активности Руског комитета за надзор у сфери веза информационих технологија и масовних комуникација, постоје консултације са Министарством иностраних послова, постоји Врховно тужилаштво, које у одређеном моменту може да предузме низ мјера, укључујући и такве, као што су успоравање саобраћаја, или привремено обустављање рада. Али привремено заустављање рада би било сувише сурово, радикално, док је успоравање саобраћаја потенцијално радна мјера. Једноставно, не бисмо жељели да до тога дође, и ја сам увјерен да о овоме сада размишљају и у другим земљама…

Као што је познато, Интернет се појавио у одређеном времену, и, несумњиво је, да су кључна права на управљање у Сједињеним Америчким Државама. Потенцијално то значи ако се догоди нешто ванредно, и ако неко буде желио да сасвим поднесе тај терет, то се може догодити зато што се кључеви од те кутијице налазе преко океана. Стално су у току пријетње: „А ето ми ћемо сада Русију искључити из СWИФТ!“(Свјетско удружење међубанкарских и финансијских канала) То није прави Интернет, то је ипак додатак банкарској дјелатности, али тиме нас стално плаше. Ми смо чак били принуђени да изградимо свој систем преноса информација, уколико се наједном то деси, да би смо били у могућности да рзмјењујемо електронска саопштења. Исто то може да се потенцијално догоди и са Интернетом, и у том случају ми нећемо имати приступ главним чвориштима те мреже. Управо због тога је усвојен закон о руском сегменту Интернета, како би наш руски сегмент био аутономан, будући да сада од Интернета зависи руковођење читавом државом, зависи огромна количина социјалних функција. То ми нијесмо могли да оставимо неконтролисаним, зато такав закон постоји, и уколико буде потребно, он ће ступити на снагу. При томе треба бити реалан: очигледно је да, уколико он чак и ступи на снагу, то ће створити огромне проблеме, то јесте да би се он преуредио било би потребно одређено вријеме. Али у принципу аутономност радаруског сегмента мреже биће могуће обновити или изградити.

Технолошки је за то све припремљено. На законодавном нивоу су такође донесене све одлуке, али, подвлачим још једном, то није једноставно и то уопште не бисмо жељели.

Иницијатива Савјета Безбједности Организације Уједињених Нација о одржавању „Самита петорице“ на нивоу лидера.

Д. Медведев: Што се тиче „петорице“, мени се чини да је то добра идеја. Сада нема никакве припреме, али у цјелини је ово питање разматрано током телефонског разговора између предсједника Путина и предсједника Бајдена. Амерички колеге су рекли да ће је проучити, па нека је проуче. Као минимум треба узети у обзир да су ово земље, чији је утицај на свјетске процесе најважнији, то су земље побједнице у Другом свјетском рату, сталне чланице Савјета безбједности. Тај самит би имао смисла.

Што се тиче других формата, они могу бити од користи, а могу бити и веома ограничено корисни. Мада је, по мени, увијек корисније сусретати се, него избјегавати сусрете. Да, за „двадесеторицу“ сам већ рекао да су они у неком тренутку били од користи. Сада, вјероватно, чак ни „двадесеторица“ нијесу оно мјесто у коме су заступљени интереси свих, зато што постоје други формати, као што су БРИКС (Бразил,Русија,Индија,Кина) и ШОС (Шангајска организација за сарадњу), постоје наша интеграциона удружења типа ЕврАзЕс (Евроазијски економски савез).

Зато је, у ствари, објективно најбољи, мада и најтежи терен за анализу проблема – Организација Уједињених Нација, зато што су тамо сви. И њу треба чувати као зеницу ока, а не покушавти да се замијени сурогатима сваке врсте, типа Удружења демократских земаља.

„Осморица“ – (у конкретном случају „седморица), то заиста више није представничка прича. Одатле је изузет низ најважнијих земаља. Ми тамо не учествујемо, зато што су нас у једном тренутку блокирали. И немамо никакву посебну жељу да се тамо враћамо. Чак не ни због тога што се осјећамо увријеђеним, што смо се наљутили и сматрамо да све то није потребно, већ једноставно због слабе легитимности такве врсте расправа.Па добро, разматрана су економска питања, али најкрупнији играчи – Индија и Кина, нијесу у саставу „седморице“ . Па и ми смо у глобалу доста озбиљан играч у свијету економије, али с њима не расправљамо – каквог смисла би то имало?

Подсјетићу да Русија у „осморици“ никада није нарочито учествовала у разматрању економских тема. Наше колеге су сматрали да смо ми још на узрасту јаслица, па нека они за себе то расправе у „седморици“, а осморица су за разматрање политичких проблема. Управо су нас због тога тамо и звали. Зато ја, искрено говорећи, у таквој „осморици“, у форми у којој су функционисали, не видим више никакву перспективу.

Питање перспективе руско – америчког дијалога у вези са стратешким наоружањем

Д. Медведев: Све ће вријеме показати. Ја не желим да се истрчавам унапријед. Може неко чудо да се догоди, па да наши прекоокеански партнери постану свјесни стратешког дијалога. Тим прије што први кораци стварно, у некој мјери, дају наду. Али колико је потрошено времена да би смо се договорили са Американцима о продужењу Договора СНВ-3, који смо потписали са предсједником Обамом.

И чинило се као да је то за све и правилно и значајно и неопходно… „Не, хајте да у тај посао укључимо и друге земље, међу којима и Народну Републику Кину“. Народна Република Кина не жели у томе да учествује, полазећи од тога што је њихов нуклеарни потенцијал неупоредив са нуклеарним потенцијалом Руске Федерације или Сједињених Америчких Држава. Значи, ми не можемо да их приморамо да то раде. „Па, дајте да их увучемо у овај дијалог“ – није пошло за руком. Затим разни нови услови: „Тамо ви додајте ово, прикључите ово…“ Али времена је све мање и мање, и у једном моменту ја сам вјеровао да ће све то лећи у заборав и да је овоме договору крај.

Али то што је нова администрација испољила жељу да се све брзо преусагласи и продужи за пет година, путем размјене нота – то је охрабрујући гест, то је добро. Јасно је да ова администрација, између осталог, себе доживљава као насљедника администрације Барака Обаме и у том погледу не жели да мијења правац. Мени се чини да смо тиме добили сви. Превасходно је у добитку дијалог о стратешкој стабилности, и на добитку су све земље, које су без даха посматрале Русију и Америку да ли ће моћи да се договоре тим поводом. Уколико не би било договора (разумијемо, сви смо озбиљни људи: то не значи да би сјутра започео рат), али би веома важна карика која значи темељ за обезбјеђење међународне сигурности и такозваног стратешког паритета, стратешке стабилности, била изузета. А када се изузме карика, може свашта да се догоди.

Цијели интервју на руском језику

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: