Медојевић: Зауставимо режим да би Црна Гора кренула напријед

Пише: Небојша Медојевић

Нијесмо сви ћутали!

Ауторски текст из априла 2013.

Криза у земљи је дубока, структурна и системска. Њени коријени су у самим основама власти и политичког система постављеног да сервисира интересе нове класе богаташа и тајкуна. Криза политичког и економског система је снажна и дубока, а узрокована је монополом власти.

Већ 24 године власт је непромијењена. Група на власти посједује политички, финансијски и монопол силе. Држава и њене институције су приватизоване и заробљене а владајућа партија је срасла са државом.

Приватизација и транзиција вођени су на нетранспарентан и стихијски начин. Спорне приватизације, тајни уговори, распродаја државних монопола, стицање огромног богатства у фондовима чији су власници појединци блиских круговима власти, шпекулативно финансијско тржиште које служи за богаћење инсајдера, слабе институције, изградња тајкунског неолибералног економског модела, уз сиромашење највећег броја грађана, богаћење породичног и пословног окружења врха власти, криминализација друштва, неефикасно судство и политичко арбитрирање служби безбједности, њихово учешће у кршењима људских права, обиљежили су досадашњи период транзиције.

На тим основама израста и транзициона нова класа, бивших шверцера, криминалаца, политичара који су учествовали у ратном хушкању, кршењима људских права и сл., и њихових пријатеља, ортака, рођака и кумова, која по принципу послушности и подобности заузимају и заробљавају институције. Путем бројних контролисаних медија покушавају се наметнути као друштвени узор и модел.

Професионални политички и партијски кадрови управљају свим јавним сферама и државним институцијама, хијерархијски централизована партијска и политичка структура одржава се личном лојалношћу и сервилношћу, безусловном послушношћу врху режима.

Умјесто јавног избора најбољих кандидата путем конкурса, и редовне контроле пословања, нетранспарентна партијска кадровска политика именовања ван јавности конкурса, постављања и избора на важним трукцију економског система, смањује и урушава његове системске перформансе. Режим је неспреман за унутрашни дијалог, наставља самообмањивање и обмањивање грађана лажним информацијама, малим, реторичким и козметичким промјенама.

У циљу очувања апсолутне и неконтролисане власти и државе у служби тајкуна, промовише се једна једина талибанска истина. Врх власти у држави, јавним обиљежавањем, вријеђањем, сатанизовањем и перманентним, системским прогоном свих другачије мислећих грађана, њиховим отпуштањем са посла, онемогућавањем добијања запослења, притисцима приватника путем пореских и других административних инструмената, јавним етикетирањем као болесне, непријатеље државе, стране плаћенике, заговорнике мржње и сл., као и судским прогонима медија и неистомишљеника који не промовишу такву “истину”, већ двије деценије путем недемократских и ПОКРАДЕНИХ избора, по сваку цијену чува власт.

Политичари на врху режима јавно се поносе својим пријетељством и сусретима са криминалцима са међународних потјерница против којих се воде кривични поступци у више земаља. Земља постаје сигурна криминална кућа, па по обављању криминалих дјела у земљама ЕУ, Хрватској или Србији, криминалци бјеже у Црну Гору, уживајући пуну заштиту локалних служби.

Економски раст се заснивао на распродаји и редистрибуцији друштвеног богатства и имовине. Дошло је до привременог економског раста, пораста потрошње и животног стандарда, али и до накнадног суочавања са тешким и дугорочним последицама погрешне политике. Дугорочно одржив економски раст мора бити заснован на ефикасности и продуктивности, а не на редистрибуцији ресурса. Раст црногорске привреде у последњих неколико година није генерисан повећањем ефикасности привреде, производњом, извозом и није последица значајних инвестиција у проширење производних капацитета и повећање њихове продуктивности и конкуретности . Погрешна алокација средстава од стране нових приватних тајкунских компанија углавном у секторе некретнина, довела је до наду вавања балона цијена и до заробљавања огромних средстава у непроф- итабилне и нерентабилне пројекте. Како је највећи дио инвестиција финансиран из кредита пословних банака, а тржиште некретнина мртво, без шанси за озбиљнији опоравак у наредне двије, три године, неликвидност се из реалног сектора вратила у банке и дошло је до заустављања кредитних активности.

Приватизовани монополи у области телекомуникација и енергетике довели су до повећања цијена и профит перманетно одлази из земље. Инострани власници на управљачка мјеста доводе своје кадрове које астрономски плаћају, домаћу радну снагу плаћају неадекватно и отпуштају. Јефтина радна снага, енергија и сировине, претварају земљу у колонију са сталним уманњењем националног дохотка и богатства. Изалазак из кризе није могуцћу оквиру постојећег система власти, јер је структура и систем непромијењене и апсолутне, персонализоване власти такав да онемогућава промјене, желећи и даље да по сваку цијену сачува апсолутну власт, нелегално стечено богатство и спријечи суочавање са одговорношћу за своја недјела из прошлости.

Зато је питање пада ове Владе, претходно питање, које је потребно ријешити, да би се отпочео дијалог о постизању најширег националног консензуса о стратегији економског, друштвеног и моралног опоравка земље, те очувању уставног поретка, суверености, независности, грађанског мира и стабилности.

Аутор је посланик Демократског фронта и лидер Покрета за промјене.

Прочитајте још:

Дамјановић: Криминал и русофобија тачке спајања Порошенка и Ђукановића

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: