Пише: Небојша Медојевић
Један од највећих антикомуниста и демократа и реформаторе Европе чешки дисидент Вацлав Клаус је у једном свом чувеном говору на Институту за економију у Лондону , 25.03.1991. године рекао пророчке ријеци о транзицији:
“Немамо намјеру да стварамо нестабилан и непродуктиван хибрид узајамно неспојивих елемената два различита свијета- СЛОБОДНОГ ДРУШТВА И РОПСТВА”
Демократија, владавина права, поштовање људских права и слобода, равноправност и једнакост грађана пред законом, НИЈЕСУ могући, ако ЈЕДНОМ ЗА СВАГДА не раскрстимо са КОМУНИСТИЧКОМ ДИКТАТУРОМ И ТОТАЛИТАРИЗМОМ!!!
Зато се данас црногорско друштво, 31 годину послије пада Берлинског зида и даље суочава са отвореним питањима која су карактеристична за претполитичка тоталитарна друштва.
Поштовање закона, једнакост грађана пред законом, поштовање религијских права, слобода говора и изражавања, уставне гаранције имовине, одвојеност Цркве од државе, данас су отворена политичка питања која поларизују земљу и постају узрок нестабилности и сукоба.
Све успјешне земље у транзицију су ова питања ријешила одмах након формалног увођења вишепартијског система .
Одмах након нужних мјера дисконтинуитета са тоталитарном прошлошћу ( отварања досијеа тајних служби, лустрација, осуда политичких злочина и рехабилитација жртава политичког прогона, забране рада комунистичких партија. итд)
Нажалост, црногорски комунисти су одлучили да прескоче ову кљуцну фазу транзиције и да на темељима тоталитаризма граде демократску и правну државу са ефикасном тржишном економијом.
Сама промјена власништва над имовином и приватизациона пљацка, разарање традиционалног система моралних вриједности, прихватања глобализације и неолибералног концепта, без темељних политичких промјена, довео је до креирања једног неодрживог и нестабилног ХИБРИДА.
Зато је ДФ, не само против лоповске сатанистичке секте ДПС, већ и против болесног СИСТЕМА који производи трајну корупцију и трајно сиромаштво. Смјена ДПС је “conditio sine qua non” нормализације односа и почетка политичке, моралне, институционалне и економске обнове друштва.
Тоталитарни поредак Ђукановића је нестабилан и неодржив. Он производи друштвене конфликте. Неподношљиви осјећај неправде. А неправда која постане ендемска тј. трајна и системска, тј. модус операнди режима на власти неминовно доводи до социјалних, вјерских, етничких, политичких, тензија и нестабилности.
Масовна употреба полиције, тужилаштва и судова у репресији према грађанима који конзумирају своја елементарна људска права и слободе , указује да се температура друштвених процеса и конфликата подиже и да се приближавамо тачки послије које неће бити повратка на мирна политичка рјешења.
Кад Влада почне да влада декретима, наредбама, супротно Уставу и својим одлукама масовно крши основна људска права и слободе, ( НКТ) кад се деградира уставна позиција Парламента , купује уређивачка политика приватних медија новцем из буџета, кад се од стране Владе ствара болесна друштвена клима да је свако критичко мишљење или отпор кршењу људских права, непријатељски акт према држави , јасно је да држава и друштво срљају ка сукобима. Постајемо ризично друштво.
Ако томе додамо и извјесни банкрот јавних финансија и дужничко ропство и енормни јаз између малог броја екстремно богатих ( припадника владајуће класе) и огромне већине екстремно сиромашних, лако се може уочити зашто је смјена актуелне власти императив за спречавање најгорег сценарија дестабилизације и сукоба.
Искуства других бивших комунистичких земаља, недвосмислено показују да је хибрид тоталитаризма и слободног друштва НЕОДРЖИВ, а ја бих рекао и ОПАСАН.
Зато је борба за слободу вјере, слободу изражавања и политичког дјеловања, заштиту имовине и статуса СПЦ, много више од тога. То је у суштини побуна народа због НЕПРАВДЕ И НЕСЛОБОДЕ.
И у праву је Митрополит Амфилохије када је синоћ казао да је “овај народ послије 75 година постао СЛОБОДАН”
Народ осјећа НЕПРАВДУ која долази из болесног и потрошеног СИСТЕМА, заснованог на личној власти ЈЕДНОГ ЧОВЈЕКА. Ендемска корупција, ендемско сиромаштво и ендемски криминал. То је, нажалост слика Милове Црне Горе, данас.
То угрожава саме темеље државе Црне Горе и њеног друштвеног бића.
Требало нам је 29 година да почнемо да схватамо пророчке ријеци Вацлава Клауса из 1991 године.
Слобода или ништа.
(Аутор је посланик Покрета за промјене и функционер Демократског фронта)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Čini mi se da nešto ni u SAD ne teče med i mlijeko.
NE DAMO SVETINJE , MONSTRUMU UBICI NARKODILERU