Међународни дан матерњег језика: Рекли су о српском језику

…У оно доба (15. и 16. вијек) бијаше језик српски дипломатски турскога, угарскога и румунскога двора кад су штогод с Дубровником или међу собом уговарали. -(Ватрослав Јагић, Хисторија књижевности, стр.146)

…иначе је дикција свих пјесама један величанствени српски језик… (Ватрослав Јагић, Предговор књизи Косте Хермана, Народне пјесме Мухамеданаца у Босни и Херцеговини)

...сав свијет знаде да смо ми књижевност илирску подигли и увели, ну нам нити из далека није на ум пало икада тврдити, да то није српски већ илирски језик. (Људевит Гај, Чије је коло, DANICZA horvatska, slavonska i dalmatinska, br. 31, str. 124, 1846)

…српски или илирски дијалекат говоре у Србији, Босни, Црној Гори, Дубровнику, Далмацији, Истри, Хрватској Граници (војна крајина), Славонији и српским насељима по јужној Угарској. (Jerneja Kopitarja SPISOV II del. Srednje doba I knjiga: 1818-1824… Slovenska akademija znanosti in umjetnosti, Ljubljana 1944.)

…дијалект који употребљавају дубровачки писари… може да буде само српски дијалект који се говори у Дубровнику… (Милан Решетар, Годишњак Српске краљевске академије наука, књ. 50, стр. 189)

…Будући да се је у старој Хрватској искључиво говорило чакавски, будући да масу становништва старе Хрватске сачињавају чакавци и будући да у првим историјским вјековима хрватско име долази само у чакавским крајевима и писаним споменицима, то је сасвим оправдано с Миклошићем рећи, дахрватски исто значи што и чакавски и обрнуто. И будући да нам на другој страни свједоче сви стари писани споменици, да се у свим крајевима, који бијаху краће или дуже времена дијелови српске државе, говорило само штокавски и да се је у крајевима употребљавало српско име и за народ и за језик такођер и у оно вријеме, када није било државне заједнице са Србијом, то је опет оправдано с Миклошићем казати да су штокавски и српски два те иста појма. (Милан Решетар, Archiv fur slavische Philologie, XIII, str. 387-388)

…У Дубровнику, ако не од првог почетка, а онда од пантивјека говорило се српски. (Натко Нодило, Prvi ljetopisci i davna historiografija Dubrovnika, PAD JAZU, br. 65, str. 117, 1883. d.)

…О географским називима мало се ја бринем. Та забога Дубровчани, Македонци и Босанци су Срби. (Јосиф Добровски, Писмо Јернеју Копитару Archiv fur slavische Philologie, IV, str. 524)

…Србима називамо правилније оно што се иначе Илирцима назива, словенску народну грану, јаку око пет милиона, која станује почев од крањске границе на југу купе и Саве доле до старог Аркоцерауније и Хемуса и од Јадранског мора до бугарског Тимока, а по својим колонијама такође је насељена у Славонији и Јужној Мађзарској до Сент Андреје и Будима. (Jakob Grimm,Wiener Allgemaine Literaturzejtung, 1815. d.S. 1179.)

… Прави српски језик дијели се у три дијалекта: херцеговачки, ресавски и сремски. Босански се ништа не разликује од српскога. Славонски је једна нијанса српскога. Далматински је српски дијалект нешто модификован утицајем сусједне Италије. (Johann Severin Vater, Litteratur der Grammatiken, Lexica und Wortersammlungen aller Sprachen der Erde, II Ausgabe von B. Julg., Berlin, 1847. S. 354)

(Српске земље Босна и Херцеговина)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: