Српско културно насљеђе угрожено и због расрбљавања
„Постоји и тенденција његовог расрбљавања, односно укидања као елемента српског културног идентитета и прекњижавања условно речено на културне идентитете других„, рекао је Танасковић за РТС.
Он је навео да се то дешава у случају Косова и Метохије, једног непостојећег културног идентитета Косова као државе, као и у случају Црне Горе, гдје је ситуација компликованија и везана за статус Српске православне цркве у Црној Гори.
„У овим проблематичним случајевима, нарочито на Косову и Метохији, нашој држави су релативно ограничене могућности, с обзиром на то да не контролише ситуацију на терену. Али, међутим, има неких могућности“, навео је Танасковић.
Он је оцијенио да је Унеско организација посредством које се више посредно, него непосредно може утицати на то да се смањи степен угрожености српског културног насљеђа, које је у начелном погледу увијек угрожено.
У случају угрожености, надлежни Унесков комитет, каже Танасковић, налаже прво држави која је уписала то насљеђе да се постара како би се уклониле опасности, или прилично компликованим путем покушава да утиче на оне који угрожавају културно насљеђе да би одустали од таквих активности.
Он је додао да је у случају Србије то прилично компликовано, јер нема физичку контролу над територијом гдје се налази највећи дио српских најзначајнијих споменика који су на листи културне баштине, и то културне баштине у опасности.
„Оно што Србија може да учини јесте и чини ми се да у доброј мјери и успијева, јесте да ти извјештаји о стању заштите културне баштине буду што реалистичнији. И срећа је што Унеско прихвата извештаје које дају наше институције. Онда се доносе закључци на основу којих треба и деловати. Дјеловање из политичких разлога је веома отежано„, рекао је Танасковић.
Он је напоменуо да постоји стандардна процедура да би неко културно добро било уписано на Унескову листу, али да је она веома компликована због израде обимних досијеа и скупа.
Танасковић додаје да, ако је нека земља сиромашна, онда се преко неке друге земље уписује баштина, те као примјер навео номинацију старих букових шума које су реликти још из леденог доба и које Србија уписује са Швајцарском и још неким државама.
„Други пројекат је граница Римског царства, која иде од мале Азије до Велике Британије. Ту ми у свом сегменту треба у тој вишенационалној номинацији да представимо свој део границе Римског царства. То су два занимљива пројекта„, додао је Танасковић.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Косово и Метохија су колевка српске културе и државности. Како су уопште могући преговори ако је угрожена српска културна баштина на Косову и Метохији? Кад се та питања реше могући су преговори.
И у Црној Гори је српска културна баштина. Један део православног становништва поштујући државност Црне Горе, а пре свега под притиском комунистичких власти, изјашњава се као Црногорци, други део су Срби који су остали одани својим прецима и вишевековној традицији Црне Горе као српске државе. И једни и други имају легитимно право на своје национално опредељење. Проблем су они трећи који фалсификујући историју и постајући Црногорци негирају и газе српску историјску баштину и све српско. И Свети Петар Цетињски и Свети Василије Тврдошки- Острошки су Срби. Први хиронтонисан у Сремским Карловцима, други рођени Србин из Херцеговине. Фалсификатори историје и мешетари неокомусташке идеологије дрпса су у овом тренутку највећи гробари српског индентитета у Црној Гори.