Međunarodna konferencija u Austriji: „Evropa bez ratova i sankcija – Nova ekonomija u mirnoj Evropi“

U okviru projekta „Budućnost Evrope je u našim rukama“ u Beču je 24. Aprila održana Međunarodna konferencija pod nazivom „Evropa bez ratova i sankcija – Nova ekonomija u mirnoj Evropi“. Ovaj događaj organizovan je na bazi saradnje Bečkog akademskog društva, političkog časopisa „Zur Zeit“ i austrijskog ogranka Centra za geostrateške studije.

Glavni cilj konferencije bila je otvorena diskusija o evropskim bezbednosnim i ekonomskim problemima i načinima njihovog rešavanja kroz dijalog i saradnju, kao i o izgledima redefinisanja odnosa sa velikim silama iz perspektive sopstvenih interesa Evrope.

„Trenutna situacija ukazuje na to da Evropa gubi svoju stratešku inicijativu na međunarodnoj sceni, posebno u svetlu tekućih pregovora SAD i Rusije o rešavanju krize u odnosima između ove dve sile. Pored toga postoji očigledna potreba da se zaustavi deindustrijalizacija Evrope i pokrenu novi ekonomski projekti, kao i da se poboljša bezbednost“, naveo je Patrik Popel, rukovodilac austrijskog odeljenja Centra za geostrateške studije. On smatra da je potrebno da Evropa odustane od politike sankcija koje su nanele ogromnu štetu evropskoj ekonomiji i da je neophodno da se pokrenu diplomatske aktivnosti u cilju popravljanja odnosa, pre svega sa Rusijom.

Andreas Melcer, vlasnik političkih nedeljnih novina „Zur Zeit“ i poslanik Slobodarske partije Austrije (FPO) 6. i 7. parlamentarnog saziva Evropskog parlamenta u uvodnom izlaganju govorio je o izazovima koji su pred Evropom u vremenu svetskih promena. On je istako da je EU stvorena nakon dva svetska rata na idejama slobode, mira i prosperiteta. „Najvažnija ideja za ujedinjenu Evropu bila je na prvom mestu mir, zasnovan na demokratiji i slobodnoj volji za sve narode koji u njoj žive. U tome je bila najveća privlačnost ove ideje. Međutim, sva obećanja su pogažena“, istakao je g. Melcer. On smatra da EU svojom retorikom podstiče agresiju protiv Rusije i da to nije u saglasnosti sa proklamovanom idejom o miru. Pored toga, g. Melcer smatra da je Evropa ukinula slobodu za svoje građane prihvatajući razne radikalne ideje kao što su politička korektnost, vouke, dženderizam, feminizam i tome slično. „Potpredsednik SAD Džej Di Vens je sa pravom osudio ovakve pojave u Evropi koje su uz mejn strim medije najodgovornije za ukidanje sloboda. Kada govorimo o prosperitetu kao trećem najvažnijem faktoru, Evropa je danas u ozbiljnoj recesiji, ekonomskom padu i procesu reindustrijalizacije. Prosperitet, kao što možemo da vidimo iz realnih pokazatelja, više ne postoji“, podvukao je g. Melcer. On je istakao da se Evropa nalazi u veoma lošoj poziciji jer nema dobre odnose ni sa jednom od velikih sila „Nažalost mnogi vodeći evropski političari kao što su Makron, Starmer ili Šolc favorizuju rat protiv Rusije, ali ima i drugih primera kao što su Meloni iz Italije ili Orban iz Mađarske koji pokazuju da je moguće voditi dijalog i sa Rusijom i sa SAD. Evropska perspektiva, ekonomski, vojno i politički gledano, deluje veoma mračno. Imam šestoro dece i hajde da im poželimo sve najbolje što je moguće“, zaključio je g. Melcer.

Dragana Trifković, generalni direktor Centra za geostrateške studije iz Srbije obratila se skupu distanciono, jer joj austrijske vlasti nisu dozvolile ulazak u zemlju. Ona je obavestila učesnike konferencije da je prisilno deportovana sa bečkog aerodroma za Beograd zbog toga što se njeno ime našlo na spisku lica Šengenskog informacionog sistema, kojima je zabranjen ulazak u Šengen zonu na tri godine. „O tome me je obavestila pogranična policija Austrije po mom dolasku u Beč. Prema njihovim tvrdnjama moje ime je uneto na spisak po zahtevu Republike Grčke, ali nisu mogli da mi daju informaciju o tome kakvi se motivi i razlozi kriju iza toga“, napomenula je Trifković. „Situacija u kojoj sam se našla veoma je slična onoj opisanoj u Kafkinom romanu „Proces“ kada Jozefu saopštavaju da je uhapšen, ali ne znaju da mu odgovore zbog čega. U svakom slučaju meni tek sledi da razjasnim sa predstavnicima vlasti Austrije i Grčke o čemu se radi, ali ono što sam do sada iskusila govori mi o tome da „ima nečega iza trona što je veće i od samog kralja“ kako bi to rekao Šekspir. Stiče se utisak da neka nevidljiva ruka koja veoma dobro poznaje arhitekturu EU, povlači konce kojima stvara nesporazume, konflikte i probleme. I više sam nego sigurna da ta tajanstvena sila ne želi mir u Evropi“, istakla je Trifković.

U vezi sa temom konferencije, Trifković je napomenula da „Pitanje evropske bezbednosti ne može da isključuje geografsku povezanost evroazijskog kontinenta i oslanja se isključivo na transatlantski faktor. Posebno ne u novonastalim okolnostima kada se američki interesi sve više udaljuju od evropskih. U suprotnom, nastavak dosadašnje politike može da dovede do širenja ratnih sukoba na evropskom kontinentu koji u vojnom pogledu nije spreman na takav razvoj situacije. Sa ekonomske tačke gledišta, nedostatak prirodnih resursa i smanjivanje proizvodnje u evropskim državama veoma loše koordiniše sa politikom nametanja sankcija kojom se problemi uvećavaju. Stiče se utisak da političke elite establišmenta u Evropi imaju prekomerno samopouzdanje koje im onemogućava da sagledaju ove opasnosti. Iz tog razloga smatram da je otvorena diskusija kakvu danas vodimo više nego potrebna i ma koliko izgledalo da su naši napori nedovoljni, iskreno verujem da upravo oni mogu da pokrenu nove ideje i novu energiju“, zaključila je Trifković.

Stefano Vernole, potpredsednik Centra za evroazijske mediteranske studije (CeSEM) iz Italije govorio je na temu: „Ekonomske posledice sankcija Rusiji i pogoršanje životnog standarda evropskih naroda zbog njihovog učešća u sukobu u Ukrajini. Posledice preseljenja evropskih kompanija u SAD“. On je istakao da „Sjedinjene Države ne samo da nisu odobravale sprovođenje strateške autonomije EU, već su aktivno tražile prilike da poremete energetsku saradnju EU i Rusije. Poslednjih godina, Sjedinjene Države su prodavale naftu i gas iz škriljaca EU pod izgovorom „jačanja energetske bezbednosti Evrope“, koja je ugrožena pogrešnim geopolitičkim izborima“, napomenuo je Vernole. Geopolitičke aspekte energetske saradnje Vernole je opisao kroz konkretne primere: „Porudžbine američkog tečnog prirodnog gasa (LNG) se namiruju u dolarima umesto u evrima, što snažno utiče na međunarodni status jedinstvene evropske valute. Da bi uravnotežile dedolarizaciju koju su pokrenule evroazijske zemlje, SAD primoravaju države atlantskog bloka da povećaju kupovinu američkih državnih obveznica i upotrebu dolara u trgovini. Donald Tramp pokušava da sklopi dogovor sa Moskvom o kupovini ruske nafte upravo da bi mu se platilo u dolarima. Ako bi novi predsednik SAD uspeo da obezbedi prava na Severni tok, Vašington bi nam zatim preprodao ruski gas po značajno povećanoj ceni, pogoršavajući već postojeću nejednakost troškova proizvodnje“ napomenuo je Vernole. U zaključnom delu on je analizirao kakve su perspektive moguće: „U multipolarnom svetu, zavisnost od Sjedinjenih Država više nije izvodljiva. Umesto da usvoji strategiju oscilacije kako bi podstakla spoljne sile na prijateljsku saradnju, Evropa se trajno vezala za jedan region (transatlantski). Međutim, ponovo osnovana Evropa mogla bi da se integriše u evroazijski projekat: Rusija, Brazil, UAE, Saudijska Arabija i Turska su svi glavni proizvođači energije ili strateška čvorišta i poseduju osnovne materijale neophodne za energetsku tranziciju. U međuvremenu, jedina moguća opcija za opstanak je traženje diplomatije“, istakao je Vernole.

Tomas Bahajmer, finansijski i ekonomski stručnjak iz Austrije govorio je o ekonomskoj situaciji u Evropi i njenoj (ne) pripremljenosti na novonastale geopolitičke okolnosti u kontekstu monetarne politike: „Postavlja se pitanje da li je Evropa pripremljena za izazove budućnosti sa svojim rezervama zlata u vreme svetske transformacije. Geopolitičke okolnosti su se drastično promenile od kako su SAD i Rusija pokazale spremnost da promene pristup u saradnji, a možda da se čak i strateški približe oko usvajanja „nove zlatne podloge“. Evropa se u tome našla diplomatski zavisna, energetski nebezbedna i monetarno intertna. Evropske rezerve zlata su impresivne ali nepokretne. Evropa ima 11 800 T zlata, više nego bilo koji politički blok, čak više i od SAD. Da li je to dovoljno da ostane u igri u ovoj geopolitičkoj završnici sa visokim ulozima?“, istakao je Bahhajmer

U nastavku svog govora on je napomenuo da je „Veliki deo ovog zlata politički nezadužen, monetarno neutralisan i još uvek skladišten u Njujorku, u Londonu, u jučerašnjem svetu. Dok drugi gomilaju zlato kao stratešku imovinu, Evropa ostaje zaglavljena u tehnokratskoj moći ECB-a. Sa druge strane zemlje BRIKS-a kupuju na rekordnim nivoima, potpisuju trgovinske sporazume, pripremaju novi valutni sistem. I dok Peking i Moskva tretiraju zlato kao kamen temeljac suvereniteta, Pariz i Berlin moraju, ako generalizujemo, da kontrolišu rezerve. Evropa ima dovoljno zlata, ali istovremeno, rukovodstvo takozvane Zapadne Evrope nema ni znanje, ni moralno, ni finansijsko stanje da se pripremi za monetarnu budućnost, koja više ne služi politici i finansijskoj industriji, već služi narodu, preduzetnicima, poreskim obveznicima i svim ostalim ekonomskim akterima“, zaključio je Bahhajmer.

Kristijan Cajc, član Upravnog odbora Bečkog akademskog društva iz Austrije i direktor Instituta za primenjenu političku ekonomiju, analizirao je pre svega ekonomsku situaciju i perspektive. On je naveo četiri ključna izazova za Evropu:

Reforma monetarnog sistema. Odvajanje od dolara. Stvaranje nacionalnih valuta.
Stvaranje novih ekonomskih područja (Ukrajina i Rusija treba da budu integrisane u budućnosti)
Početak reindustrijalizacije i borba protiv fanatične klimatske ideologije
Razvoj poljoprivrede na nacionalnom nivou i promocija ekonomske nezavisnosti
Gospodin Cajc smatra da su ovo ključni potezi koji su neophodni kako bi se sadašnji evropski sistem transformisao za integraciju u novonastalim geopolitičkim okolnostima koje dovode do stvaranja drugačijeg svetskog sistema.

Konrad Rekas, ekonomista i novinar, saradnik Centra za geostrateške studije iz Poljske govorio je na temu: „Ukrajinska migracija u Evropi, krize i sukobi“. On je na početku svog izlaganja govorio o energetskoj krizi i krizi rasta troškova života kao rezultatu prinudnog napuštanja jeftinog i dostupnog izvora energije u vidu ruskog prirodnog gasa: „Zapravo, sve što se dešava sa našim računima za gas i struju rezultat je smišljene politike podsticanja krize, opravdane ratom, moralnim sankcijama Rusiji i sličnim ideološkim parolama, dok se mi bavimo vulgarnim špekulacijama, koje se, na primer, odvijaju na tržištu EU ETS (EU Emissions Trading System). Uništenje nemačkog projekta energetske tranzicije (Energiewende), nesavršenog, zasnovanog na pogrešnim pretpostavkama klimatske propagande, ali ipak važnog za celu centralnu Evropu, nije bio ništa manje akt političkog terorizma nego što je dizanje Severnog toka 2 u vazduh bio jasan primer oružanog terorizma!“, istakao je Rekas.

U nastavku govora on je analizirao situaciju u Poljskoj opterećenu velikim prilivom ukrajisnkih izbeglica: „Od februara 2022. najmanje oko 9 miliona ljudi došlo je iz Ukrajine preko Poljske, od čega je oko 6 miliona i dalje unutar EU (preko polovine u Poljskoj). Ostatak kruži napred-nazad mnogo puta, praktikujući neku vrstu turizma sa socijalnim beneficijama, velikodušno datim od strane drugih zemalja“, naveo je Rekas.

Kao rešenje on smatra da: „Negativnim pojavama može stati na kraj samo Evropa bez ratova i sankcija, ali sa dobro čuvanim granicama i racionalnom ekonomskom politikom zasnovanom na obostrano korisnoj saradnji, posebno u oblasti energetike. Ekonomske krize i sukobi, unutrašnji i međunarodni, potrebni su samo onima koji žele da nas podele, sprečavajući zaista velike projekte od Lisabona do Vladivostoka i dalje do Pekinga“, zaključio je Rekas.

General Dimitar Šivikov, bivši komandant padobranaca iz Bugarske u svom govoru izrazio je zabrinutost za budućnost Evrope: „Suština je da nakon tri godine rata u Ukrajini, Rusija ostvaruje svoje ciljeve i napreduje na svim frontovima. Naravno, nakon dolaska predsednika Trampa, dogodile su se velike promene u svetu, posebno u Evropi i u Ukrajini. Zamrznuo je pomoć Ukrajini i zahtevao reviziju potrošenih milijardi dolara. Zatražio je od evropskih partnera da preuzmu odgovornost i drastično povećaju izdatke za odbranu. Trenutno je Evropa na velikom gubitku“, izjavio je general Šivikov. On smatra da je Evropa „sama sebi pucala u nogu sankcijama“ i da je ekonomska situacija veoma zabrinjavajuća. „Evropa se na političkom, ekonomskom i posebno energetskom planu nalazi veoma nisko i ne vidim šansu da uskoro ponovo postane geopolitički faktor. Dokaz za to je da Tramp u svojoj izjavi ne pominje Evropu u rešavanju sukoba“, istakao je general Šivikov. Na temu bezbednosti u Evropi on je dodao da: „Novom inicijativom za ponovno naoružavanje, Evropa uništava samu sebe. Evropa nije mogla da pronađe spas u takozvanoj ratnoj ekonomiji. To će biti slomljeni splav koji će konačno dovesti Evropu na dno, ako do toga dođe. Jer Evropa nema kapacitet da sprovede takvu vojnu transformaciju koja bi je učinila ravnopravnom sa SAD ili čak Rusijom. Ako Evropa krene ovim putem ponovnog naoružavanja, biće potpuno sahranjena“. U zaključku svog govora general Šivikov je naveo da „Evropa može biti jaka samo ako postoje različite opcije, ako postoje argumenti, čak i žestoki. Na primer, većina članova Evropskog parlamenta je kao mašine, koje su programirane, i u svakom trenutku znate šta će reći, koju rezoluciju će podržati i koga će kazniti. Ako Evropa želi da se ponovo rodi, mora se vratiti modelu slobode, jer nema mesta koje je više lišeno pluralizma od Evropskog parlamenta“, zaključio je general Šivikov.

Neki od zaključaka konferencije tokom diskusija bili su da je potrebno nastaviti otvorenu diskusiju u evropskim okvirima, ali nažalost atmosfera u Evropi je veoma nepovoljna zbog suzbijanja slobode govora i cenzure.

Takođe, da je politika sankcija bila potpuno pogrešna i da je dovela do nepredvidivih posledica po evropsku ekonomiju. Neophodno je razgovarati o ukidanju sankcija i pokretanju novih ekonomskih projekata. Rešenje energetske krize EU mora dovesti do pravedne istrage terorističkog napada na Severni tok, kao i do hitnog obnavljanja snabdevanja naftom i gasom Evropi preko Baltika i Ukrajine i uklanjanja prepreka energetskoj saradnji sa Rusijom. Rešenje energetske krize u EU je nemoguće bez Rusije.

Evropska bezbednost je moguća samo u kombinaciji sa bezbednošću i mirom u celom evroazijskom regionu. Neophodno je postići mirno rešenje sukoba, uzimajući u obzir stav Rusije i njene legitimne zahteve za zaštitu nacionalne bezbednosti. Nažalost, uprkos izjavama o potrebi za mirom, mnoge evropske zemlje i Ukrajina nisu zaista zainteresovane za njega.

Politika sankcija je propala, sankcije EU protiv Rusije moraju biti ukinute. Konferencija je zabeležila činjenicu da je životni standard prosečnog Evropljanina opao zbog antiruskih sankcija, vojnih izdvajanja, migracije preduzeća u Sjedinjene Države i podrške ukrajinskoj poljoprivredi i ukrajinskim migrantima.
Na konferenciji u Beču zahtevano je ukidanje sankcija protiv Rusije i početak izgradnje evropskog poslovanja od nule na principima jednakosti, međusobnog poštovanja i dobrosusedskih odnosa.

Izvor: Centar za geostrateške studije