Medenica: Boli li vas Mitropolitovo nebo, ili vaše blato?
Mihailo Medenica
Piše: Mihailo Medenica
Slušam i čitam danima kako slavite smrt mitropolita Amfilohija, Đeda našeg i Đeda vašeg, jednako.
Svi vi koje bi zaludo bilo pominjati, jer šta imena znače bez ljudi..? Ništa kamen neće biti do kamen kako god mu ime nadenuli…
Iskreno, boli li vas njegovo nebo, ili vaše blato?!
Mislite ako srozate to nebo u vaš glib da će i ono postati glib, ili da će se glib premetnuti u nebo..?
Zovete ga Ristom, kao da je to šta uvredljivo, mučeni moji, a ne shvatate da se Risto odenuo Amfilohijem, Amfilohije rizom, a riza sva obrasla u anđele, arhangele, heruvime, serafime…
Kud ste vi odmakli od vaših imena?
Zapravo, koliko su imena odmakla od vas bežeći od prikaza što su ih progonila, nekada se zovući njima?
Jeste li veći sad kada je Risto pod zemljom, ili vam fali stopa jer zemljom pod kojom je Đed vi ne znate i ne možete hodati!
Rekoh da vas razumem, ne prezirete vi Đeda već sebe, sve ono što niste od njega i sve ono što jeste u mizeriji postojanja mržnje radi.
Dabome, najlakše je prezirati ono što ste tako silno želeli da budete ali ste krstove trampili za kamen, živote za puko postojanje do smrti, smrt za strah od te iste smrti plašeći se zadnjega časa jer koji ste to čas do njega imali?
Šta ste živeli do dane prebrojavajući ih ko sitninu?
Šta ste od tolike mržnje stigli da zavolite?
Radujete se smrti mitroplita jer drugačije ne biste znali da ste živi…
Zato mi vas i jeste žao, jer Đed nije pod zemljom koju tako besno i jarosno gazite, već u činjenju svakoga od nas koji će vas nazvati svojima. Braćom i sestrama.
Da doveka mi za vas budemo budale vi ćete zanavek za nas biti braća i sestre, e to je mitropolit Amfilohije, to je presveto svetosavlje, to je pravoslavlje.
Radujete se smrti čoveka ne shvatajući da za njim nije ostala ledina no žitnica.
Klasje, prebogata letina nebrojenog snoplja što će stasvati od praha Đedova!
Ima li šta budalastije nego pomsiliti da može umreti Đed za kojim je toliko “unučadi”?!
Nije mitroplit truležna kost već večita reč, svakim danom za slovo duža, za glas pevljivija, za udah krilatija…
Seirite zbog tela otišlog pod zemlju, a ne vidite da je nebo otvorilo sva vrata i prozore…
Ne vidite jer ste očinji vid podali za kratkovidje onoga što nazrete danas, a nisu to magle, neće se razvejati, to vam ropac jalovo živog kroti vidike…
Mitropolitom vas nazivam braćom i sestrama iskreno žaleći što se ne možete odazvati.
Da imena nisu utekla od prikaza za njima dohvatili biste se neba da iskoračite iz blata mizernih postojanja, no…
Vrednije vam je, izgleda, udaviti se u glibu negoli pomoći čoveku u sebi da se dohvati neba!
Za vas je umro Risto Radović, slavite, ja ću žaliti što će vas takve tek po samrtnom trenu (živeli 100 godina, dabogda) poznati da ste živeli.
Nije plamen šibice što i plamen voštanice…
Živ je Đedo i mnogo življi od mnogih od tih što još po zemlji hode i mnogo duže od njih će živeti.
Praštaj,a skim se svađate, ja ne vidim da se ikom obraćate, nikog ne boli ničija smrt, niti se iko raduje,ako Vas neko nešto iskompleksirljo to je druga stvar! Poz.
Sestro, to se sad valja, da se padne u nesvijest za djedom.
Ne bi me zacudilo da kao oni Siti u Iranu uvedu masovno samobicevanje u znak zalosti za djedom.
Idolopoklonstvo je gad pred Gospodom.
Skromno je tvoje znanje o Svetom Pravoslavlju.
Trebalo bi da znas sta je idolopoklonstvo.
Dostojno i dostojanstveno, Mihailo!
Amin
Lijepo rečeno Mihailo.
Koliko je samo Vladika Amfilohije proslavljao i ljubio Gospoda ovdje na zemlji, kako ga tek Gospod sad proslavlja na Nebu.
Baš kao što si rekao, oblači ga u rize Heruvima i Serafima, i ko to može uopšte i nazreti.
Vladika Amfilohije bijaše veliki znak od Gospoda, i onima koji vjeruju i onima koji ne vjeruju.
Bravo moj rodjace po majci.Medenice to najbolje znaju reci o Radovicima.Iz istog su MORACKOG PLEMENA. Ovo jadnici ne mogu bitisati i ne znaju da pistoje bez na ovaj nacin.
Blago nama sto smo imali i sto imamo naseg voljenog Mitropolita.
Hvala gospodine Medenica sto tako odabranim rijecima svedocite istinu.
Sjajni Medenica, ka’ vazda