Матица српска: Под чијом је командом црногорска полиција?

Крајолик древног светосавског манастира Ђурђеви ступови у средишту Епархије будимљанско-никшићке у Беранама, ових дана је под видном полицијском опсадом која више приличи сценама ванредног стања, неголи уобичајеном стању једне урбане заједнице која је напокон дочекала благотворне друштвено-политичке промјене, на задовољство свих њених грађана. Можда су те дуго и жељно ишчекиване промјене и наступиле за дио црногорских грађана, али не и за архијереје, свештенство и вјернике Српске православне цркве и њене храмове који се непрекидно налазе на удару идеолошки екстремизованих појединаца у наступу шовинистичког делиријума. Но, још је апсурдније и неприхватљивије да су и црногорске државне институције, задужене за заштиту права, имовине, здравља и живота свих грађана, наставиле са притисцима на свештенство и вјернике наше Цркве, управо тамо гдје је стао прије пет година свргнути антицрквени и однарођени режим. Појачано присуство полицијских органа код манастира Ђурђеви ступови и стални позиви на ислеђивање митрополита Методија и беранских свештеника, стварају осјећај опште несигурности код вјерујућег народа, утолико што се с правом можемо запитати, под чијом је командом црногорска полиција? Нису ли се црногорска полиција и надлежне институције препотчиниле команди  појединих медија који су одавно препознати по нескривеној нетрпељивости и сијању мржње према припадницима српског народа у Црној Гори, против којег годинама воде најприземнију, готово ратнохушкачку кампању? Да ли партијске директиве заостале из времена тоталитарне идеологије више обавезују државне институције од законски прописаних надлежности?

Очекујући да ћемо сви добити одговор на ова питања у времену које је пред нама, желимо да подсјетимо да Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори већ петнаест година води борбу за заштиту историјских и културних вриједности Црне Горе које је оличавао Петар Други Петровић Његош, чији је дан, 13. новембар, постао државни празник – Дан културе у Црној Гори. Утолико, сви притисци на Српску православну цркву, ма од кога долазили, а од државних органа би понајмање смјели да долазе, суочавају се са снагом Његошевих завјетних стихова:

„Муж је бранич жене и ђетета,

Народ бранич цркве и племена.“

Овим путем се обраћамо највишим државним званичницима и носиоцима све три гране власти с молбом и очекивањима да – у складу са законима који јемче једнака права и слободе за све грађане, и у име незалазног Његошевог дана – неодложно допринесу  смиривању непотребних друштвених напетости које смишљено и злонамерно стварају одавно познати генератори „моралне панике“.