Маршалов фонд: Васкрсла Русија претња за НАТО
Немачки Маршалов фонд у Вашингтону објавио је анализу стратегије НАТО у свету који се мења уз препоруке будућем генералном секретару Севернотлантског пакта и оцену да се НАТО налази у најтежем безбедносном окружењу за 65 година постојања.
Полазећи од премисе да НАТО као еволутивни концепт мора бити способан да реагује на геополитику и да се непрестано прилагођава настајању и нестајању претњи у свету, аутори студије наводе да за разлику од прошлих времена када је улога НАТО била да чува мир у Европи сада се јављају нови изазови на истоку и на југу.
Три стратешка концепта НАТО претходили су крупним геополитичким догађајима: крају Хладног рата 1991. године, рату на Косову 1999. године и високом ангажовању у Авганистану 2010. године, оценили су Александра де Хоп Схефер и Бруно Лете.
Према њиховој анализи три главне претње долазе од васкрсле Русије, хаоса који је завладао у земљама Блиског истока и јачања покрета екстремних џихадиста, што не изискује само деловање НАТО на различитим странама, него и знатно шири спектар могућности.
Кључ успешности НАТО концепта требало би да буде јачање поверења и практичне солидарности између САД и европских партнера, уз напомену да ће државе НАТО које су ближе границама Русије тражити нове доказе за своју безбедност, док ће оне даље бити још више забринуте због изазивања Русије.
Спремност да се спроведе Акциони план усвојен на самиту у Велсу подразумева континуирану војну заштиту у источној Европи, а план треба да обезбеди не само краткорочну сигурност, него и да се прилагоди новој геостратешкој реалности.
Нови генерални секретар биће суочен са импликацијама економске кризе и генералном засићеношћу Запада од ратовања и то су препреке које ће га очекивати уочи покретања било које акције.
Да би генерални секретар постигао напредак он ће морати да учини питање безбедности јавним, сматрају аутори студије, да лобира код савезника за више новчаних улагања и паметнију одбрану и да ради иза сцене на јачању способности мултинационалних програма.
