Иако случај сплитског логора “Лора”, у ком је страдало 14 припадника некадашње Југословенске народне армије (ЈНА) из тзв. никшићко-шавничке групе, неће бити укључен у могући договор Црне Горе и Хрватске о рјешавању дијела међусобних спорова, о том мучилишту било је ријечи на недавном састанку представника тужилаштава двију земаља.
Специјални државни тужилац Вукас Радоњић казао је “Вијестима” да је једна од тема недавног сусрета врховног државног тужиоца Милорада Марковића и главног специјалног тужиоца Владимира Нововића с главним државним тужиоцем Државног одвјетништва Републике Хрватске Иваном Турудићем, била и поступак покренут поводом дјеловања у “Лори”, али да се о току тог разговора и закључцима не може изнијети више информација.
Марковић и Нововић учествовали су почетком септембра на Брионима у Хрватској на Регионалној конференцији тужилаца о сарадњи у процесуирању ратних злочина, која је окупила тужиоце и представнике правосудних институција из сусједства, као и међународних организација, “с циљем јачања сарадње и ефикаснијег процесуирања у овим предметима”.
Из Државног одвјетништва Хрватске јуче нису одговорили на питања “Вијести” који закључци су донијети и шта је договорено у вези “Лоре”, као и кад је покренут поступак поводом дешавања у том логору.
“Свакако, према правилима о важењу кривичног законодавства Црне Горе, Специјално државно тужилаштво (СДТ) није надлежно за покретање и вођење поступка због радњи предузетих у Војно-истражном центру ‘Лора’”, рекао је Радоњић листу.
Он је подсјетио да надлежност СДТ-а за кривична дјела учињена у иностранству постоји само у случају ако су учиниоци црногорски држављани, па тако, наводи, та институција искључиво поступа по замолницама Државног одвјетништва Хрватске, и у поступку међународне правне помоћи у кривичним стварима доставља прикупљене доказе, обавјештења и податке који су од СДТ-а тражени замолницама.
Монструозности у “Лори” није преживјело 14 црногорских резервиста, који су у прољеће 1992. године заробљени на херцеговачком ратишту током вишемјесечне агресије ЈНА на Дубровник.
У “Лори” су, како се вјерује, усмрћени резервисти – Душан Баровић, Лука Газивода, Боривоје Зиројевић, Ранко Вујовић, Драгоман Докнић, Драган Јаковљевић, Павле Поповић, Милош Перуновић, Ратко Симовић, Неђељко Јанковић, Миљан Шушић, Радивоје Петковић и Радомир Вулић. Међународни црвени крст је у Лори евидентирао само Луку Аџића, који је у августу 1992. размијењен у веома тешком психофизичком стању. Годину касније, Аџић је преминуо у Никшићу од посљедица тешког злостављања.
Посмртни остаци 12 припадника групе, како су “Вијести” писале, откривани су годинама касније на различитим локацијама у Босни и Херцеговини, код Дувна, Мостара и Требиња, а тијело Милоша Перуновића још није пронађено.
Хрватско тужилаштво од 2007. истражује случај страдања црногорских резервиста, али ни послије 18 година не зна се готово ништа о томе докле је стигао извиђај Жупанијског државног одвјетништва у Сплиту.
Бивши војник ЈНА Веселин Бојовић саслушан је у фебруару у СДТ-у путем међународне правне помоћи, након што су црногорска Акција за људска права (ХРА) и хрватска Доцумента доставили Жупанијском одвјетништву документарни филм ТВ Никшић “Зло прољеће ‘92”, у ком је објављен и Бојовићев исказ.
Бојовић је током 1992, тада као 19-годишњи војник ЈНА поријеклом из Жабљака, био заробљен у “Лори” и тамо био тешко злостављан. Он је свједочио мучењима других заробљеника. Први пут је саслушан прије 12 година.
“То је страва и ужас, ко није проживио ‘Лору’ не може да зна шта се све издешавало тамо. Хаос. Борба за живот. Смрт. У тим тренуцима је боља смрт била. Није човјеку било ни до шта, само да прекрати муке. Молили су људи да их убију, да им прекрате муке. Највише су се иживљавали ови што дођу с ратишта, њихови се напију, дођу, доведу их, по цијелу ноћ бију, млате. Онда стражари, овај Томо Дуић, он је мене највише малтретирао, не што сам Црногорац, што ме мрзио, не знам. У несвијест паднем, па повраћам. Хидрантом су нас купали, изводе у круг. Построје нас, окрену ка зиду голе”, испричао је Бојовић у филму, додајући да је пролазио и мучење струјом.
Из ХРА и Доцументе у фебруару је саопштено да захтјев за Бојовићево саслушање представља први корак хрватског Државног одвјетништва у извиђају злостављања заробљеника у “Лори” који је у посљедњих 12 година познат јавности.
“Извиђај је отворен још 2007, али се до данас поуздано не зна што се предузимало. Упркос обимном доказном материјалу непознате садржине, који је црногорско Државно тужилаштво доставило Хрватској 2012, још није дошло ни до отварања истраге, ни до оптужења било кога за мучење о ком је свједочило више особа. Прекретницу у истрази направио је документарни филм ТВ Никшић…”, пише у саопштењу те двије невладине организације.
Монструозности у “Лори” није преживјело 14 црногорских резервиста, који су у прољеће 1992. године заробљени на херцеговачком ратишту током вишемјесечне агресије ЈНА на Дубровник
Заповједник “Лоре” Дуић и затворски чувар Емилијо Бунгур правоснажним пресудама су осуђени на десет, односно осам година затвора због страдања и мучења заробљеника српске националности.
Специјална државна тужитељка Тања Чолан Деретић је у фебруару 2023, на сједници скупштинског Одбора за правосуђе, саопштила да је предмет у вези “Лоре 3” формиран 2009. Тада је рекла да је у одјељењу Врховног државног тужилаштва саслушано 11 особа и да су искази 2012. прослијеђени Жупанијском одвјетништву у Сплиту.
Тадашњи министар правде Марко Ковач поручио је на сједници Одбора да у споразуму државних тужилаштава Црне Горе и Хрватске из 2006. постоји “очигледна асиметричност у правима и обавезама”, додајући да ће предложити ревидирање тог документа.
Извор: Вијести
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
