Марко и јаничари

Пише: Мишо Вујовић

“Море Марко не ори друмове!
Море Турци
не газ’те орање”!
Ко је Марко, што оре друмове? Ко су су Турци, што им смета Марко?
Не, није реч о краљевићу, мада би му и круна пристајала да је рођен у другом времену.
Нису ни они Турци јаничари али се тако понашају. До душе и они носе отуђујући и канцерогени комплекс превере. Разлика између њих и аутентичних јаничара је само у једном. Прави јаничари су то нуждим постали. Ови данашњи добровољно. Једни шумом други друмом. А брдовит је менталитет – и помало суров ко некада зиме на северу Црне Горе.
А јаничари су се у комите преобукли. Као што су некада палили своја села и храмове данас спаљују трагове и покушавају да елиминишу сведоке.
И због тога им смета Марко Ковачевић, најмлађи градоначелник у Црној Гори? Србин на челу Никшића после скоро осам деценија.
Младост, наочитост, оштроумност, разборитост, духовност и духовитост, храброст и отреситост, образовање и васпитање, отвореност и истинољубље…, да не набрајам све неопростиве особине овог младог човека, кога – од инаугурације на место градоначелника, бивша власт, сада опозиција, на све начине покушава да дискредитује и склони. Тако и данас због немира на дан устанка ДПС тражи његову главу.
Негирао је геноцид у Сребреници и био експресно саслушан у тужилаштву. Оптужују га за потпирује мржњу и то они исти чији активисти певају и носе на мајицама паролу:
“Радије ћу с’пушком у планину но под ноге српском циганину”.
Шта рећи о вредносним ставовима заговорника европске Црне Горе, о режиму који три деценије влада на хајкама, аферама, унутрашњим и спољним непријатељима, мржњи и поделама. У те три деценије Никшић је издеформисан до непрепознатљивости, град који је имао прво позориште, прве новине, прву банку у Црној Гори, први урбанистички план у региону, прву читаоницу, а куриозитет је да је кафана Петра Пејака поседовала библиотеку за своје госте…
Шуму, пушку и планину, после пораза најављивао је још актуелни господар Црне Горе, рођени Никшићанин Мило Ђукановић, чији послушници су у разваљивању Никшића, почупали чак и липе по којима је био препознатљив.
А лепе су садили доколичари, ситни преступници и испичутуре по наређењу првог градоначелника Шака Петровића. Чупање липа прераста у чупање памћења.
Море Турци не газ’те орање!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: