МАНС: Створени услови за раскид споразума са Маровићем
1 min read
МАНС
Замјеник извршног директора МАНС-а, Дејан Миловац, сматра да посљедње изјаве Светозара Маровића у којима коментарише сопствену кривицу, те саслушање пред судом на којем је упозорен да због таквих јавних изјава тужилац може раскинути споразум о признању кривице, представљају још једну компромитација црногорског правосуђа и показатељ да у њему не постоји ни минимум воље за сузбијање корупције на високом нивоу.
Саопштење Миловца преносимо у цјелости:
Наиме, при разматрању споразума о признању кривице судија мора првенствено утврдити да ли је окривљени свјесно, добровољно и у потпуности признао сва кривична дјела која су предмет оптужбе. Зато је незаконито и готово апсурдно ако судија упозорава оптуженог да не даје изјаве из којих се потврђује да његово признање не испуњава законом прописане услове да би било основ за пресуду.
Подсјећамо да је Светозар Маровић јавно саопштио да је признање дао из страха за дјецу, најближе и породицу, што показује да његово признање није добровољно и слободно дато. Такође, Маровић је саопштио и да је несвјесно и из нехата постао шеф криминалне групе и да је несвјесно и из нехата злупотријебио положај, што је правно и у пракси немогуће, а што показује да његово признање није потпуно.
Зато су ови наводи Маровића разлог да суд испита и саслуша Маровића на те околности и да одбије споразум који је закључио са тужилаштвом, а не разлог да суд упозорава Маровића не даје изјаве које могу угрозити споразум о признању кривице. Овако незаконитим поступањем суд подстиче озбиљне сумње да је споразум само незаконити договор Маровића, тужилаштва и суда са онима од којих се Маровић боји и због којих признаје да је шеф криминалне групе.
Штавише, читавим низом изјава Маровић је признао да је током поступка истраге био у константном страху, зе себе, за чланове своје породице, али и да је нехатно постао шеф криминалне групе и злоупотријебио положај. Та кривична дјела могу се извршити само са умишљајем, односно само у таквом психичком стању у коме је окривљени свјестан свог дјеловања и хоће или пристаје на наступање посљедица. Такође, Маровић је јасно саопштио да је кривична дјела признао из страха, што показује да у таквом психичком стању признање није слободно и добровољно, што је предуслов за склапање споразума о признању кривице.
Због тога још једном позивамо суд да поступи законито и да одбије споразуме које је тужилаштво закључило са Маровићем јер његово признање не испуњава елементарне услове прописане законом да би било основ за закониту пресуду, а тужилаштво да најзад суштински покрене финансијску истрагу и јавности саопшти гдје је милионска корист за коју се сумња да су Маровић и чланови његове породице стекли вршењем кривичних дјела.
