МАНС: Предизборну кампању обиљежило кршење закона од стране режима и нерад АСК-а
1 min read
Душко Марковић и Мило Ђукановић
Из МАНС-а оцјењују да је досадашња анализа предизборне кампање за парламентарне изборе показала да се већина механизама из афере „Снимак“ и даље користи, нарочито када је у питању злоупотреба буџетских средстава у политичке сврхе, те да је ситуација са епидемијом вируса корона искоришћена како би се таква пракса озаконила.
Они наводе да су подаци који су били доступни показали да је одређени број државних институција кршио Закон о финансирању политичких субјеката и изборних
кампања у дијелу који се тиче прекорачења предизборне потрошње, те да су неке од њих у предизборном периоду већ потрошиле већи дио свог овогодишњег буџета. Посебно су забрињавајући, истичу, подаци о потрошњи буџетске резерве која је значајно повећана у односу на неизборну 2019. годину, али и подаци о динамици њене потрошње која нагло расте након расписивања парламентарних избора у јуну мјесецу.
МАНС је такође забиљежио да је посебно Управа јавних радова, упркос епидемије вируса корона и надолазећој економској кризи, остварила значајна пробијања предвиђеног буџета, те да су се чак и средства из буџетске резерве користила за финансирање радова који су на терену ове године били очигледна подршка такозваној функционерској кампањи представника владајућих партија.
“Када је у питању контрола потрошње државних средстава у предизборном периоду, посебан проблем су представљале институције које су са својих аналитичких картица уклањале поједине трансакције или их уопште нису објављивале на својим интернет презентацијама. На овај начин се стиче погрешна слика о њиховој предизборној потрошњи и практично онемогућава било каква независна контрола трошења државног новца.
Посебно је проблематичан случај Министарства финансија који још од почетка ове године одбија да МАНС-у достави податке о јануарским расходима преко Државног трезора, који су неопходни за утврђивање полугодишњег просјека потрошње државних институција које су обвезнице примјене Закона о финансирању политичких партија и финансирања изборних кампања.
Са друге стране, забринутост изазива и досадашње дјеловање Агенције за спрјечавање корупције (АСК), као институције за праћење примјене поменутог закона. Када је у питању контрола потрошње државних средстава у предизборне сврхе, АСК још увијек није не само да није испунила своју законску обавезу да на своју Интернет страницу постави комплетну документацију коју је добила, већ према ономе што је јавности доступно, очигледно је да се ова институција уопште није ни бавила да ли државне инстититуције објављују тачне податке о својој потрошњи.
Упркос званичним подацима о стотинама контрола које је АСК наводно извршила у предизборном периоду, јавности нису познати детаљи тих провјера, док се на сајту АСК може пронаћи тек десетак записника о извршеном инспекцијском надзору. МАНС је средином мјесеца од АСК-а затражио и комплетну коресподенцију коју су имали са државним институцијама у току провјере, али је та институција забранила приступ тим информацијама чак и у оним случајевима гдје конторола била окончана. Оно што јесте доступно на сајту показује да се АСК у предизборном периоду није бавио државним институцијама са највећим буџетима и потрошњом.
