MAНС: Јованић штити криминално поступање стечајног управника Солане
1 min read
Блажо Јованић
Блажо Јованић, предсједник Привредног суда Црне Горе, одбио је притужбу НВО МАНС којом је тражено да се предузму мјере против стечајног управника Солане „Бајо Секулић“ Жарка Остојића, а све због његовог покушаја да распрода државну земљу коју је користило улцињско предузеће.
Због сумње да је таквим поступком и невршењем своје дужности злоупотријебио службени положај данас је поднешена кривична пријава и против Јованића.
МАНС је половином априла од Јованића захтијевала да предузме законом прописане мјере против стечајног управника због оглашавања продаје имовине Солане, укључујући и више од 15 милиона квадрата државног земљишта на које улцињско предузеће полаже право коришћења, али не и право својине. Такође, предсједнику Привредног суда сугерисано је да, због сумње у злоупотребу службеног положаја, размотри и подношење кривичне пријаве против Остојића.
Јованић је у штуром одговору на притужбу навео да је „прибавио изјашњења поступајућег судије и управника“ у вези са предметном темом, и да је „брижљивом оцјеном достављених изјашњења“ закључио да је стечајни управник поступао у складу са законом, те да нема елемената за покретање поступка. Какве су садржине била изјашњења стечајног управника, а на који начин и у којој мјери је Јованић иста анализирао и цијенио, остаје непознато.
Са друге стране, оваквим (не)поступањем Јованић је у своју и заштиту институције којом руководи ставио очигледно незакоње које спроводи стечајни управник Остојић, и које ће, ако се доведе до краја, произвести непроцјењиву штету по јавни интерес. Због свега тога, раније поднешеном кривичном пријавом против стечајног управника и других лица из државне управе сада је обухваћен и предсједник Привредног суда.
Подсјећамо, четири невладине организације су у априлу ове године поднијеле кривичну пријаву против Жарка Остојића, али и против одговорних лица Управе за имовину, Управе за некретнине и Заштитника имовинско-правних интереса Црне Горе, зато што је Остојић 11. марта расписао 15. по реду тендер за продају имовине Солане, при чему је на продају огласио и државну земљу коју је Солана имала право да користи само док је производила со. То право престало је по проглашењу стечаја у компанији, с обзиром да иста више не производи со.
Ипак, државни катастар још увијек не уписује ко је стварни власник земљишта, а поступак око тог питања и даље траје. Оно што је неспорно јесте да Солана никад није ни била власник земљишта, већ само корисник, а право на то полагали су на основу експлоатације соли – којом се више не баве.
