• Култура

Мањо са Цетиња: „Владика са Ловћена“ као капела у слову и духу

1 min read

3 дана ‎ ИН4С

Фото: ВукотићМедиа

У духовној и саборној атмосфери Цетињског манастира, 21. јула промовисана је књига „Владика са Ловћена“ аутора Манојла Мања Вукотића, која се бави Његошевим животом, аманетом и драмом око капеле на Ловћену. Промоција је окупила истакнуте духовне и културне личности које су указале на значај овог дјела у борби за очување истине о Његошу и Црној Гори.

„Ово је једна од новоподигнутих Његошевих капела“, поручио је Митрополит Јоаникије.

Митрополит црногорско-приморски Јоаникије казао је да књига Мања Вукотића није само подухват ријечи, већ дјело које „делује као капела, као сведочанство аманета који и данас траје“. Подсјетио је на оданост коју су према Његошевој вољи показали кнез Данило и краљ Никола, за разлику од новијих времена у којима се капела руши и понижава.

„Капела је по свему функционисала као Божији храм… Суд који је одлучио да то није – обесмислио је сам себе.“

Књижевник Радомир Уљаревић нагласио је да је књига „иако плашљиво скривајући се иза публицистике, заправо дубока литература“. Он је истакао да у Црној Гори данас постоје два Ловћена, два гроба Његошева и двије Црне Горе.

„Један гроб у капели коју је сам изабрао, други у маузолеју из неке туђе, монументалне традиције. Истина, Његош је један – али сви би да га прекрајају по својој мјери.“

Селимир Радуловић, уредник Летописа Матице српске, говорио је о дубокој духовној вертикали књиге и њеној способности да именује процес „разњегошавања“. Он је књигу назвао свједочанством трајања:

„Књига иманује вјеру у повратак – Његош Ловћену и Ловћен Његошу.“

Мањо Вукотић: Нисмо више град великана, већ крвавих кошуља

Аутор дјела Мањо Вукотић у емотивном обраћању казао је да је водиља књиге било питање – да ли смо се одужили Његошу. Осврнуо се и на стање Цетиња:

„Наопаке работе свих врста пресјекле су његову узвишену љепоту, његову снагу и његово стваралаштво. Нисмо више познати као град великих српских сликара, него по крвавим братственичким кошуљама.“

Говорећи о нападу на цркву, вјеру и историју, додао је:

„Расколници и отпадници склапају секту, јер цркву не могу направити никада и неће никада.“

Мањо Вукотић је истакао да је Његошев аманет изневјерен, али не и уништен. Политичке смјене и лажна идентитетска тумарања не могу, како је рекао, поништити „зансону грмљавину Његошеве мудрости“.

„Вријеме је да се заврши разградња темеља које су Петровићи зидали 220 година. Миром, опраштањем, братском слогом.“

Своје обраћање завршио је поруком наде и вјере:

„Из златне колијевке историје није тешко ући у будућност. Његош је уцртао пут. Нема светлијег пута од оног који води од Цетињског манастира до Језерског врха. Ова књига је посвећена тој нади.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: