Мање држављана, а више бирача
1 min read
карикатура Горан Шћекић
Пише: Данило Дракић, аналитичар
Пописом 2011. године у Црној Гори (566 603) утврђено је да је број држављана смањен у односу на попис из 1991. године (593 504) дакле за 26 901.
Мањак становника је забиљежен у свим општине осим у четири, а број бирача се повећавао у свим општинама. Упоређивање смо вршили са првим парламентарним изборима 1990. године када је Бирачки списак био чист. Констатовали смо, такође, да се на свим парламентарним, предсједничким изборима и референдуму исказивао вишак бирача до 2016. године.
Године 1990. смо констатовали да је број држављана износи 588 769, а број бирача 402 861. Број уписаних бирача је износио 68,42 посто.
Број неуписаних држављана је износио 185 908 и он се састојао из следећих категорија: дјеца од 0-6 година 71 471, ученици основних и средњих школа 111 416, а број дјеце која не похађају школу 3021.
Године 2018. у бирачки списак који је закључен прије одржавања предсједничких избора број држављана је износио 569 346, што је мање од броја држављана 1990. године за 19 423. Број бирача је износио 532 599 или 93,54 посто уписаних бирача у укупном броју држављана. Наведени проценат учешћа је највећи од како постоје избори на којима изборно право имају и жене. Вјероватно, и у прошлом и у овом вијеку толико уписаних бирача нема. У Њемачкој је једино забиљежен број уписаних бирача од 80 посто, али ова држава припада стадијуму најдубље демографске старости у Европи. Њена просјечна старост је већа за 7,6 година него она у Црној Гори.
Број неуписаних држављана 2018. године износио је свега 36 747 или број неуписаних је мањи од оног 1990. године за 149 161, што је и вишак бирача.