Манифест социјалног покрета
1 min read
Социјални покрет у Црној Гори ушао је у своју другу фазу. Унија слободних синдиката Црне Горе препозната је као водећи дио тог социјалног покрета. Као таква организација, са таквом одговорношћу Унија треба да понуди свом чланству и широј јавности програмске циљеве покрета. На тим јасним принципима дјеловања треба нудити рјешења за актуелне социјалне проблеме државе Црне Горе.
Први принцип од кога треба почети и који треба снажно афирмисати, је принцип слободе. Слобадан грађанин је само онда када има ријешену финансијску егзистенцију. То подразумијева политику која ће дефинисати јасне егзистенцијалне потребе старосних и социјалних група у држави и стратешка дугорочна рјешења тих потреба. Конкретно то значи да политичке елите морају имати јасне идеје како рјешавати просвјетну, социјалну и економску политику у друштву. Пластично речено елита мора да зна гдје ће да гради школе и фабрике а гдје болнице и старачке домове . Елита мора да зна гдје ће развијати пољопривреду и како ће се запошљавати млади.
Други принцип је друштво социјалне правде. Социјалну правду разумијемо као друштво једнаких права и свима доступних могућности друштвеним вриједностима. У држави социјалне правде рад појединца мора бити праведно вреднован. Конкретно то значи да политичко економске елите морају прецизно утврдити систем радног и социјалног законодавства, и старати се о његовој досљедној примјени.
Трећи принцип је законитост. Још од Француске буржоарске револуције усвојен је принцип једнакости свих грађана пред законом. Без обзира на социјални положај или њихову друштвену моћ. Овај принцип такође гарантује законско поштовање од стране послодаваца-капиталиста, свих Колективних уговора, Закона и свих купопродајних аката. Законитост гарантује свим радницима сигурност њиховог рада и положаја у предузећима и установама. Законитост гарантује праведну и редовну надокнаду за свој рад. Свако дјеловање ван законских оквира, било којег грађанина мора бити санкционисано у законској процедури, и мора добити званичан епилог.
Четврти принцип је одговорност. Овај принцип се односи на личну и колективну одговорност за свој рад свих носиоца друштвених функција, и њихову дистибуцију одговорности према значају и улози коју имају у друштву. Нормално је у друштвима грађанске демократије да друштвена функција са већом друштвеном моћи има и већу одговорност за своје дјеловање. Такође привилегије које са собом носи нека друштвена функција треба да буду обрнуто пропорционалне са одговорношћу коју има. То у пракси значи да се не кандидују грађани за функције зарад привилегија, него због своје друштвене одговорности и способности.
Социјални покрет у Црној Гори треба све своје програме и дјеловање у институцијама и ван њих да разради на овим принципима. Када се јавно залаже за неку мјеру, нуди неко рјешење неког проблема или када се тражи нечија одговорност то мора бити образложено програмским циљевима чији су темељи ови принципи.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
