Мандић: Булатовић никада није пристао на окупацију своје земље (ВИДЕО)
Андрија Мандић
Последњи поздрав свом партијском колеги, пријатељу и саборцу Момиру Булатовићу упутио је и лидер Нове српске демократије Андрија Мандић.
“Суочен са дужношћу која се не одбија и чашћу да се опраштам од једног од највећих синова ове земље и овог народа, стојим пред вама са великом обавезом и двоструким задатком. Задатком за који нијесам сигуран колико могу одговорити, јер данас треба да се опростим од, сједне стране, државника који је својим дјелом трајно обиљежио деценије иза нас, а с друге, од брата и пријатеља са којим сам подијелио и дане и године заједничке борбе за традиционалне вриједности”, рекао је Мандић.
Додаје, да су се за државу наших предака у коју смо сви вјеровали, заједно борили.
“Ја ту црту између Момира државника и Момира брата и пријатеља никада нијесам повлачио. И када смо расправљали најтежа политичка питања нисмо ни на тренутак заборављали наш лични однос, пун повјерења и разумијевања. Историја ће морати да призна да је државно и национално руководство којем је он припадао прва пружила отпор окупацији источне Европе од стране такозваног новог свјетског поредка и банкарског фашизма”, нагласио је лидер НСД-а.
Малена Савезна Република Југославија, истакао је Мандић, коју су водили Слободан Милошевић и Момир Булатовић као и српски народ који је остао изван њених граница а на чијем челу се налазио Радован Караџић храбро су одличили да не пристану на окупацију.
“У времену када се то није смјело јавно саопштити они су громогласно изјавили да ће само њихов народ и нико други доносити одлуке о властитој будућности. Чак је и велика Русија тада заћутала и била оборена на кољена. Тада су политички челници, прослављени маршали и генерали ове наше велике моћне свезнице спустили главе и савили кичме пред побједницима хлодног рата. Нажалост, Момир и Слободан нису дочекали да виде побједу њихових идеја на свјетској политичкој сцени али садашња модерна Европа и оне структуре које се врађају традиционалним вриједностима и националној суверености сваког дана су све бројније и јаче”, оцијенио је Мандић.
Није тренутак, али три ствари ипак није урадио као јак политичар. Имао је Милову оставку на столу и захваљујући другом Милу није је прихватио. И тиме би поштедио Црну Гору и њен народ патњи и пљачке невиђених размјера. Друга ствар је била неодговорна приватизација, а имао је сазнања за идеју Василија Миличковића о поштеној и часнојој варијанти. Да се предузећа и фабрике “подијеле” запосленима и радницима у виду акција, па би и успјех зависио од њих. И трећа катастрофална грешка била му је покретање народа испред Скупштине како ба га “Милица пребројала” што је АНБ искористио за разбијање демонстрација. Никад више тако масовних.
Bulatović nije pristao na okupaciju svoje zemlje slava heroju, a Slobodan je kapitulirao a ne maršali i generali gospodine Mandiću!
Од Слободана су штрецали и послали највећу свјетску силу а од овог твог у МНЕ праве тоалет папир кад год хоће и у које год хоће доба.
Svaka čast!
Bravo Andrija!
Браво, јако леп и искрен говор о Момиру и Слободану, двојици великих СрбоЦрногораца из крша и брда! Вечна слава и хвала им на свему !!!!