Манастир Вазнесење: О српском културном простору

Историчари Немања Девић из Београда и др Богдан Трифуновић из Чачка одржали су у порти манастира Вазнесење предавање на тему „Наследство и наслеђе – елементи српског културног и националног идентитета у 21. веку”. После литургије на дан Светог Јустина Ћелијског у овој светињи испод Овчара у клисури, предавачи су као гости удружења  своја слова започели о српском културном простору, као упоришној тачки националног идентитета и саставним делом наслеђа.

Дотакли су се повеље о српском културном простору, коју је Министарство културе и информисања Републике Србије усвојило 2019. године у Сремским Карловцима, заједно са Републиком Српском. Питање националног идентитета не сме да буде омеђено административним границама, већ културни идентитет мора бити заснован на заједничком културном простору, пише Политика

У наставку су дали преглед националне историје кроз преиспитивање нашег културног и историјског капитала са којим улазимо у 21. век. Дат је нарочит осврт на 20. век и све преживљене кризе. Истакнуто је да је главна идеја повезивања Срба почетком прошлог столећа била култура која је исијавала из оздрављених институција, што је као резултат дало сигурну и организовану државу младе демократије и са националом елитом од интегритета. Зато се и данас подизање културне свести поставља као најпречи задатак и пут, с тим што су се предавачи посебно задржали на тумачење упоришних тачака за њену обнову.

У току предавања, за придошле малишане приређена је радионица коју су водиле учитељице Верица Петковић и Милена Ђулић Микавица.

Нема поузданих података о времену настанка ове богомоље скривене међу буквицима и грабовом шумом, али најстарији писани помен светиње потиче из турског пописа, 1525. године.

Прочитајте ЈОШ:

У сриједу почиње снимање филма о пробијању Коридора

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: