Манастир Ђурђеви ступови под опсадом: Терор над Српском православном црквом у Црној Гори
1 min read
Већ седам дана манастир Ђурђеви ступови, немањићка светиња из 13. века и седиште Митрополије будимљанско-никшићке, налази се под непрестаним надзором и опсадом тајне и јавне полиције Црне Горе.
Са свих страна су распоређене јаке безбедносне снаге које, даноноћно, мотре дешавања у и око ове православне светиње. Овакво стање, које се уочава пред очима целог града и народа Берана, сведочи о атмосфери застрашивања и притиска над монаштвом и верним народом.
Место молитве и духовног сабрања је последњих дана претворен у тачку демонстрације државне силе. Подсећањем на сцене из Горњег Заостра, када су снаге безбедности интервенисале против окупљених грађана, министар унутрашњих послова Данило Шарановић је сада највећи део полицијских капацитета усмерио ка Ђурђевим ступовима.
Монаштво и свештенство изложени су притиску, окружени снагама реда као да се у светињи врше криминалне радње, а не службе Богу и духовна брига о вери народа. То што се дешава – 24 сата дневно, седам дана у недељи – има облик бруталне поруке да је Црква стављена под контролу и посматрање као непријатељска институција.
Правосудни притисци и позиви на саслушање
Како се сазнаје, Основно државно тужилаштво у Беранама поново је упутило позив на саслушање митрополиту будимљанско-никшићком г. Методију. Према информацијама, митрополит на тај позив није одговорио. Идентична ситуација је и са парохом из Берана Миленком Ралевићем, који такође није поступио по новом позиву, иако му прети могућност принудног привођења.
Ови правосудни кораци, у комбинацији са полицијском опсадом, доживљавају се у јавности као синхронизована акција усмерена на слом духа и моралне снаге Цркве. Такво стање, како кажу извори из безбедносних кругова, није импровизација, већ део смишљеног плана да се српски духовни ауторитети у Црној Гори дисциплинују и ставе у позицију трајног притиска.
Симболичка порука народу
У делу јавности овакво понашање државе тумачи се као покушај дисциплиновања српског народа. Порука је јасна – ако држава може овако да се односи према једном митрополиту Српске православне цркве, онда је сваки појединац још рањивији и изложенији. То је управо оно што код верника изазива највећу забринутост – уверење да се овај терор неће зауставити само на Ђурђевим ступовима, већ да представља преседан за шире деловање.
Takvi podržavaju Ukrajinu jer su na istom zadatku, zajedničko im je da ruše Crkvu.
Šta rade srpski predstavnici? Očito samo primaju samo plate…