Маловић затворио 7. подгорички Зимски салон књиге
1 min read
У суботу 7. марта 2015. г. окончан је 7. по реду подгорички Зимски салон књиге. Прилика да затвори Салон припала је Николи Маловићу, који је с Јеленом Крсмановић у аули Делта ситија разговарао о роману „Једро наде“.
По властитом признању, Маловић је први пут тумачио „шта је у књижевности хтио да каже“ у генерално бучној атмосфери шопинг мола, иако га је та атмосфера умногоме подсетила на околности у којима се одвијају промоције на приморским трговима.
Као лети што обично буде на пјацама и пјацетама, људи су застајкивали, слушали шта се казивало, те одлазили, уступајући место другима, привученим живом речју.
Зналачки задовољавајући пажњу чак и оних љубитеља књижевности с галерије тржног сквера а не само публике у околним ресторанима и кафетеријама, Крсмановићева је Лагунином аутору постављала питања која излазе из оквира чињенице да се по први пут у административном центру Црне Горе говорило о феномену најпознатијег, најсексуалнијег и најавантуристичкијег модног дезена на свету – морнарске мајице – која је уједно и војна униформа у свим морнарицама, сем у морнарицама САД и Црне Горе.
Маловић је казивао како је Бока Которска упознала Русију пре неголи Србију, како су Бокељи били адмирали руске Балтичке флоте, руске Црноморске флоте, како су били наутички педагози руским кнезовима… И не само о томе, јер се у роман „Једро наде“ може уронити тумачењем на било ком месту.
„Сасвим свјестан да међу вама може бити и жбирах и шпијунах – допустите ми да искористим црногорски генитив множине, те из ауле Делта ситија, с истог мјеста гдје се дакле приодично одигравају рекламни НАТО игрокази – подвучем како је Једро наде, иако потпуно одјевен у плаво-бијелу војну униформу, антиратни роман.“
Радња „Једра наде“ одиграва се у барокном и бајковитом Перасту, граду који је све што има подигао наутичким златом, саградио вештачко острво јединствено у свету, имао маритимну конфекцију, и данас је епицентар казивања у романескном власништву Адама Оза, по коме је све што је Пераст постигао ништа – пореди ли се с чињеницом да је најпознатији морепловац свих времена, Кристифор Колумбо, највероватније био конверзос, Јеврејин пореклом.
