ИН4С

ИН4С портал

Маловић за ИН4С: Ако не буде промјена чека нас хрватски или украјински сценарио

1 min read
Писац из Боке Никола Маловић казао је да данас на дјелу имамо и Монтенегро и Црну Гору које се тешко читају између себе, додајући да ако се нешто одмах не промијени, наша је будућност сва у хрватском или украјинском сценарију.

Никола Маловић, фото: Лагуна, окт. 2018

Писац из Боке Никола Маловић казао је да данас на дјелу имамо и Монтенегро и Црну Гору које се тешко читају између себе, додајући да ако се нешто одмах не промијени, наша је будућност у хрватском или украјинском сценарију.

Имамо ли данас Монтенегро или Црну Гору? Имамо, по несрећи, обје, једну латиничну, и једну ћириличну. Те се Црне двије Горе сасвим већ тешко читају између себе, рекао је Маловић у интервјуу за ИН4С.

Како је навео, постоје, кажу који су били, двије ствари видљиве из свемира: Кинески зид и вијек ослобођења и уједињења Боке Которске и Црне Горе са братском Србијом.

Маловић (Котор, 1970), аутор 10 књига, добитник је 10 књижевних награда, укључујући и награду „Бранко Ћопић“ коју додјељује Српска академија наука и уметности. Један је од оснивача данас водеће књижевне Групе П-70 (са Владимиром Кецмановићем – Београд, Слободаном Владушићем – Суботица, Дејаном Стојиљковићем – Ниш и Марком Крстићем – Београд, 2009).

Познат по романима „Лутајући Бокељ“ (Лагуна, 2007. г, 9 издања) и „Једро наде“ (Лагуна, 2014. г, 4 издања), Маловић је недавно за београдску Књигу комерц објавио „Боку Которску и Србију“ – наслов која нам из до сада непознатог угла дочарава боје, укусе, мирисе, али и геополитичке слике Медитерана.

У разговору с нашим награђиваним писцем овога пута ставили смо фокус на актуелни тренутак.

Имамо ли данас Монтенегро или Црну Гору на дјелу? Живи ли Његош и даље у срцима Црногораца?

-Ви знате и ваши читаоци добро знају моје одговоре, али кренимо од односа према Његошу…

Оивичен Црном Гором, тим острвом слободе, без школа, без путева, без инфраструктуре и без привреде – Његош је испјевао мисли које се од Хомерових или Есхилових разликују само по томе што су хришћанске. Ни једна нам друга књига не нуди кључеве за тумачење свих Црних Гора осим „Горског вијенца“.

„Бока Которска и Србија“ (Књига комерц, Београд), нова књига Николе Маловића

Бокељски ђак, херцегновски ученик, Петар II Петровић Његош, научио нас је лекцијама о борби за слободу. Ко год каже да су лекције из „Горског вијенца“ превазиђене, да то више нису она времена, да нема Турака, на симболичној равни није рекао ништа: поново се одродило плахо и лакомо. Замке су по временима растегнуте увијек исте. Или љубиш слободу, или мислиш да си зарадио њеном продајом. Готова формула. Имамо ли данас Монтенегро или Црну Гору? Имамо, по несрећи, обје, једну латиничну, и једну ћириличну. Те се Црне двије Горе сасвим већ тешко читају између себе.

С обзиром на редефинисање историје, али и промјену садржаја уџбеника у Црној Гори, потирање ћирилице и српског језика – да ли треба да будемо дебело забринути или можемо очекивати свијетлу будућност?

-Нисам политичар који због шпорке своје работе коју зову умјетност могућег вазда мора да шири оптимизам. Писац сам који поодавно види иза окуке наших дана, па тако видим и иза окуке ових.

Када би постојао државник у Београду, када би постојала Србија, у смислу самостална и суверена, наша би будућност била свјетлија или извијеснија у мјери колико то из перпспективе 2018. године уопште може да буде. Велика је одговорност неспособних политичара који заступају српске интересе у Црној Гори и Боки Которској. Ти су политичари коров, јер због ситног ћара да још мало остану у Скупштини, и још мало да остану, губе гласаче на дневном нивоу.

Гинисовска неспособност вјечите црногорске, у добром дијелу српске опозиције, да окружена морем доказа свргне мафијашки режим – дискредитује их на многаја љета. Нека је Запад био и нека је још увијек на страни актуелног режима по стотину пута, но је ли све вријеме постојао Исток? Постојао је, али није постојао државник у заметку, довољно интелигентан да искористи мане режима. Нас представљају осредњи ђаци, у временима када би и најбољем било повуци-потегни.

<

Ако се нешто одмах не промијени, наша је будућност сва у хрватском и/или украјинском сценарију. Не добијемо ли ускоро политичара који ће изгинути за народ, неће више бити народа.

Да ли Вас је изненадило колико је Црна Гора обољела од пошасти промјене идентитета? Дијелите ли став многих да у Црној Гори више немамо пузајући, већ отворени фашизам када је у питању однос према Србима?

-Искрен одговор на ово ваше питање намиче ми омчу око врата.

Ово је година обиљежавања вијека ослобођења и уједињења Црне Горе и Боке Которске са Србијом. Како гледате на 1918. годину – као на испуњење вјековног сна предака или као на окупацију Боке Которске и Црне Горе од стране Србије?

-Постоје – кажу који су били – двије ствари видљиве из свемира: Кинески зид и вијек ослобођења и уједињења Боке Которске и Црне Горе са братском Србијом. Толико о Кинеском зиду који се подигао око ове истине.

Да ли дијелите задовољство представника власти у Подгорици због чланства Црне Горе у НАТО-у? Такође, како вријеме протиче да ли препознајете исправност одлуке Црне Горе да призна независност тзв. Косова?

Ни када бих имао њихове новце не их дијелио ту врсту задовољства.

Ако је уопше могуће да већина у Србији гласа са Вучића, „крадуцкања“ на изборима занемаримо ли, и ако је уопше могуће да у Црној Гори живе потомци Његошевог народа (а то је ма како гледали на појам Његошевог народа ипак већина), недопустиво је да они који пишу Црна Гора латиницом нису прочитали Горски вијенац. Како ја могу да знам да они нису прочитали Горски вијенац? Па тако што или не би мислили како гласају, или би отворено за себе казивали да су лоши ђаци и издајице свога кода. Томе их учи Горски вијенац све вријеме.

Роман „Једро наде“ (Лагуна, 4. издања, 4 награде) преведен је на руски и на енглески језик

Прочитани Горски вијенац, наиме, обавезује. Непрочитани Горски вијенац обавезује да се прочита, а прочитани да се по њему поступа.

Не може Вук Мандушић зато што је купљен од млетачког провидура у Котору да призна како је кварат куће сестре Батрићеве власништво которског млетачког провидура! То у Горском вијенцу не иде, то не може, то није његошевска Црна Гора. Што је то? То чудо може бити само Монтенеро. Опрез! Рекао сам Монтенеро, не Монтенегро, јер западни израз-претеча дичног назива преведене Црне Горе у почетку није био изузетно пежоративан као данас.

Не каже се на италијанском за црно да је негро, него неро. Негро је увредљиво, али оно баш. Монтенегрини ипак воле да им Запад, потом и цијели свијет, комплиментава кроз увреду.

Да ли сте ви заправо једини аутор највеће издавачке куће на Балкану, београдске Лагуне, који је поријеклом из Црне Горе?

-На галерији Лагуниног штанда, тамо гдје се сезонски састајемо, сазнао сам током минулог Сајма књига у Београду да наша кућа тренутно има преко 300 домаћих аутора. Ја баш по реду нисам 007 – али сам 009-ти, на што сам веома поносан. За све ове године никад у Лагуни нисам срео колегу из Црне Горе.

Није то чудо.

Маловић је издавач првог јубиларног издања „Горског вијенца“ (2017), посвећеног чињеници да се Његош школовао у Боки

Мале географије ако и дају мали број професионалних писаца, на коњу су. Има наиме и великих географија без писаца.

Чињеница је да вас државни црногорски медији и црногорска признања обилазе у широком луку иако сте један од најпознатијих књижевника из Црне Горе. Мислите ли да је то случајност, омашка или намјера?

-Током првих 10 година каријере мислио сам да је ствар искључиво идеолошке природе јер сам стасао у времену када су почели да се појављују и да медијима владају неки много лијепи, млади и паметни монтенегрински писци који, скужавам се, ad finitum нису написали дјело које ће се у књижарама потраживати заувијек.

На крају друге деценије моје каријере видим да разлог скромног медијског постојања у Црној Гори не лежи толико у разлозима идеолошке природе колико у љености медија.

Стекао сам утисак да црногорски новинари не читају, јер да читају имали би увид, и са таквим увидом пожељели би да разговарамо, не би могли да одоле магији, јер је много награда у игри, интригантан је контекст. Звали би ме да чешће боравим пред ТВ камерама. Или би дошли у Залив да сниме интервју. Ако то могу новинари РТС-а, што не би могли црногорски.

Како је бити Бокељ који, усидрен у свом мјесту, показује да се не треба предавати?

-Нисам ја дошао до формуле по којој се Медитеранац не рађа, него се Медитеранцем постаје. За разлику од поморачких предака, ја сам Приморац који хвали море али се држи краја.

Питате: како Бокељ показује да се не предаје? Тиме што не иде, тиме што остаје. Ако ништа, у таман наудаљенијој тачки од књижевног епицентра. Остати значи борити се. Чак и трећепозивац кад стоји на својој земљи свједочи да је та земља његова.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

25 thoughts on “Маловић за ИН4С: Ако не буде промјена чека нас хрватски или украјински сценарио

  1. Уредништво,

    овај интервју је од капиталног значаја за разумјевање положаја Срба у НДЏГ,без митских магли и сладуњавих лажи о набољим Србима,пружајући дубуке увиде у разлоге и околности који су све нас довели у ову трагичну позицију вјечитих губитника.

    Истина је,истиче нам вријеме.

    Интервју гспидина Маловића није интервју за једнократну употребу,у њему су многи кључеви.

    Врћите ово као ударну тему или је макар држите у врху.

    Срби,свога посла.

  2. „Нас представљају осредњи ђаци, у временима када би и најбољем било повуци-потегни.“

    И овако срочено од стране најписменијег међу нама је комплимент за дезорјентисану,збуњену и временом прегажену екипу (про)српских политичара у НДЦГ.

    Браћо и сестре,волио бих да неко проба да такситивно наведе мјерљиве(!) резултате који стоје иза тих политичара задњих 10 година,а тичу се остваривања права и побољшања положаја људи,дакле Срба, који их у огромној већини гласају.

    Тим прије јер смо у цајтноту и морамо да вучемо изнуђене потезе јер су сценарији које наводи господин Маловић,а слушајући лавеж црногорских усташа од Мишка Вуковића па надаље,све извјеснији.

    Срби,свога посла.

    1. Џаба. Они имају пара за агитацију по кафанама и бакшиш конобарицама.
      То им завршава посао.

      1. У праву си.

        А и судбина „пророка“ у његовом селу је исто тако одвећ позната свима.

        Али исто треба рећ’ јер можда човијек успије да спаси душу.

        Срби,свога посла!

  3. … Najkraće, ukrajinski scenario u Crnoj Gori nije moguć!
    Mislim da Nikola ne poznaje ukrajinske, i bolje!
    A Nikola pisac, sve on zna, što malo ko zna.
    Nikola.

  4. Г-дину Маловићу желим здравље од Бога.
    Није лако борити се против превјере, шупљоглавости и полтронства у средини гдје су то кључни атрубути за ,,успјех“’.

    1. Србима сада већ пријети и физички погром у НДЦГ ,а ти си увријеђен јер за тебе или теби блиског писца нико не зна?

      Нема сумње,Катуњанин си!И то онај прави!

      Пи!

    1. On nijednom reciju nije rekao da treba da dodje do toga ili da je to pozeljno ili nesto trece…On dakle ne priziva nego upozorava! Ko ima usi da cuje…ko ima oci da vidi. One koji guraju glavu u pesak i prave se da nista ne vide (zadnjih 20 godina)…pa takih primera mozemo isto videti dosta u istoriji! Samo jedan primer:zabijanje glave u pesak jevreja u nemackoj 1920-tih i 1930-tih… Veliki pozdrav Malovicu! I samo napred! Dok je Srba citace se i Njegos i tvoje knjige!

  5. Komlene, Kojadinovic je na suprotnom polu od tebe, ako si ti na juznom, on je na sjevernom i obratno. Los ti je primjer (mislim los za tebe i tvoju filozofiju, ako udbaski glupan moze imati bilo kakvu filozofiju).

  6. Više godina upozoravam na ukrajinski scenario i posledice genocida koje su napravili crveni crnogorci.
    Hitno treba da de sastanu čelnici DF, SNP-a, Prave CG Milačića, Ujedinjene CG, Srpskog Naciinalnog Vijeća Moma Vuksanovića, Matica Srpska,Gojka Raičevića , Matica Boke, kao i predstavnici ostalih srpskih udruženja i organizacija.
    Jasno je da su rezultati onih koji nas predstavljaju loši, ali moramo staviti po strani pizme, kritike i zajedno zauzeti odredjene stavove i postaviti ciljeve.
    Kao prvo, treba zauzeti stav da se hitno prekine sa ANTISRPSKOM HISTERIJOM . Formirati jedan zajednički Odbor od prisutnih predstavnika koji će da inicira ustavne i sve ostake promjene u društvu koje su na štetu Srpskog naroda.
    Po meni, neki od ciljeva bi trebalo da budu:
    – Vraćanje statusa službenog jezika srpskom, koji je bio jedini sve do 2007.godine i isticanje da je sporazu sa Fileom i Lukšićem PREVARA,
    – Školovanje na srpskom uz formiranje Savjeta za opšte obrazivanje na srpskom jeziku,
    Dodjeljivanje drugog Tv kanaka za srpku govornu većinsku zajednicu,
    – Dogovor oko simbola. Grb može koji je i nekada bio u knjaževini i kraljevini Crnoj Giri bio, dvoglavi bijeli orao Nemanjića u kombinaciji sa ruskim, zastava sa ovim orlom na trobojci, himna Onamo, namo.
    – S obzirom da smo u državnim organima pali ispod 3%, hitno zypošljavanje Srba u istum,
    – Odgovornost za sve koji šire mržnju prema yvemu što je Srpsko,
    Formirati mješovitu komisiju koja trena da utvrdi masovne zločine počinjdne u Lijevim skretanjima, do Zidanog Mosta, na Golim otoku i sve ino što neko misli da je bio zločin.
    Ako ovoga ne bude, u velikoj je opasnosti pravoslani narod u Crnoj Gori. Borba ga mandate i probanje ko je jači u opoziciji je prazna priča i jalov rad.

  7. Чак и трећепозивац кад стоји на својој земљи свједочи да је та земља његова.

    Taj sam u tim godinama,promijenilo se vrijeme,trecepozivci su nekada,kazem nekada ,svojim tijelima
    lijegali na zici da bi tada maldi Crnogrci uskocili u neprijeteljsk sanac ili rov!
    Gdje smo danas,vjerovatno da ima i toga negdje da danasnji trecepozivac legne na magistralu i zaustavi auto a njegovi potomci kao oni sto su uskakli u neprijateljsku teritoriju karadu i pljackaju auta.Nekad se ratovalo,dana se to drukce kaze kada se ukrade pa i auto,porast BDP.Hoce da se izbrise istorisko nasedje, ali se zato dobro trude svuda da se takodje nekadsnje hajdukovanje pretvori u novi cilj samoprezivljavanja i nacin zivota.Hajdukovanje u tim vremenima je bilo jedini nacin boreb i prezivljvanja, i bilo kava zastita narodu ,za rzliku od danas gdje je pljacka nazvana privatizacija i EU integracije.Jos za to dijele nagrade,i hvale se lopovlukom,ono deboto drugim nemaju cime.
    Nekada su vladari poput Njegosa putovali svijetom,ali su ostsli vjerni svojoj nosnji i nacinu zivota,vremenom se citav svijet promijenio nosenjem uskih gaca,sto samo po sebi je normalno,ali s tom modm koja traje i danas, dosla je uska i ogranicena pamet a siroki prohtjevi,rekli bi danasnji jezikoslovci politike : sukob interesa!
    Stradamo vise od sukoba interesa i HJDUKA dvadesetprvog vijeka nego u ta vremena gdje su nam palili kuce odvodili stoku i palili sijeno i salmu.
    A sto se Boke i Bokelja tice sta nam ostaje nego oslanjanje na istoriju i nacin borbe za opstajanje
    ovdje kako su preci radili.U svakom slucaju ima vise naseljavanja nego iseljavanja,sto treba iskorititi na jedini moguci nacin,svakom koji radi za 300 evra mjesecno pokusati obajsniti da ce imati bar 400 ,i palcene sve dazbine koje slijede dzavai,od penzionopg i zdarstvenog osiguranja.Ako to nebude dovljno i ako se nec da razumije morase preci radiklnijim resenjima,kojim nebih o njima,a ima ih na pretek,jer kovac koji pravi lonac zan gdej dolaze rucice i poklopac.

  8. Naš, bokeljški Salijeri. Sa mjeseca se danas vide i svijetla velegradova, palma u Dubaiju a vidi se i koliko je Malović netalentovan za pisca. Za one koji vole ovakvu vrstu literature preporučio bih knjige Srboljuba Kojadinovića ‘Sunčano jedro’ (jedrenjakom od Evrope do Polinezije), ‘Sedam godina za tri okeana’ i ‘Isti jarboli dva pokoljenja’. Kojadinović je čovjek koji je više puta oplovio svijet sa svojom porodicom na malom jedrenjaku sa dva jarbola (keču) i njegovi putopisi su tako zanimljivo štivo koje se čita u jednom dahu. Naći ćete opise dalekih zemalja (naročito pacifičkih ostrva), naroda i njihovih običaja, kako izgleda kada naletite na ciklon i ili cunami talas, naučiti o ruskim pomorcima kao što je bio Belinghauzen i kako je jedan atol u južnom Pacifiku dobio ime po ruskom generalu Suvorovu, priče o viteškom ratovanju pomoraca u I sv.ratu na dalekim pacifičkim morima…Kojadinović nije nikada tvrdio da je pisac ali njegova štiva su neprevaziđena. Neumjesno je svako poređenje sa nekima.

    1. Kao sto je Koml.pohvalio rád Kojadinovica,bílo bi interesantno da argumentovano objasní po čemu Nikola pisac Malovic nije talentovan??Ako je uopste cenjeni komljen procitao istá od doticnog ,koga ovde omalovažava.

      1. … Đe si Kume čuo da notorna glupost ima objašnjenje!?
        Svaka je glupost, između ostalog, glupost zato što nema svoje objašnjenje!
        … Svaka je, pa i ova gmizava glupost bolesnika, svaka je jednako neobjašnjiva!

  9. ,,Гинисовска неспособност вјечите црногорске, у добром дијелу српске опозиције, да окружена морем доказа свргне мафијашки режим – дискредитује их на многаја љета. Нека је Запад био и нека је још увијек на страни актуелног режима по стотину пута, но је ли све вријеме постојао Исток? Постојао је, али није постојао државник у заметку, довољно интелигентан да искористи мане режима. Нас представљају осредњи ђаци, у временима када би и најбољем било повуци-потегни.,,
    Ako poslije ove konstatacijem Slaven Radunovic, Milutin Djukanovic, Andrija Mandic ne podnesu ostavke, onda stvarno… takodje smatram da me sada urednistvo portala razumije kada kazem sto se postize objavljivanjem tekstova ……………………..

  10. Čuj „Boka Kotorska i Srbija“ , ha , ha , ha , e svašta li se danas piše , nadam se da je pisac apanažu zaradio pošto od knjige sumnjam da će centa .

    1. Kada je po rimskoj Svetoj stolici Bar u Srbiju, a đe je onda Boka, koja ni pod kraljem Nikolom nije bila u Crnu Goru.
      Milo Đ, sjedi jadan ne bio, imaš 1 iz zemljovida!

      1. Mene brine Mačva , Sandžak i Vojvodina , za Boku je lako kad je Montenegro u NATO savez , ali od Srbije otkidaju dio po dio , bojati se da će Vojvodina odlepršati .

        1. Довољно глупост говори сама против себе, брине те Војводина и Рашка…иако нити си Србин ни Србијанац, а не брине те но се поносиш НАТО пактом у ЦГ…која је ту недемократски,јер је већина била против. Дакле радују те окупатори и окупације јер такви биједници као ти и могу доћи до изражаја не личним трудом и поштењем но само на валовима политичких наметања. Часни и паметни Европљани се гаде на НАТО и Америку.

    2. Pozdrav za tebe Milo Dzukac,sjedi procitaj istoriju i pogledaj u buducnost,alti siptarija alti ustasija,biraj gdje ces sve je to srpsko.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *