Мали НАТО војник Рајко Церовић: Далеко од разума

Потребна је велика дрскост, па, наравно, и неодговорност и неозбиљност особа које оспоравају Црној Гори улазак у НАТО алијансу.

Тим прије што се данашње човјечанство на много мјеста тако љуља као да ће искочити из до сада устаљеног лежишта. Ма шта говорили и мислили многа раније стечена искуства из међународних односа данас једва да важе, а више је него неизвјесно како ће се у будућности формирати правила из ове области и колико ће се заиста поштовати.

Тешко да данас велике многољудне и економски јаке земље могу спокојно гледати на своју будућу безбједност, без пријатеља и чврстим уговором обавезујућих савезника.

Примјер простране и многољудне Украјине, или знатно мање Грузије, не дозвољава да се горња констатација просто заборави или превиди. Тако је кристално јасно да, примјера ради, савремени тероризам није више усамљена појава нити су његово поријекло, као ни циљане жртве тако прецизно обиљежени да многи изван тих релација могу остати спокојни. Ваља се дивити нашим претежно усамљеним интелектуалним јуношама који, заробљени истрошеном фразеологијом, од дрвета не виде шуму. Како дивно звучи неутралност из њихових уста? Сва та некада милозвучна реторика данас је просто смијешна. То је можда упутство за нас да некога као сила „случајно“ не нападнемо, али тешко да важи за потенцијалног нападача. Таква врста вербалне гимнастике не да је досадила, него је више него видљиво да иступа у име нечијег интереса који није баш наклоњен Црној Гори.

Занимљиво је погледати из којих друштвених слојева долазе горући противници црногорског учлањења у НАТО. У првом реду ту су особе које су у протеклих 25 година увијек, најмање од двије до десет година касниле, не разумијевајући ни доба у којем су трајале ни непосредну стварност. оја их је окруживала. Поменимо, као примјер, онај несрећни, али исправан наступ Момира Булатовића у нашој Скупштини кад се вратио из Хага, а претходно, као грешком, био возан до чешке пријестонице. Није, бар не за данашње НАТО противнике, никако долазила у обзир суверена држава Црна Гора. Не, све има да се ради само по узору на Србију и са Србијом. Јадни Момир, који сигурно није био прехрабар, казао је тада: Па добро, онда Црној Гори не треба ни Влада ни Скупштина, ни избори ни наравно друге институције. То што је једва издејствовану скупштинску и своју одлуку сјутрадан морао поништити друга је ствар. Сјетимо се силног отпора на Србију због тога што је изручила Милошевића Хагу! Сјетимо се дугог натезања око резолуције о Сребреници, или митингашког запомагања због тога што је Црна Гора признала Косово. И ту су давана свечана обећања да ће митинзи даноноћно трајати док не падне Влада. Сјутрадан су митингаши схватили да раде јалов посао. Колико је таквих скупова и обећања за протеклих 25 година прохујало Црном Гором?

Не треба ни за тренутак изгубити из вида чињеницу да су жестоки противници НАТО савеза у Црној Гори или вјерници или присталице и обожаваоци Српске православне цркве, која је данас најјача руска агентура у Црној Гори. Не треба сумњати у то што је у стању да учини СПЦ у овој ситуацији, директно задужена из Москве. Митрополит Српске православне цркве у Црној Гори НАТО савезу отворено приписује фашизам!? Наравно, без имало стида, као и увијек кад је ријеч о властитим поступцима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: