Мали НАТО војник Гојко Кастратовић: НАТО-То је једноставно императив наше будућности

У дугом трајању Црне Горе остали су многи културни трагови које Црна Гора баштини и данас.

На подручју Црне Горе, у трећенту и кватроћенту, преписивачка и штампарска дјелатност, у архитектури и фреско сликарству, остварени су изузетни резултати. Колико је на наш културни код утицала источна културна варијанта исто толико су утицали културни процеси западне Европе.

Захваљујући овој традицији Црна Гора има данас ту европску духовну компоненту која је примјерена њеним начелима.

Када је штампана прва библија у Европи, у Црној Гори штампан је Октоих са ренесансном орнаментиком. Андрија Палташић-Которанин у Венецији је штампао од 1476. до 1492, скоро педесет књига, на латинском и талијанском језику. Највише књига је било класичне грчке и римске књижевности. Палташић је можда најзаслужнији Европљанин свога доба за кога се у домовини мало знало.

Навешћу неколико примјера да укажем на вриједности и значај баштине за појединца.

“Баштина враћа човјека самом себи“, рекао је Бела Хамваш.

Каролинска традиција видљива је у рукописима насталим код нас у Мирослављевом и Дивошевом јеванђељу. Илуминације у јеванђељима су типично романичке и могле су настати у неком скрипторију на Скадарском језеру или у Боки Которској.

Двије трећине рукописа “Мирослављевог Јеванђеља” писано је зетском редакцијом, а једна трећина рашком редакцијом. Најзначајнији споменици монументалног источно византијског сликарства појавили су се у манастирима који су изграђени на тешко приступачним теренима кањона Пиве, Мораче и Лима. Ту у манастиру Морача, очуван је циклус призора из живота пророка Илије монументалне љепоте.

Ове напомене подсјећају нас да је наша културна баштина највећа наша вриједност и примарни је интерес очувања и изнад је свих других интереса.

У сваким страдањима материјалних добара могућа је обнова, а кад је у питању страдање културних добара штета је ненадокнадива. Зато имамо интерес за учлањење у НАТО алијансу која наставља, поново се обавезујући, да чува српске споменике на Косову.

Алијанса и чланство у ЕУ могу нам пружити могућност заштите наших добара, као и могућност да равноправно живимо са народима Европе гдје и припадамо.

То је једноставно императив наше будућности. Да се не заваравамо, ниједно друштво којем је стало до сопственог просперитета у данашњим условима не може обезбједити своју културну, политичку и економску сигурност без чланства у Алијанси.

Франсис Фукујама каже:”…технологија доноси одлучујућу војну предност оним земљама које је посједују, имајући у виду сталну могућност рата у међународном систему држава, ниједна држава којој је стало до сопствене независности не може да игнорише потребу за модернизацијом одбрамбене моћи.”

Та “одбрамбена модернизација” у данашње вријеме много кошта. Црна Гора ту цијену не може обезбједити. Како би онда могли обезбједити свој просперитет и своју сигурност као и наставак изградње мултикултуралног друштва.

Мени се чини никако без чланства у НАТО савез и Европску унију.

Аутор: Гојко Кастратовић, редитељ и продуцент, био директор Црногорске кинотеке

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: