И ове године прелијеп Тројчиндан на Румији, украшен вишевјековном Румијском литијом
Парох барски протојереј Јован Пламенац
Пише: Протојереј Јован Пламенац
И ове године прелијеп Тројчиндан на Румији, украшен вишевјековном Румијском литијом.
На услугу нам је било лијепо вријеме, без вјетра, пријатна температура. Планина је то и није тако често на њој. Пуно народа и ове године. Али никада као ове године тако пуно дјеце.
И раније су долазила дјеца на Литургију у цркви Свете Тројице на Румији, и не само на Тројчиндан, али ове године било их је баш пуно.
Румијску руту планинари су категорисали као тешку. То је на њиховој љествици највиши степен труда у савладавању. Заиста, испети се на Румију значи својски се потрудити.
Румијска литија услиједила је у прву ноћ након величанственог црквено-народног сабора на Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
На подгорички сабор, по ужасној врућини и уз мноштво опструкција црногорског режима, у одбрани Православне цркве у Црној Гори искупило се пуно одраслих Црногораца.
Одрасле кроз живот, углавном, води њихов рацио. Њима је догма сазнање и морају да уложе труд да је усвоје. А и када је усвјоје, питање је у којој мјери је она ушла у њихово биће, а колико је предмет њиховог изјашњавања. Дјеца немају проблем са догмом. Као што су одмах по рођењу у води као рибе, с лакоћом пливају а да их томе нико није учио, тако им је и догма природно стање духа. У том стању духа, та силна дјечица сабрала су се на Румијску литију.
Румијска дјечица
Одслужио сам преко педесет Литургија у цркви Свете Тројице на Румији, али такву слику никада до сада нијесам видио. Када сам се, са путиром у рукама, окрену према народу и позвао га на причешће Тијелом и Крвљу Господњим, на гозбу над гозбама, угледао сам пуну цркву дјечице. Као ‘тићи ластавице који се тискају у гнијезду чекајући мајку да им у кљун унесе живоносну храну, она су чекала самога Христа. Сви они испели су се на Румију, у великом напору, а да ни кап воде нијесу узели.
Мало је одраслих којима то успијева. Румијска литија, да подсјетим, полази у 1 сат иза поноћи испред цркве Светог Николе у Вељим Микулићима, сада манастира, и на врх Румије стиже у свитање, нешто пред 5 сати. Дакле, нема ни спавања. Та дјечица узела су у себе Христа без икакве сумње, обитавајући духом у Њему.
Предложени богоборни Закон о вјерским заједницама, који је уочи Тројчиндана искупио тако пуно Црногораца пред подгорички Саборни храм, накарађење вјере, језика, писма, историје, националности, школства, полности, рађања дјеце, морала, честитости, одважности… рјечју православног врједносног система, којем је древноцрногорски истовјетан – све је утонуло у бездан пред тим душицама које су трепериле ненатруњеном вјером у Једнотројичног Бога, у чијој љубави се башкаре као одојчад на мајчиним грудима.
Ова дјечица већином су са вјеронауке у Бару, али било их је и из других мјеста. Ми одрасли, вељи, склони смо свакојаком безакоњу, и не толико овом земаљском, правничком, колико небеском, јеванђељском. Па и ми који смо номинално у Цркви, у мантији или не, свеједно, склони смо трачарењима, сплеткарењима, клановским надгорњавањима…, дубоко се клањамо новцу, новопаганском богу ових који нам насрћу на Цркву, и његовој пилади: слави, меком земаљском животу…, као суђер надојени смо самосвојношћу, завишћу и зависношћу… док Живога Бога носамо на уснама. Опиремо им се, показујемо им мишиће, а – њихови смо. Њихови смо, а не видимо да смо.
Јован и Василије Андровић у цркви Свете Тројице на Румији
А тој румијској дјечици у очима је цаклио сам Бог. Она се не фрљају Њиме, него га чврсто држе у срцу. Њима је лијепо са Њим у себи, а и Њему је лијепо у њима.
Ова дјеца су безинтересна Црква, која је плод безинтересне Љубави Божије. Ови који нам насрћу на Цркву мисле да воде борбу са нама одраслима, али препрека на њиховом богоборном путу коју неће моћи савладати управо су ова дјеца. Она су чувари Румијске цркве, она су чувари Православне цркве у Црној Гори.
Она неће ни покушати да се одупру својом тјелесном снагом, она ће се одупријети својим духом.
Ове године крст Светог Јована Владимира у Румијској цркви, за вријеме Литургије, држала су – дјеца. Први пут у Румијској литији учествовали су Василије и Јован Андровић, унуци најстаријег Андовића који данас обитава у земаљском животу, Мила. Андровићи су постојање своје породице везали за судбину крста Светог Јована Владимира. Они су његови земаљски чувари, а он је њихов небески чувар. Овај крст сачували су спремни да тијелом погину за њега. И Бог им је, преко Светог Јована Владимира, обилно узвратио: Андровићи су се намножили као никада до сада. Мали Андровићи су данас чувари крста Светог Јована Владимира, а преко њега, такође, и Цркве Христове.
Наши мали Румијаши су управо та Црква Христова коју „ни врата пакла неће надвладати“.
Ako je neko jadniji od nesrećnika kao što je Novak Adžić, to je ovaj bijedni „Bole“ koji služi kao petparački „pomoćnik“ Adžiću u promovisanju miraševskog satanizma.
Samo neko ko je monstruozni satanista poput Novaka Adžića, a kakvi su inače svi Miraševi sektaši, može pisati tekstove pune mržnje prema djeci. To nije čudno jer su njegovi direktni uzori Sekula Drljević i Savić Marković Štedimlija, a indirektno Ante Pavelić, Maks Luburić i fra „Sotona“ Majstorović koji su jedini na svijetu imali logore za djecu.
Samo osvjedočeni satanista i bogoborac poput nesrećnog Adžića se može pozivati na luciferijanski NATO haški „sud“ i ponavljati to u beskraj poput pokvarene gramofonske ploče!
Ađo nađi drugu svesku za škrabanje , pa se miluj sa tvojim iznogudima, što ćemo ti mi i naše rabote, batali se ċorava posla da ne kvari.o ove naše lijepe odnose . Otac Jovan nije jedini Jovan , zato manje zabafaj nos na ovu stranu…
Haski sud je presudio omiljenim saborcima popa Plamenca, onom miliajci Marticu i slicnima, eto tako obrsise Goran Hadzic i Milan Babic itd sa kojima se dicio ratni reporter i intervjuista velikosrpski klevetnik Jovan Plamenac. Sjeca li Jovan svojih uzasnih tekstova iz rezimske Konatareve Pobjede i je li popio konacno kafu na „srpskom Stradunu? Kako je najavljivao 1991. E bruke. I jada i cemera. Kako je Jovan uvredljivo pisao o sjajnom covjeku Vukasinu Micunovicu, sjecate li se. E pisite mu pamet i etiku. A kako je tek hajkao protiv Anta Markovica, Slavka Perovics, Jevrema Brkovica i Monitora, nas liberala i autokefalista devedestih. I naprasno onaj koji je ogrijesio o hristanske i Mojsijeve zskone, pravdu i istinu posta mantijas, pop velikorpski ratnohuskac. Mozda bi trebao poci na kafu u Vukovar, posto je podrzavao one koji su ubili i razorili topovima itd taj grad.
понављате се стално вртите исту причу. Пламенац је био ратни извештач и радио је свој посао на терену. У вријеме када нико није смио да говори о црвеним терору и комунистичким џелатима он је писао.
Друго : Постоји нешто и прије 1945 године. Црна Гора је држава од 1878 године. Остало је само слободна територија 4 нахије окупљена око Цетињског манастира у коме је столовао митрополит црногорски егзарх пећки. Израчунај колико је од 1878 до 1916. године. Која војска је Црној Гори или Зетској бановини припојила боку? Немам ништа против нечијег осјећања да буде Црногорац али да шизоидно не негира чињенице и просипа мржњу, а то чине твоји узори Славко и Јеша стари удбаши Ремингтон и Ђаганик.
Заборавих. Више је отац Јован за Тројичин дан извео људи на Румију него што сте ти Аџићи, Мираш, Јеврем и остала црвена булумента скупили на Ветињу под четири сунцобрана.
Jovan Plamenac, novinar Duge, rathosuckacki reporter i izvjestac s ratista, tokom agresije na Hrvatsku, poklonik Arkanovih Tigrova, velikosrpski paskvilant sa dna kace, zloglasni novinar ratnohuckackog Radio Bara devedesetih, klevetnik protiv Slavka Perovica, Jevrema Brkovica i Veljka Milatovica, zagovornik limene divlje crkovno-svetosavske gradnje i saucesnik u okupaciji Rumije, vazda je na prvoj liniji fronta protiv Crne Gore. Makar je u velikosrppskom kleronacionalizmu dosljedan, ali anahronizam njegov je neprevazidjen.
Шта може да каже лажни историчар, доказани србофоб отрован инфективном идеологијом поменика СП и ЈБ првог једног писца у покушају и другог политичара у покушаји. Н.А.помиње као величину Вељка Милатовића убицу Крста Поповића. Какав апсурд. Отац Јован Пламенац је синоним честитости новинарски и свештенички, да не говорим о педигреу његове породице. Стари су говорили : “ Зла су времена кад погани суде о људима”?
Haski sud je presudio omiljenim saborcima popa Plamenca, onom miliajci Marticu i slicnima, eto tako obrsise Goran Hadzic i Milan Babic itd sa kojima se dicio ratni reporter i intervjuista velikosrpski klevetnik Jovan Plamenac. Sjeca li Jovan svojih uzasnih tekstova iz rezimske Konatareve Pobjede i je li popio konacno kafu na „srpskom Stradunu? Kako je najavljivao 1991. E bruke. I jada i cemera. Kako je Jovan uvredljivo pisao o sjajnom covjeku Vukasinu Micunovicu, sjecate li se. E pisite mu pamet i etiku. A kako je tek hajkao protiv Anta Markovica, Slavka Perovics, Jevrema Brkovica i Monitora, nas liberala i autokefalista devedestih. I naprasno onaj koji je ogrijesio o hristanske i Mojsijeve zskone, pravdu i istinu posta mantijas, pop velikorpski ratnohuskac. Mozda bi trebao poci na kafu u Vukovar, posto je podrzavao one koji su ubili i razorili topovima itd taj grad.
Новаче, драги,
Благодарим Вам на овим дивним похвалама. Заиста, Ви сте један од мојих највјернијих фанова. Све ово што сте написали дивно је тачно. Једино је требало да појасните на првој линији фронта против КОЈЕ Црне Горе сам то ја. Ја, Пламенац, не својом мудрошћу, носим огромно бреме наслеђа духа мојих великих предака. Њихова Црна Гора њихов је завјет свом потомству, па и мени. Тај завјет ме вратио из Београда у наше Бољевиће. Тај завјет моја је обавеза да браним Црну Гору од црногорских новопагана, башибозука ововременог богоборног Запада. Држећи се чврсто мојих предака, ја по природи ствари морам бити противник овим генетски модификованим Црнорцима који су углибали Црну Гору далеко више од Турака, италијанских фашиста… Још једном, Аџићу, хвала Вам на прелијепом похвалама.
Слава Богу! Док имамо овакву Светосавску омладину у којој обитава Дух Свети, Христова Црква ће сијати пуним сјајем. Иако гоњена и намучена, одолиће адовим вратима.
…“Из уста мале деце и оне која сисају, чиниш себи хвалу, насупрот непријатељима својим.“
Ako je neko jadniji od nesrećnika kao što je Novak Adžić, to je ovaj bijedni „Bole“ koji služi kao petparački „pomoćnik“ Adžiću u promovisanju miraševskog satanizma.
Samo neko ko je monstruozni satanista poput Novaka Adžića, a kakvi su inače svi Miraševi sektaši, može pisati tekstove pune mržnje prema djeci. To nije čudno jer su njegovi direktni uzori Sekula Drljević i Savić Marković Štedimlija, a indirektno Ante Pavelić, Maks Luburić i fra „Sotona“ Majstorović koji su jedini na svijetu imali logore za djecu.
Samo osvjedočeni satanista i bogoborac poput nesrećnog Adžića se može pozivati na luciferijanski NATO haški „sud“ i ponavljati to u beskraj poput pokvarene gramofonske ploče!
Новаче не кевћи.
Новаче анатемњаче!
Права химна. Хвала оче Јоване.
Ađo nađi drugu svesku za škrabanje , pa se miluj sa tvojim iznogudima, što ćemo ti mi i naše rabote, batali se ċorava posla da ne kvari.o ove naše lijepe odnose . Otac Jovan nije jedini Jovan , zato manje zabafaj nos na ovu stranu…
Haski sud je presudio omiljenim saborcima popa Plamenca, onom miliajci Marticu i slicnima, eto tako obrsise Goran Hadzic i Milan Babic itd sa kojima se dicio ratni reporter i intervjuista velikosrpski klevetnik Jovan Plamenac. Sjeca li Jovan svojih uzasnih tekstova iz rezimske Konatareve Pobjede i je li popio konacno kafu na „srpskom Stradunu? Kako je najavljivao 1991. E bruke. I jada i cemera. Kako je Jovan uvredljivo pisao o sjajnom covjeku Vukasinu Micunovicu, sjecate li se. E pisite mu pamet i etiku. A kako je tek hajkao protiv Anta Markovica, Slavka Perovics, Jevrema Brkovica i Monitora, nas liberala i autokefalista devedestih. I naprasno onaj koji je ogrijesio o hristanske i Mojsijeve zskone, pravdu i istinu posta mantijas, pop velikorpski ratnohuskac. Mozda bi trebao poci na kafu u Vukovar, posto je podrzavao one koji su ubili i razorili topovima itd taj grad.
понављате се стално вртите исту причу. Пламенац је био ратни извештач и радио је свој посао на терену. У вријеме када нико није смио да говори о црвеним терору и комунистичким џелатима он је писао.
Друго : Постоји нешто и прије 1945 године. Црна Гора је држава од 1878 године. Остало је само слободна територија 4 нахије окупљена око Цетињског манастира у коме је столовао митрополит црногорски егзарх пећки. Израчунај колико је од 1878 до 1916. године. Која војска је Црној Гори или Зетској бановини припојила боку? Немам ништа против нечијег осјећања да буде Црногорац али да шизоидно не негира чињенице и просипа мржњу, а то чине твоји узори Славко и Јеша стари удбаши Ремингтон и Ђаганик.
Puno djece ali su im roditelji pametniji pa će malo ko od njih poslat svoje dijete da gine za popove i njihove sulude ideje.
Заборавих. Више је отац Јован за Тројичин дан извео људи на Румију него што сте ти Аџићи, Мираш, Јеврем и остала црвена булумента скупили на Ветињу под четири сунцобрана.
Jovan Plamenac, novinar Duge, rathosuckacki reporter i izvjestac s ratista, tokom agresije na Hrvatsku, poklonik Arkanovih Tigrova, velikosrpski paskvilant sa dna kace, zloglasni novinar ratnohuckackog Radio Bara devedesetih, klevetnik protiv Slavka Perovica, Jevrema Brkovica i Veljka Milatovica, zagovornik limene divlje crkovno-svetosavske gradnje i saucesnik u okupaciji Rumije, vazda je na prvoj liniji fronta protiv Crne Gore. Makar je u velikosrppskom kleronacionalizmu dosljedan, ali anahronizam njegov je neprevazidjen.
Фарук, смири живац.
Шта може да каже лажни историчар, доказани србофоб отрован инфективном идеологијом поменика СП и ЈБ првог једног писца у покушају и другог политичара у покушаји. Н.А.помиње као величину Вељка Милатовића убицу Крста Поповића. Какав апсурд. Отац Јован Пламенац је синоним честитости новинарски и свештенички, да не говорим о педигреу његове породице. Стари су говорили : “ Зла су времена кад погани суде о људима”?
Haski sud je presudio omiljenim saborcima popa Plamenca, onom miliajci Marticu i slicnima, eto tako obrsise Goran Hadzic i Milan Babic itd sa kojima se dicio ratni reporter i intervjuista velikosrpski klevetnik Jovan Plamenac. Sjeca li Jovan svojih uzasnih tekstova iz rezimske Konatareve Pobjede i je li popio konacno kafu na „srpskom Stradunu? Kako je najavljivao 1991. E bruke. I jada i cemera. Kako je Jovan uvredljivo pisao o sjajnom covjeku Vukasinu Micunovicu, sjecate li se. E pisite mu pamet i etiku. A kako je tek hajkao protiv Anta Markovica, Slavka Perovics, Jevrema Brkovica i Monitora, nas liberala i autokefalista devedestih. I naprasno onaj koji je ogrijesio o hristanske i Mojsijeve zskone, pravdu i istinu posta mantijas, pop velikorpski ratnohuskac. Mozda bi trebao poci na kafu u Vukovar, posto je podrzavao one koji su ubili i razorili topovima itd taj grad.
Миран новаче, бруко рода и племена, ти да коментаришеш оца Јована Пламенца, ти не да си са дна каце него си дно дна
Новаче, драги,
Благодарим Вам на овим дивним похвалама. Заиста, Ви сте један од мојих највјернијих фанова. Све ово што сте написали дивно је тачно. Једино је требало да појасните на првој линији фронта против КОЈЕ Црне Горе сам то ја. Ја, Пламенац, не својом мудрошћу, носим огромно бреме наслеђа духа мојих великих предака. Њихова Црна Гора њихов је завјет свом потомству, па и мени. Тај завјет ме вратио из Београда у наше Бољевиће. Тај завјет моја је обавеза да браним Црну Гору од црногорских новопагана, башибозука ововременог богоборног Запада. Држећи се чврсто мојих предака, ја по природи ствари морам бити противник овим генетски модификованим Црнорцима који су углибали Црну Гору далеко више од Турака, италијанских фашиста… Још једном, Аџићу, хвала Вам на прелијепом похвалама.
Novak Adzic, заборави још и оно … ” он је веља турска крвопија”… Оче Јоване, на многаја и благаја љета!
Оче Јоване, нека Бог подари много здравља и весеља вама и вашој пастви и мир нашој вјечно српској Црној Гори.
Дивно и надахнуто написано, хвала оче Јоване на дивним текстовима!
Слава Богу! Док имамо овакву Светосавску омладину у којој обитава Дух Свети, Христова Црква ће сијати пуним сјајем. Иако гоњена и намучена, одолиће адовим вратима.
…“Из уста мале деце и оне која сисају, чиниш себи хвалу, насупрот непријатељима својим.“