Мајмунописаније
1 min read
Светислав Басара (Фото: Данас)
Пише: Стефан Синановић
„За тачност информација не гарантујем” – какав приповједачки додир има ова реченица, готово да сама окупља слушаоце око ватре, поиграва се са вјеродостојношћу: може бити истинито, а и не мора да значи? Сем тога, приповједач није ни дужан да говори истину, то је застарело, само ви начуљите уши и пустите га да прича, а лаж од чињеничног стања разврстајте сами. Ако сте довољно кадри. Међутим, осим што је ефектна у наративном смислу она је корисна и као потенцијални алиби: „Ко је то написао? Ја? Па ја сам на почетку казао да не гарантујем да је истина? Дај прво да видимо who let the cat out of the bag, па онда са њим види, немој мене недужног!”. И очас посла се оперу руке.
Исто је и написао Светислав Басара 02. новембра у својој колумни „Сахрана библијских размера”, стварно ефектна реченица: „За тачност информација не гарантујем”. Само пет ријечи, а тако звучно. Елем, да ставимо папир под лупу и извршимо кратку текстолошку вивисекцију и утврдимо какве су то информације о чијој тачности Басара не гарантује, али их преноси: „Прича каже да се већ у четвртак увече на сајту Новости појавила вест да је митрополит умро, али је – зли језици кажу по наређењу једног утицајног црквеног врховника – брзо уклоњена”. И заиста јесте, Басара је непогрешиво у праву, тачно да су Новости неумјесно пораниле, знам то, јер је и мене, као и многе друге грађане Црне Горе вијест дубоко узнемирила и потресла, оно што није тачно (додуше, није страшно јер Басара не гарантује) је да је вијест уклоњена по наређењу утицајног црквеног врховника. Уклоњена је просто зато што је била непровјерена и нетачна, наиме – митрополит Амфилохије Радовић је, у тренутку док Новости ово пишу, био жив. Тако је објавила Митрополија и свима нам је лакнуло.
Хајде сад да се концетришемо јер се Басарине информације, о чијој тачности не гарантује, оптички увијају под увеличавајућим стаклом наше лупе: „(…) због непосредне близине датума – пала је одлука да шира јавност о митрополитовој смрти буде обавештена тек 31. октобра. Зашто 31. октобра? Зато што је то дан када је умро Св. Петар Цетињски. Какве то везе има? Ех, какве. Бар је то јасно. Ако макар приближно умреш на дан кад је умро светац, и сам постајеш светац. Дан разлике – шта је то.” Овдје сам се збунио, лупа ми је за руком задрхтала, прост народ би се потресао, омладина би се запитала: what the fuck?
Уђите на српску википедију (мада вас и сјећање добро служи) и претражите чланак о блаженопочившем митрополиту, и тамо ће вам у одјељку о упокојењу цетињског архиепископа изаћи тачан датум, час и минути кад је смрт наступила: 30. октобра 2020. године у 8:20 часова, у Клиничко-болничком центру Црне Горе, после примања Свете тајне причешћа. Ово је одлично документован факт који свједочи свештенство и особље Кличног центра, а преко њих и сви ми који смо тог јутра искрено жалили. Међутим, Басара мисли другачије. Он виспрено, у маниру детективског жанра, процјењује да су Новости ипак биле у праву, него је Црква сачекала 30. октобар да би се датум приближио датуму упокојења Св. Петра, па би тако и митрополит Амфилохије постао светитељ? (пошто ваљда то тако иде?) Или не Басара, него ови који су му потурили причу, а он је само прича и за тачност информација не гарантује.
Бацио сам лупу. Даље не вриједи читати, препући ће хипофиза. Просто не постоји когнитивни процес који би могао фино да рашчлани овај наум, па тек онда да га разумије: зашто би неко написао нешто оволико недобронамјерно, депласирано и глупо? Или постоји разлог, макар се прича по кулоарима, ово стварно није моје, него помињу зли језици: Светислав Басара је аутошовиниста, лобиста Мила Ђукановића, зао човјек без кредибилитета који је годинама у стваралачкој кризи, лобирање и текстови по наруџбини су му пореметили стваралачко надахнуће и остао је вјечито јалов, без могућности да икад више понови „Фаму о бициклистима”. Још једном, понављам, ово није мој став већ сам чуо од других, за тачност информација не гарантујем.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Он је следбеник Идеје Мила Ђукановића, Усташког поглавника који је спроводио тешки фашизам Над Српским народом и српском православном црквом у Црној Гори, један од потписника оних 88 моралних талога против Спске Православне Цркве међу којима стоји све сам Српски непријатељ а међу њима је и име овог јадног аутошовинисте Басаре. Немам речи коју бих пронашао да опишем гађење према овом издајнику рода свога! Тој листи од 88 гадова недостаје само Анте Павелић са обзиром каква имена окупља. Са истог Сорошевог Валова једе као и Јелена Милић, Наташа Кандић, Соња Бисерко, Жарко Кораћ, Мирјана Карановић, Стјепан Месић, Ненад Чанак, Мило Ђукановић, Гордана Чомић итд… Све сам белосветски морални талог и шљам!
Колико то треба да се поједе нечег нејестивог па да човек постане нечовек-аутошовиниста,разумем вековне Српске непријатеље који једва чекају да падне град у Србији и направи минималну штету да би се радовали,али човека Србина који то ради,е то не разумем и не оправдавам,разумем и да људи свашта раде да би зарадили неки новац у ово тешко време али из уста овог човека никада нисам чуо нити прочитао нешто што завређује пажњу сем да је то мржња према држави и народу чији сте неотуђиви део,ја немам неко образовање нити васпитање,али бар не вређам верска осећања већинског Српског живља,ја знам да се по мени неће ништа звати и не треба јер нисам допринео томе,али зато знам да ме нико неће мрзети и псовати после мог овоземаљског живота,али зато добро знам да ће се по господину Басари звати јединица за мржњу сопственог народа не знам тачно којом формулом ће се добијати и у којој науци ће бити примењивана али сигурно ће се по њему звати,тако да би било лепо да обавестимо друга Басару да прекине са мржњом,јер ће ипак добити нешто.
Kad mu se pri*ere,mora s*ati…
Мајмунописаније мајмуна ,да додам!
https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2019/12/svetislav-basara-2.jpg
Ara ara ide basara.
Basara em što ne zna da priča, ne zna ni da piše. Nebitna persona.
Brogradski drugosrbijanski autosofinista i prirodni saveznik milogoraca. Splačina.
Овај Басарин текст је грозан али да видите текст такозваног београдског Монтенегрина Михајла Терзића на Аналитици то је нешто одвратно чист дукљански фашизам.Тај Михајло Терзић је грђи Србофоб у својим текстовима од Анте Старчевића и свих усташа заједно.
Viđeh to maloprije. Fuj!
Zaslužio je sutra na ovom portalu da se „stavi malo“ kako bi ga čitaoci „stručno“ ocijenili i „nagradili“.
Terzić je pomjerio značenje riječi drugosrbijanac na dolje.
Treba naći riječ za „nešto“ još glibavije.
Već sam krenuo da napišem komentar: gde nađoste ovu budalu da objavljujete, kad ono nije slika pisca, nego slika onoga o kome je tekst. Bravo.
Tesko naalkoholisana bitanga, za tacnost navoda ne garantujem!
Дипломирани средњошколац Басара
Као и дипломирани дипломата амбасадор Басара у народу познат као Какили мен. Човек са мером, е сад што неке његове колеге заврше као пршут а неке служе само за производњу гнојива то је слобода избора.
Овом издајничком изроду,не траба дати пажње као ријалити шоу или Соњи Бисерко.
Он књижевник,да али на рачун таста Бране Црнчевића,иначе не би за њега знали ни у Ужицу.
Basara se odavno više ne smatra kompetentnim za bilo šta , čak ni u alkoholičarskim krugovima ! Još malo ga na površini održava status “ bivšeg zeta Brane Crnčevića “ , ali ta titula polako bledi ! Danas bi gospodinu Basari sjajno pristajao jedan stih njegovog pokojnog tasta : “ Živim isključivo zato što sam rođen “ ! Za razliku od blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija ,ako je vec otvorio pitanje trenutka odlaska sa ovog sveta, za gospodina Basaru nisam siguran da ce imati pouzdanog svedoka za svoj umrli čas !
Neću da spominjem još i to da pošto čini mi se na teritoriji opštine u kojoj živim često obitava, dal tu ima vikendicu na Dunavu il je drugi razlog ne znam, sam jasno ustvrdio nekoliko puta čulom mirisa na odstojanju od nekoliko metara od njega da mu je sapun jedna jako strana pojava(ova izjava nije sarkastičnog niti ironičnog karaktera)
… Pa o ni usta nije opra ka čovjek, kamoli što drugo!
Bazdulj.
Феноменалан текст! Сваког добра од Господа овом паметном и добром човеку и порталу Инфорс, који објављује мисли сјајних људи. У мору свакаквог ђубрета од медија, Инфорс и још понеки медиј сведоче част новинарске професије.