Maduro: Rusija pobedila u ratu protiv zapadne hegemonije
Rusija je pobedila u ekonomskom, vojnom, političkom i diplomatskom ratu protiv zapadne hegemonije, koja pokušava da potčini globalnu ekonomiju i krši međunarodno pravo, izjavio je predsednik Venecuele Nikolas Maduro, ukazujući na duboku krizu u međunarodnim organizacijama.
„Rusija je ekonomija koja je pokazala ogromnu snagu, izdržala je sve udarce, sve sankcije. I Rusija i Putin su pobedili – pobedili su u ekonomskom, vojnom, političkom i diplomatskom ratu“, istakao je Maduro u svojoj TV emisiji „Sa Madurom +“.
Pozivajući se na istraživanje koje je potpredsednica Delsi Rodrigez predstavila u Međunarodnom krivičnom sudu, Maduro je istakao jednostrane sankcije Zapada nanose ozbiljnu štetu zdravlju i životima naroda. U tom smislu, konstatovao je smrt Svetske trgovinske organizacije zbog „lenjosti i kukavičluka“ i naglasio da „u globalnoj ekonomiji ne postoje pravila igre“.
„Žele da nametnu nasilnu hegemoniju kako bi ekonomije bile podređene Sjedinjenim Američkim Državama“, dodao je predsednik Venecuele, prenosi Sputnjik.
Predsednik je takođe kritikovao Ujedinjene nacije, rekavši da je Savet bezbednosti neefikasan u situacijama sukoba i masakra, posebno nad palestinskim narodom.
„Ujedinjene nacije su smrtno ranjene. Svaki put kada bomba padne na palestinsku decu, pada na Generalnu skupštinu i Sekretarijat UN“, ocenio je Maduro, skrećući pažnju na neaktivnost Međunarodnog suda i pogibije civila i novinara.
…https://www.corriere.it/esteri/25_agosto_11/suslov-cremlino-accordo-usa-russia-83710605-a804-498b-855e-e64179d68xlk.shtml
Kremljov savetnik Suslov: „Evo Putinovih uslova za sporazum Rusije i SAD. On je taj koji nudi Trampu izlaz.“
od Paola Valentina
Dmitrij Suslov: „Putinovi zahtevi su sada manji, ali Kijev će ostati van NATO-a.“
„Mislim da Putin nudi Trampu zgodan izlaz“, kaže Dmitrij Suslov, zamenik direktora Centra za evropske i međunarodne studije na Visokoj školi ekonomije i poverljivi savetnik Kremlja za spoljnu politiku.
Šta Putin očekuje od samita na Aljasci?
„Postoje dve moguće opcije.
Prva je da dva predsednika usvoje bilateralni rusko-američki plan za postizanje primirja u Ukrajini.
Ovo je ključno sa stanovišta Kremlja : sporazum je između nas i Sjedinjenih Država, bez Ukrajine i Evrope.
Ovaj plan bi mogao da uključuje povlačenje ukrajinskih snaga iz područja Donbasa gde su još uvek prisutne i povlačenje Rusije iz regiona Sumi, Dnjepropetrovsk i Harkov, uz nepromenjenu liniju fronta u ostalim oblastima .
Sećam se da je pre godinu dana Moskva tražila od Ukrajinaca da se potpuno povuku iz sve četiri anektirane pokrajine, dok sada traži samo povlačenje iz Donbasa.
“ Ključni deo sporazuma je obaveza Ukrajine da se ne pridruži NATO-u.“
Dakle, nije samo reč o razmeni teritorija.
„Očigledno ne.
Obaveza da se ne pridruži Atlantskom savezu je suštinski preduslov za svako primirje.
Onda će konačni sporazumi prirodno morati da uključuju i demilitarizaciju Ukrajine i ustavnu reformu ka federalnom nivou.“
Ali ovo je bilo poznato u vašem stavu. Šta je prava vest?
„Prvo, da je Rusija sada spremna da razgovara o prekidu vatre, ne samo o konačnom sporazumu.
Drugo, da Putin traži malo manje za primirje nego pre godinu dana.
“ Pomenuli ste dve opcije. Koja je druga?
„Da Zelenski, koga podržavaju Evropljani, odbaci ovo rešenje, i u tom trenutku bi Tramp prekinuo svu vojnu pomoć Kijevu, pa čak i prestao da prodaje oružje Evropljanima, kako bi ih mogli predati Ukrajini.
Ali to bi ubrzalo njen poraz i potpuni kolaps.“
I zašto bi Tramp delovao protiv Kijeva u ovom slučaju, a da ne preduzme nikakve kaznene mere protiv Moskve kao što je obećao?
Ako Tramp tako snažno, gotovo entuzijastično, podržava sporazum, to je takođe zato što se stavio u tešku poziciju tražeći od Kine, Indije i Brazila da prestanu sa uvozom ruske nafte, preteći im sekundarnim sankcijama.
Kina očigledno kaže ne, ali ni Nju Delhi i Brazilija to nikada ne bi učinili, a njihovo odbijanje bi bilo problematično za Ameriku: u tom trenutku, ili Tramp popušta, delujući slabo, ili će biti uvučen u ozbiljan politički i trgovinski sukob sa Kinom i dve ključne zemlje BRIKS-a, sa nepredvidivim ishodima.
Međutim, ako samit na Aljasci bude uspešan, uz odobrenje zajedničkog plana za primirje u Ukrajini, fitilj koji je nesmotreno zapalio sa Kinom, Indijom i Brazilom bi bio deaktiviran, a američki predsednik bi čak mogao da se pozove na istorijske zasluge.
Zato očekujemo da će Tramp prihvatiti Putinov predlog. Za njega je to upravo izlaz.
Zašto Aljaska? Simbolika lokacije je mnogo komentarisana.
Da, to je značajan izbor na istorijskom i političkom nivou.
Prvo, Aljaska podvlači bilateralizam samita.
Ne postoji mesto na svetu koje je više isključivo rusko-američko od Aljaske: daleko od Evrope i Ukrajine, a opet veoma blizu Rusije.
To podvlači činjenicu da Putin i Tramp pronalaze rešenje za rat samo u Ukrajini.
Drugo, Aljaska će biti prvi punopravni samit Rusije i SAD na američkom tlu u poslednjih 15 godina; poslednji je bio 2010. godine kada je Dmitrij Medvedev posetio Baraka Obamu u Vašingtonu.
Ovo signalizira snažnu obostranu želju da se okrene stranica sukoba i poboljšaju naši odnosi.
Treće, dnevni red je unapred odredio izbor lokacije: pored Ukrajine, razgovaraće se o Arktiku, ključnoj tački u bilateralnim odnosima.
U regionu postoji intenzivan sukob, potencijalno poprište oružanog sukoba. Vojna aktivnost i Rusije i SAD se povećava.
Ali sa topljenjem leda i njegovom povećanom dostupnošću, Arktik je takođe najperspektivnije područje za razvoj nove ekonomske saradnje između naše dve zemlje: zajedničko istraživanje, istraživanje i eksploataciju sirovina i trgovinu.