Mađarska lekcija za buduću Srbiju

Mađarski premijer Viktor Orban strateški popušta pred neverovatnim pritiscima Evropske Unije i čitave „međunarodne zajednice“. Polako, korak po korak i santimentar po santimentar, lider najpopularnije mađarske partije „Fides“ privremeno napušta svoje utvrđene položaje i pristaje na iznuđene kompromise – ali sa neočekivanim otporom koji prosto šokira politički Zapad i, istovremeno, oduševljava sve ostale zemlje sveta.

Izbegavajući sve zamke koje bi ga pokazale kao „ekstremnog desničara“ i „anahronog reakcionara koji ne razume životnu potrebu hitne primene evropski intoniranih reformi“, inteligentni Viktor zauzima rezervni položaj i lukavo odustaje od manje važnih nacionalno-orijentisanih tačaka svog državnog programa, čuvajući time ono sto je suština svega: oštar kurs prema svim stranim bankama u zemlji i odlučno nepristajanje na uslovljavanja MMF-a.

Mađarska je uz pomoć azijskih finansijskih institucija skoro isplatila svoje međunarodne dugove i time omela sve planove EU za daljim uvlačenjem naših suseda u još veće i nepovoljnije dugove i sve ono što bi išlo uz to.

To je i dokaz da je (makar u zemljama sa očuvanim jakim nacionalnim identitetom i odgovarajućom samosvešću) moguće ići nekim drugim putem od onog na koji nas slatkorečivo i ucenjivački (kako kad) usmeravaju socijalni inžinjeri i ideološki polit-komesari iz Brisela, Berlina, Londona i Vasingtona.

Naravno, u Srbiji – međusobno potpuno posvađanoj i rascepkanoj hiljadama različitih interesa i pogleda na stvari – je to danas apsolutno nemoguće. Ali nas to ne sprečava da sa pažnjom i simpatijama pratimo šta će biti krajnji ishod ovog Orbanovog „Ne!“, javno izrečenog svemoćnim vladarima naših sudbina.

Njemu svaka čast, a nama ostaje još samo da dobro porazmislimo na temu naše zlehude sudbine i te čudne mržnje jednih prema drugima koja nas onemogućava da se pomerimo sa mrtve tačke.

Kada bi mi imali jednog Viktora Orbana, naši mondijalisti bi ga napali zbog otpora „evropskom putu i neophodnim reformama u tom smeru“, a nacionalisti bi ga odmah proglasili „slabićem“ i „izdajnikom“ zbog ovog (strateškog) popuštanja pred ogromnim pritiscima i ucenama razjarenih svetskih bankara. Ni jedni, ni drugi ne bi bili zadovoljni ovom lucidnom kombinacijom politike ježa i lisice u svakom deliću kreativnog i pametnog Orbanovog ratnog plana za Mađarsku u XXI veku.

Zato se ovde i neće pojaviti niko sličan vođi „Fidesa“. Dok se nešto ne izmeni u našoj psihologiji neprestanog traganja za protivnicima i izdajnicima, antievropljanima i izdajnicima srBstva (i kad ih ima i gde ih nema).

Dragoslav Bokan