Lov na Putina

Ru­si­ja je pre is­tra­ge i bez do­ka­za pro­gla­še­na kri­vom za smrt 298 put­ni­ka i čla­no­va po­sa­de, a njen pred­sed­nik iz­lo­žen hladnoratovskoj sa­ta­ni­za­ci­ji.

Ru­skog pred­sed­ni­ka Vla­di­mi­ra Pu­ti­na u za­pad­noj jav­no­sti sva­ko­dnev­no po­re­de sa Hi­tle­rom ot­ka­ko se ma­le­zij­ski put­nič­ki avi­on pro­šlog če­tvrt­ka sru­šio na te­ri­to­ri­ju pod kon­tro­lom pro­ru­skih po­bu­nje­ni­ka u Ukra­ji­ni. Kao na vr­hun­cu hlad­nog ra­ta, me­di­ji i po­li­ti­ča­ri ši­re an­ti­ru­sku hi­ste­ri­ju u okvi­ru ko­je se Pu­tin sa­ta­ni­zu­je i pred­sta­vlja kao ne­ko ko je lič­no od­go­voran za smrt 298 put­ni­ka i čla­no­ve po­sa­de.

Haj­ka se vo­di baš kao da je na če­lu bolj­še­vi­ka neku de­ce­ni­ju pre pa­da Ber­lin­skog zi­da. Po­li­ti­ča­ri iz­ja­vlju­ju „da je ovaj put pre­te­rao”, ta­blo­i­di ob­ja­vlju­ju na­slo­ve po­put „Pu­tin je ubio mog si­na” ili „Pu­ti­no­vi te­ro­ri­sti su ubi­li dve bri­tan­ske po­ro­di­ce”, dok ozbilj­ni li­sto­vi zah­te­va­ju od­go­vor na pi­ta­nje ka­da će Ame­ri­ka ko­nač­no ka­zni­ti Pu­ti­na.

Ru­si­ja je i pre is­tra­ge pro­gla­še­na kri­vom za oba­ra­nje le­te­li­ce na pu­tu Am­ster­dam – Ku­a­la Lum­pur. Ve­ći­na za­pad­nih me­di­ja ne pre­i­spi­tu­je tvrd­nje po­li­ti­ča­ra da je mla­znjak „ski­nut” ra­ke­tom si­ste­ma „buk” ko­ji je Kremlj do­tu­rio se­pa­ra­ti­sti­ma.

Tre­ba me­đu­tim ima­ti u vi­du da se o tra­ge­di­ji sa si­gur­no­šću zna tek ne­ko­li­ko stva­ri: avi­on je pao sa vi­si­ne od 10 ki­lo­me­ta­ra, na­la­zio se u va­zdu­šnoj zo­ni pod kon­tro­lom u Ki­je­vu, ni­je do­šao do pod­ruč­ja ko­je se kon­tro­li­še iz Mo­skve, a olu­pi­na le­ži u sa­mo­pro­gla­še­noj Do­njec­koj re­pu­bli­ci. Dve cr­ne ku­ti­je pre­da­te su ma­le­zij­skim vla­sti­ma, a te­la su pre­ba­če­na u Har­kov oda­kle će bi­ti pre­ne­se­na u Ho­lan­di­ju na ob­duk­ci­ju.

Ame­rič­ki dr­žav­ni se­kre­tar Džon Ke­ri tvr­di da mo­ra da je Ru­si­ja ume­ša­na jer pro­jek­til ne bi ume­le da is­pa­le „pi­ja­ni­ce” u re­do­vi­ma pro­ru­skih bo­ra­ca. U za­pad­nim me­di­ji­ma je cir­ku­li­sao sni­mak na ko­jem se na­vod­no vi­de­lo ka­ko se si­stem „buk” po­sle ne­sre­će sa MH17 vra­ća pre­ko gra­ni­ce, na te­ri­to­ri­ju Ru­si­je.

Mo­skva je to de­man­to­va­la, tvr­de­ći da je sni­mak na­stao ne­ko­li­ko sto­ti­na ki­lo­me­ta­ra da­lje, na te­ri­to­ri­ji ko­ju kon­tro­li­še Ki­jev.

Mo­skva je po­zva­la SAD da ob­ja­ve sa­te­lit­ske snim­ke po­što tvr­di da je ame­rič­ki sa­te­lit u vre­me ne­sre­će bio iz­nad is­toč­ne Ukra­ji­ne. Be­la ku­ća sa­op­šta­va da se na­go­mi­la­va­ju do­ka­zi pro­tiv Mo­skve, ali ne po­ka­zu­je ni sa­te­lit­ske snim­ke ni­ti ne­ki dru­gi do­kaz. Od Pu­ti­na se zah­te­va da iz­vr­ši pri­ti­sak na po­bu­nje­ni­ke da pre­sta­nu da ome­ta­ju is­tra­gu, ali se od Ki­je­va ne tra­ži da pre­sta­ne sa ofan­zi­vom na pod­ruč­je na kom se na­la­ze osta­ci avi­o­na i ta­ko olak­ša po­sao stra­nim is­tra­ži­te­lji­ma. Pa­le su i op­tu­žbe da je tret­man žr­ta­va „gro­te­skan“, iako ni­ko ne ka­že šta je dru­go mo­glo da se ura­di sa te­li­ma une­sre­će­nih ne­go da se sme­ste u hlad­nja­če. Va­šing­ton i EU po­zi­va­ju Mo­skvu da ob­u­sta­vi sva­ku po­moć po­bu­nje­ni­ci­ma, ali isto­vre­me­no od Ki­je­va ne zah­te­va­ju ni da ob­ja­vi za­pi­snik sa le­ta MH17.

Na ru­ske tvrd­nje da je ukra­jin­ski ra­ket­ni si­stem bio uklju­čen u vre­me ka­ta­stro­fe na ne­bu i da je bli­zu ma­le­zij­skog avi­o­na do­šao i je­dan ukra­jin­ski bor­be­ni avi­on, Ki­jev od­go­va­ra op­tu­žba­ma da su Pu­tin i po­bu­nje­ni­ci „fa­ši­sti”. Pre­mi­jer Ar­se­nij Ja­ce­njuk je iz­ja­vio da je Pu­tin „rat­nik na stra­ni đa­vo­la“, a na­šao se i biv­ši bri­tan­ski am­ba­sa­dor u Be­o­gra­du Čarls Kro­ford da ru­sko po­na­ša­nje na­zo­ve ne­čim što je „iz­van sve­ga nor­mal­nog i ča­snog”.

Tra­gič­nom iro­ni­jom sud­bi­ne, u sre­di­štu no­vog hlad­nog ra­ta na­šao se avi­on iste ma­le­zij­ske kom­pa­ni­je ko­ja je u mar­tu bez tra­ga iz­gu­bi­la mla­znjak sa le­ta Ku­a­la Lum­pur – Pe­king. Ni po­sle pet me­se­ci o ne­stan­ku te le­te­li­ce ne zna se go­to­vo ni­šta, pa ni gde je za­vr­ši­la, dok o no­voj tra­ge­di­ji Za­pad kao da zna sve, sa­mo za­to što se da is­ko­ri­sti­ti za po­li­tič­ki ob­ra­čun sa Mo­skvom. Naj­di­rekt­ni­je je hlad­no­ra­tov­ski reč­nik upo­tre­bio šved­ski šef di­plo­ma­ti­je Karl Bilt ko­ji je ka­zao da je oče­ki­va­no da Ru­si­ja po­ri­če kri­vi­cu jer je i „so­vjet­sko mi­ni­star­stvo od­bra­ne od­bi­ja­lo sve što se ti­ca­lo oba­ra­nja” ko­rej­skog put­nič­kog avi­o­na 1983.

Slič­no­sti sa ra­ni­jim do­ga­đa­ji­ma pro­na­šao je i gra­do­na­čel­nik Lon­do­na Bo­ris Džon­son ko­ji je u „Te­le­gra­fu” kon­sta­to­vao da ga sve pod­se­ća na ame­rič­ko oba­ra­nje iran­skog put­nič­kog avi­o­na 1988. ka­da je ži­vot iz­gu­bio 290 put­ni­ka i čla­no­va po­sa­de. Džon­son pi­še da je stra­šno da Pu­tin ne da ne pri­zna­je gre­šku, ne­go kri­vi­cu još sva­lju­je i na dru­go­ga, od­no­sno Ki­jev, ali i pod­se­ća na gre­šku ame­rič­ke voj­ske od pre 16 go­di­na ka­da ne sa­mo da ni­je do­šlo do ame­rič­kog iz­vi­nje­nja Te­he­ra­nu, već je ka­pe­tan rat­nog bro­da sa ko­jeg je po­go­đe­na iran­ska le­te­li­ca ka­sni­je čak i od­li­ko­van.

Ra­ste pri­ti­sak na Sr­bi­ju

Zbog za­o­štra­va­nja od­no­sa na re­la­ci­ji Mo­skva–Za­pad, re­al­no je oče­ki­va­ti da opet poč­ne da ra­ste i pri­ti­sak za­pad­nih di­plo­ma­ta na Sr­bi­ju. EU odav­no tra­ži da Be­o­grad uskla­di spolj­nu po­li­ti­ku sa onom u Bri­se­lu i op­tu­ži Pu­ti­na za anek­si­ju Kri­ma i po­dr­šku se­pa­ra­ti­sti­ma. Ka­ko sa­zna­je­mo, Fe­de­ri­ka Mo­ge­ri­ni, mi­ni­star­ka spolj­nih po­slo­va Ita­li­je, to­kom pred­sto­je­će po­se­te Be­o­gra­du ima­će za­da­tak da u tom prav­cu uti­če na Vla­du Sr­bi­je. Ona je ozbi­ljan kan­di­dat za na­sled­ni­cu Ke­trin Ešton, ali joj se do­sad za­me­ra­lo je isu­vi­še „me­ka pre­ma Pu­ti­nu”.

Ma­le­zi­ja za­dr­ža­va „cr­ne ku­ti­je” do for­mi­ra­nja ti­ma

Ku­a­la Lum­pur – Vla­da u Ku­a­la Lum­pu­ru je ju­če sa­op­šti­la da će za­dr­ža­ti „cr­ne ku­ti­je” put­nič­kog avi­o­na „Ma­le­zi­ja er­laj­nsa” obo­re­nog u is­toč­noj Ukra­ji­ni sve dok se ne for­mi­ra me­đu­na­rod­ni tim is­tra­ži­te­lja. „Ma­le­zij­ski tim je pre­u­zeo bri­gu o ’cr­nim ku­ti­ja­ma’ ko­je su iz­gle­da u do­brom sta­nju. One će tu bi­ti sve dok se ne ozva­ni­či me­đu­na­rod­ni tim is­tra­ži­te­lja”, na­vo­di se u sa­op­šte­nju pre­mi­je­ra Ma­le­zi­je Na­dži­ba Ra­za­ka.
Vla­da u Ku­a­la Lum­pu­ru na­po­mi­nje da će me­đu­na­rod­nom is­tra­žnom ti­mu, čim bu­de for­mi­ran, pre­da­ti „cr­ne ku­ti­je” na da­lju ana­li­zu, pre­neo je Roj­ters.

Ko su se­pa­ra­ti­sti, a ko bor­ci za slo­bo­du

Či­ta­lac u Sr­bi­ji sa još sve­žim pam­će­njem na do­ga­đa­je iz de­ve­de­se­tih po­seb­no će obra­ti­ti pa­žnju na reč­nik ko­ji za­pad­ni me­di­ji i po­li­ti­ča­ri ko­ri­ste po­vo­dom naj­no­vi­jih do­ga­đa­ja u Ukra­ji­ni. Ka­da pro­ru­ske po­bu­nje­ni­ke u Do­njec­ku i Lu­gan­sku kri­ve za tra­ge­di­ju na ne­bu iz­nad is­toč­ne Ukra­ji­ne, na­zi­va­ju ih „se­pa­ra­ti­sti­ma” i „te­ro­ri­sti­ma” ko­ji kr­še su­ve­re­ni­tet i in­te­gri­tet Ki­je­va. Ko­li­ko se sa­mo ovi na­zi­vi raz­li­ku­ju od opi­sa na­o­ru­ža­nih Al­ba­na­ca na Ko­so­vu ko­je je Za­pad tre­ti­rao kao bor­ce za slo­bo­du. Ka­da EU i SAD da­nas ka­žu da ru­ska ma­nji­na u Ukra­ji­ni ima da se in­te­gri­še u osta­tak ze­mlje, to se ve­o­ma mno­go raz­li­ku­je od po­dr­ške ko­ju su upu­ći­va­li al­ban­skoj ma­nji­ni u Sr­bi­ji ohra­bru­ju­ći nje­no ot­ce­plje­nje.

Dvo­stru­ki stan­dar­di či­ta­ju se i u tek­stu Ti­mo­ti­ja Gar­to­na Eša, pro­fe­so­ra sa Oks­for­da, ko­ji kri­ti­ku­je to što se Pu­tin po­zi­va na „od­go­vor­nost da za­šti­ti” Ru­se iz­van Ru­si­je. Se­ti­mo se da je „hu­ma­ni­tar­na in­ter­ven­ci­ja” NA­TO-a 1999. prav­da­na upra­vo od­go­vor­no­šću za­pad­nih vla­da da za­šti­te Al­ban­ce na Ko­so­vu.

Gra­đa­ni Sr­bi­je pro­na­ći će još jed­nu pa­ra­le­lu iz­me­đu sa­da­šnjih zbi­va­nja i svo­je ne­dav­ne isto­ri­je. Se­ti­mo se ka­ko je ame­rič­ki di­plo­ma­ta Vi­li­jam Vo­ker tvr­dio da su žr­tve u Rač­ku po­bi­je­ne hi­ci­ma u gla­vu iz ne­po­sred­ne bli­zi­ne. Tim fin­ske fo­ren­zi­čar­ke He­le­ne Ran­te utvr­dio je da ni­jed­na žr­tva ni­je stra­da­la od met­ka is­pa­lje­nog u po­ti­ljak, ali ni­ko ni­je ha­jao što je me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca is­hi­tre­no op­tu­ži­la srp­sku stra­nu za naj­go­re zver­stvo. Isto ta­ko, EU je op­tu­ži­la pro­ru­skog Vik­to­ra Ja­nu­ko­vi­ča da je zi­mus na­re­dio snaj­per­sku palj­bu po de­mon­stran­ti­ma na Maj­da­nu. Ka­da su se ja­vi­li do­ka­zi da su ne­ki snaj­pe­ri­sti dej­stvo­va­li po na­lo­gu „pro­e­vrop­skih“ sna­ga, Ke­trin Ešton je obe­ća­la da će ofor­mi­ti ko­mi­si­ju da is­pi­ta sve na­vo­de. Ni­ka­da ni­smo sa­zna­li da li je ova ko­mi­si­ja oform­lje­na ni­ti šta je utvr­di­la.

Piše Jelena Stevanović