• Издвојено
• Колумне

Локдаун

5 година ‎ ИН4С

Заправо, по први пут у послијератној историји, Америка личи на нормалну државу, а не на холивудски рај! Али не задуго!

Богић И. Булатовић

Сада, када смо убијеђени у кривњу сасвим, када смо прихватили и казну затвора (без обзира јесмо ли изашли из притвора или не!), али не од Бога већ од људи, запамтимо да смо пристали да будемо затвореници и од сада се са нама има убудуће тако и поступати. Какав то „луксуз“ убудуће очекујемо, какву раскалашност, путовања, какву извијесност и „безбрижност“. Свијет више није и не може бити мјесто одмора и разбибриге, нити за иритирајуће површне духове. И до сада је то била само провидна маска, али која је задовољавала све осим ону неколицину лудих, намрштених, негативних, оптужених, оклеветаних црњака, завјереника од којих смо бјежали у крило велике, опијајуће лажи. Не! Њих ћемо сада питати и од њих учити како се то крилато преживљава, нада и вјерује у огољеној глобалној сужањи, у бетоњерци!

Више нису довољна само „правила, правила да би ме удавила“, потребно је да у једном грешном локдауну зачне ме мати и да подигнемо једну локдаун генерацију. Поезија више не може бити рафинирани израз посредности која најнепосредније открива тајну живота и Неба. И она је брутално чедо епохе у којој је ропство брутално транспарентно.

Није сироти Запад пропао са Брегзитом тик пошто је тај ропски Исток склон идолатрији стасао да му се придружи у бескрајном уживању људских права и слобода. Биће прије да је тај Исток одвише склон хришћанској самокритици и да је одвише сугестибилан на пароле пропагандиста Запада. Што јесте, јесте: Запад је увијек био перверзнији од Истока, а што долази са материјалном збринутошћу колонијалиста, па је и од неслободе могао да прави представу љубавног уживања. Исток је и дан данас бруталан и суров у спровођењу и остварењу својих животињских нагона. По први пут у новијој историји, тај достојанствени Капитол хил, идеал демократије, јелте, личи на неки Балкан, а међу пироманима су чиста чеда Западне демократије. Журку ће платити само Трамп, изгледа. (Мада већ, и Он, прави вјеште (Западне) отклоне, а да не трепне.) Најјефтиније је рећи: „Ето, видите како је поклонити повјерење једном несташном и симпатичном богатуну. Морате бити сљедећег пута одговорнији“! А најскупље: „Изгубили смо златни баланс између лажног хуманизма и истинског канибализма и сада смо у великом проблему који ваља испеглати. Можемо ми то“!!! И додати: „Наше миле колоније, не сумњајте у наш демократски капацитет. У питању је спорадични ексцес“! Заправо, по први пут у послијератној историји, Америка личи на нормалну државу, а не на холивудски рај! Али не задуго!