Људи – шта је вама? Новак је одличан!

Новак Ђоковић је најбољи српски спортиста – свих времена! Нико од Срба тако дуго и тако индивидуално, не влада свјетским врхом, у некој спортоској дисциплини – као он. И нико није толико резултатски високо, а владањем тако скроман, тако васпитан, и тако предан свом народу и својој држави. Нико се није толико самостално, полетом својих најближих, без пресудне помоћи исте те државе и народа, винуо толико високо. Ником не дугује ништа – а толико је тога лијепог поклонио свима.

Данас је изгубио један дуг и напријатан меч ( пун прекида, судијских грешака, и непријатног вјетра ). Изгубио је меч, у ком се неколико пута враћао из чистог пораза. Меч полуфинала Ролан Гароса. 

Овим поразом је испустио из руку нестваран рекорд ( да други пут у каријери наниже 4 највеће свјетске титуле на своју адресу ), и да тако постане ЈЕДАН ЈЕДИНИ човјек коме је то пошло за руком. Па шта? Показао је да је човјек, а не ванземаљац! Човјек који понекад изгуби. Понекад! Али је и даље, и данас, ево баш сад – први тенисер планете. И гле чуда – остаће то и послије турнира у Паризу. И то са још већом предношћу. Увећаће разлику у односу на Надала ( јер је, за разлику од прошлогодишњег четвртфинала, ове године догурао даље на Ролан Гаросу ).

Појавили су се млађи, бржи и амбициознији. Појавили су се они који још никад нијесу били бр.1 у свјетском тенису, и који против Новака, Надала и Федерера играју изнад својих могућности. И то је тако нормално и природно. Једном ће и Новак сићи са трона, и уступити мјесто неком од тих млађих. Само, тај дан је још далеко. Ем – Новак игра феноменално, ем – нема никог међу тим момцима који је у стању да повеже 3-4 турнира добре игре, како би накупио неки озбиљнији бодовни салдо. Све су то још увјек бљескови.

Добри стари Федерер још налази начина да у 37. години испраши тур тим новајлијама. Понеки турнир прекочи, мало одмори – па покаже шта зна. Ипак, он више никад неће бити број 1 свјетског тениса. Ђоковић је још далеко од те потребе да прескаче и бира као Рожер. Он игра све, добија, па губи, па добија. Углавном – добија. И то толико често да је резултатски активно – најбољи на свијету. Доста бољи, прилично константнији од свих дригих.

И зато, немојте да који Србин лупа главу и буде тужан око Новаковог испадања у полуфиналу Ролан Гароса! То су теме и дилеме Најбољег. Само он зна како је – бити сам на трону свијета, и одатле посматрати остатак свијета. Не заборављајмо Новакове побједе! Никад! А његове поразе посматрајмо као мале предахе у његовом рвању са злима ”под небом што су сваколика”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: