• Колумне
• Поглед

Људи од ријечи

1 min read

4 године ‎ ИН4С

Одувијек сам цијенио људе од ријечи, па макар ми се и не допадало оно што чине да би одржали оно што кажу. Ради се, банално казано, о пуком споју мисли и ријечи.

Јован Лакићевић

Пише: Јован Лакићевић

Одувијек сам цијенио људе од ријечи, па макар ми се и не допадало оно што чине да би одржали оно што кажу. Ради се, банално казано, о пуком споју мисли и ријечи.

У свом окружењу  имао сам, својевремено,  у неку руку један занимљив случај. Ријеч је о гуслару, који је одавно покојни, а коме сам бар двапут рекао: „Саво, код тебе понајвише цијеним то што свакоме кажеш  оно што мислиш. Невоља је у томе што веома често – погрешно мислиш!“

Ово је, наравно, атипичан случај, али ми ствара извјесне недоумице: да ли је боље имати у својој близини, или видокругу, човјека који се тако понаша, или некога коме су мисли, ријечи и чињење  у великом раскораку?

Добро, знам да је у овом садашњем невремену понајчешћа она трећа врста: једно мисле, друго кажу, а ураде нешто сасвим треће.  И да је таквих највише међу политичарима… И с тога ми се чини помало бесмисленом прича коју сам започео, а којом се ништа не мијења.

Овај текст је, заправо, требало да има друкчији почетак. Рецимо, питам ја комшију Славка синоћ, пошто немам приручни календар: „Славиша, кад ће 1.октобар?“ „Да си жив и здрав, он је био и прошао прије четири-пет дана!“

Помислио сам у себи: па то значи да је актуелни црногорски премијер потписао онај значајни Темељни уговор између СПЦ и државе Црне Горе, како је, у Патријаршији, обећао прије неколико мјесеци. Он је то везао, не знам  због чега, за 1.октобар, годишњицу упокојења неумрлог Митрополита Амфилохија!

„Како ли ми је само то промакло“, рекох наглас. „Ништа ти није промакло“ – рећи ће Славко- „јер, никаквог потписа није ни било!“ Ваљда сам, због Славка промрмљао: Не могу да вјерујем…

Да утјешим и мог комшију и себе, рекох: „Али, премијер није поменуо годину…“

Знао сам, наравно, да ни од обећања, па, дакле, ни од потписа неће бити ништа! Можда овај, благо речено, чудни премијер, негдје и код некога држи ријеч, јер налогодавци, односно те друге адресе, не трпе празна обећања. Што се нашег „публикума“ тиче, он се само једном држао ријечи – приликом смјене министра Лепосавића. Али, то се, ваљда, подударило са наредбом ментора!

Као мирјанин, рачунам да имам право да знам и каква је судбина Закона о протјеривању Православља из Црне Горе, како сам га, из милоште, звао. Послије преправки у коалицији Црно без бијела и усвајања у Парламенту на једвите јаде, УРА га је послала тзв Уставном суду , ваљда на „последњу провјеру“(!)  Биће да нијесу знали да комплетирање и овог назови суда (који одавно „нема кворума“), може да потраје и више година! Закон, дакле, другови и господо, и даље није у функцији… Бићу срећан ако ме неко разувјери и каже да нијесам у праву!

„Моја Црна и све црња Горо…

Прочитајте ЈОШ:

„Тако су говорили“ – Његош: „Гдје би црногорска младеж могла лакше научит образовање ума и срца и да не изгуби ни мало од своје дичне народности, ако не у Србији“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: