• Насловна
• Политика

Љубиша Ристић: На проусташке провокације из Црне Горе, Србија не треба да реагује

7 година ‎ ИН4С

Фото: Ана Паунковић

У Хрватској се обнавља НДХ, а у Црној Гори једна политика позната из Другог светског рата – проусташка. Нису они значајни за нас да бисмо на те провокације морали да реагујемо као држава и народ, рекао је у интервјуу за Курир, бивши предсједник Југословенске левице и редитељ Љубиша Ристић.

Цио интервју преносимо у цјелини

Када је септембра 1984. у тексту под насловом „Југословени чекају добра времена (и Годоа)“, Њујорк тајмс, говорећи о Љубиши Ристићу и његовом КПГТ, заправо испричао причу о Титовој Југославији, мало ко је веровао да ће та држава, тек коју годину касније, завршити на тако сраман начин.

У години 2018. бивши председник Југословенске левице и велики редитељ слави четири деценије постојања најинтригантнијег позоришта старе државе и спрема представу о нашој бурној историји, а у интервјуу недеље Куриру одговара и на питање да ли сличан сценарио чека Косово, шта од нас тражи Америка, ко је продао Слободана Милошевића у Хагу и зашто сматра да у Србије нема више левичара.

Како ће КПГТ прославити 40 година постојања?

– У Старој шећерани теку припреме за летњи фестивал КПГТ, на коме ћемо од 1. септембра до 1. октобра извести наше познате наслове с гвозденог репертоара с новим студентима и „Бубу у уху“, која се након обнове игра већ 170. пут. Прва премијера у сезони ће нам бити комад „Љубавне приче“ по роману Пурише Ђорђевића. Осећао сам потребу да направим представу о шездесетим годинама прошлог века код нас и у свету… Необично у њој су и тема и јунаци, а кад је публика види, имам осећај да ће је волети као и оне што личе на њу „Ослобођење Скопља“ и „Карамазове“. Биће то мешавина филмских кадрова и сценског реализма и надреализма. Неке од представа ћемо играти и на другим просторима у Београду.

Да ли сте коначно добили подршку Министарства културе?
– Не, добили смо подршку града, и то први пут.

Зашто је 1968. година важна? Да ли је и та револуција појела своју децу?
– Шездесете године су године кад је вредело живети. Било нам је лепо јер смо били млади, а мучно јер су почели да се дешавају ратови као што је Вијетнамски, убиства браће Кенеди, Мартина Лутера Кинга или Кинеска културна револуција. Млади су тад поставили захтев да се поштују идеали, да се не разликују речи и дела. Наравно, то није било могуће ни онда, а ни данас. Шездесете су нас све научиле памети, али и угасиле тежњу да мењамо свет.

Говорећи о КиМ, казали сте да је све пролазно и има наде, чак и кад све изгледа безнадежно. Какав исход очекујете за косовско питање?
– Било би разумно направити поделу или разграничење Косова. Само овога пута смо ми остали без аргумената које смо имали након Првог светског рата као победници, а и немамо милион војника као што је имао Тито да бисмо смо смели да кажемо историјско „да“ или „не“. Мени изгледа да они који су вољни да донесу било које решење за Косово то не желе.

На кога конкретно циљате?
– На Америку. Косовски сценарио видели смо већ у Панами пре 115 година. Косово је важно за САД и место с ког могу да контролишу остатак Европе. Немци и Руси се томе противе, али нико нема вољу да нађе трајно решење за Косово. Свима одговара садашње стање.

Да ли нас ово уводи у неки нови рат?
– Нико од светских сила није спреман да оружјем брани Косово, а ни ми сами нисмо. Добро смо научили неке лекције. Нама остаје да тражимо да се нађе компромис за Косово како би Србија наставила да се развија. Биће то болно за обичне људе, али проблем мора да се реши како би се омогућио бољи живот.

Ко може да буде фактор мира?
– Кина. Они рачунају и гледају 400 година унапред. Решили су да преко нас направе свој нови пут свиле…

Да ли сте били упознати са писмом Слободана Милошевића, које је дан пред смрт послао Сергреју Лаврову, што је недавно открио његов адвокат Зденко Томановић? У писму моли за помоћ јер га у Хагу трују.

– Знам за то писмо одавно. Било је очигледно да ће Слободана убити у Хагу, што се и десило. Међутим, нико из Русије није мрднуо прстом да то спречи. Да ли није могао или није хтео, у то не улазим. Кад је Зденко то писмо носио, остаје дилема што Милошевићу нико није притекао у помоћ.

Јесте ли у контакту с Миром Марковић? Да ли сте разговарали о томе писму?
– Нисмо у контакту откад је она у Русији. Историчари ће најбоље разјаснити Милошевићеву смрт, као и његове политичке одлуке. Данас се у појединим медијима њему ставља на терет сарадња с Туђманом, што је опасно. Историчари ће неке ствари најбоље разјаснити.

Како вам данас изгледа левица у Србији? Ко је истински левичар од актуелних политичара у Србији? Је ли то Дачић, Мркоњић, Вулин или…
– Нема левице, што није спорно. Ми немамо ни синдикате, а камоли левицу. Задатак левице је борба за социјалну правду, а ми живимо у друштву које је у почетној фази неразвијеног капитализма. Још присуствујемо стварању богатства преко ноћи, заснованог на пљачки. Ти нови богаташи онда улазе у политику, а то се не догађа само код нас.
Главни проблем левице је што у Србији не постоје марксистичка анализа и критика политичке економије. Наши стари левичари су се претворили у профитере који данас здушно заступају ставове Запада и НАТО.

Да ли мислите на Дачића, Вулина или Мркоњића?
– Они се баве дневном политиком и нису оптерећени идеологијама.

Јесте ли испратили овогодишњу прославу „Олује“ у Хрватској? Како вам је изгледала та „представа“?

– Очекивано. Мене забрињава то што земље ЕУ упорно прихватају те прославе у Хрватској, а с друге стране тврде да се њихова заједница заснива на резултатима антифашистичке борбе. Изгледа да те ставове заступају само на папиру. У многим земљама десница је отворено нацистичка и фашистичка, као у Немачкој и Мађарској, а потпуно недвосмислено у Хрватској. Тужна је та ситуација. Очекујем да се вирус из Хрватске прошири. Нажалост, Европа без граница се, пред најездом миграната, претвара у Европу с најтврђим границама. „Олуја“ је храна за наше будалаштине овде и за људе који мисле да су много храбри кад се томе супротставе. Добро знамо шта је НДХ и ова Хрватска покушава да буде НДХ. Нема потребе да од тога правимо већу буку, само треба да гледамо да заштитимо наше људе, а то нису само Срби већ и антифашисти у Хрватској, Југословени у Босни, Албанци на Косову…

Како видите то што су Црногорци били на прослави „Олује“?

– У Хрватској се обнавља НДХ, а у Црној Гори једна политика позната из Другог светског рата – проусташка. Нису они значајни за нас да бисмо на те провокације морали да реагујемо као држава и народ.

С друге стране, подигла се бука због Вучићевог говора на комеморацији, када је рекао да су Хрвати хтели државу без Срба као што је Хитлер хтео свет без Јевреја….
– То је историјска чињеница и Вучић није ништа измислио. Није ваљда да треба да се бранимо од поређења НДХ са садашњом Хрватском.

Како гледате на рехабилитацију Милана Недића, Драже Михаиловића…?
– Неприхватљиве су за мене. Смешно је то уопште и коментарисати. Друштво је неспособно да се одупре тој навали смећа са свих страна. Имам довољно година да нећу гледати крајње исходе тих процеса. Бојим се за ову децу, која ће у школама да уче лажну историју, где све покушава да се избалансира и да се изједначе четници и партизани. Историја је неумољива наука, а проблем су ти људи који пишу уџбенике.

Како ће вас историја да запамти?
– Ја сам историјски безначајан. Само сам био посматрач неких крупних догађаја.

Извор: Курир

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: