Тесла у Београду: Тамо далеко преко мора, ја сам остао Србин!

На данашњи дан, 2. јуна 1892. године наш научник Никола Тесла допутовао из САД-а у посјету Београду, гдје му је на жељезничкој станици приређен величанствен дочек. Са министром просвјете примљен је у аудијенцију код краља Александра Обреновића.

Посјетио је и Народни музеј и Велику школу, гдје је о свом раду говорио студентима и професорима, а са српским физичарем Ђорђем Станојевићем је разговарао о започетој градњи прве електричне централе у Београду.

Професор Велике школе и ректор Београдског универзитета Ђорђе Станојевић позвао је Теслу у Београд, а пет-шест година касније на нашим просторима су саграђене прве хидроцентрале које су радиле на његовим патентима, попут Нијагаре. Ако је међу 13 патената уграђених у централу на чувеним водопадима девет било Теслиних, не само оних везаних за наизменичну струју, већ и пренос електричне енергије на даљину, јасно је колики је допринос Тесле био у свему томе.

Боравећи у Београду Тесла је на предавањима и у различитим сусретима занесено говорио о свом раду, а резултат је било пет-шест електрана, подизаних од 1901. године, при чему оне попут централе на Ђетињи, код Ужица, првјенца наше електрификације, потом она код Гамзиграда и данас раде. Европа се у то доба гасификовала, а Београд је заслугом Тесле засвијетлио.

„Ја осјећам много више но што могу да кажем. Стога Вас молим да јачину мојих осјећања не мјерите по слабости мојих ријечи. Истргнут сам из послова да амо дођем и још не могу да се ослободим мисли и идеја, које ме ево и овдје прате. У мени има нешто, што може бити и обмана, као што чешће бива код младих, одушевљених људи, али ако будем сретан да остварим бар неке од мојих идеала – то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та: да је то дјело једног Србина. Живјело Српство!”: ово је изговорио Никола Тесла, када је изашао из вагона брзог воза на београдској жељезничкој станици, пред више хиљада раздраганих сународника.

Он је послије веома успјешних предавања по највећим европским градовима и послије смрти и сахране мајке и своје краће болести отишао у Будимпешту. У главном граду Мађарске га је чекао позив града Београда, Велике школе и Српског инжењерског друштва да дође у, прву, посјету српској пријестоници и да одржи предавање великошколској омладини.

Тесла је овај позив радо прихватио. Угледни гост је одсио у хотелу „Империјал”. У хотелској књизи приспјелих гостију скромно је уписао: Никола Тесла, електротехничар из Пеште. Тесла је био одушевљен пријемом, па је између осталог рекао: „Али господо, немојте мислити да сам ја, отишавши са свог огњишта, заборавио на свој род и племе, не, ја сам остао Србин и тамо далеко преко дебелога мора, услед испитивања, којима се бавим.”

На гала вечери, организованој у његову част, били су присутни сви виђенији Срби и Београђани, њих око стотину.Вече је достигло врхунац када је устао љекар и пјесник, тада већ поприлично стар, Јован Јовановић Змај.

Он је поздравио милог госта пјесмом „Поздрав Николи Тесли прије доласка му у Београд”, коју је сам изрецитовао. Ганут до суза Тесла му је, још док је Змај читао пјесму, пришао и пољубио руку.

Приредио: Миомир Ђуришић

Извор: Митрополија

Прочитајте још:

НАТО у „сигурним“ рукама: „Црна Гора нам чува леђа“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: