Љекарска комора Црне Горе представила је документарни филм о историјату црногорске здравствене културе, са фокусом на љекарску професију. Свечана пројекција филма, аутора Митра Мирановића, одржана је у суботу, 3. децембра на Медицинском факултету Универзитета Црне Горе, а исте вечери је филм имао и телевизијску премијеру.
Предсједница Љекарске коморе др Жанка Церовић је, уз подсјећање на Хипократа који је, између осталог, рекао да “сваки љекар мора знати шта љекари прије њега открише, испиташе и засноваше”, нагласила значај документарца о развоју медицине у Црној Гори јер, како је навела, познавање традиције јесте предуслов за успјешан професионални и културолошки напредак.
Из Љекарске коморе саопштено је да су у филму приказани различити правци развоја медицине на простору данашње Црне Горе.
„Приморје с Котором остваривало је европски ниво здравствене заштите већ од 14. вијека, када су у том граду радили љекари, хирурзи и апотекари са дипломама факултета из Италије, тада руководеће државе у медицини. Средишњи дио Црне Горе је све до друге половине 19. вијека познавао само народну медицину, док је сјеверни дио Црне Горе све до 1912. године, поред народне медицине, имао заступљену и исламско арапску медицину“, наводе из коморе.
Церовић је истакла важност документарца јер приказује и вријеме када Црна Гора напушта народну медицину и усваја савремене медицинске стандарде.
„Посебно се издваја вријеме књаза и краља Николе када у Црну Гору долазе први стални школовани љекари који су стицали дипломе у најеминентнијим свјетским здравственим центрима. У том периоду биљежимо долазак доктора Милана Јовановића Батута, Јована Кујичића, а наш, црногорски најистакнутији љекар, који завршава право у Београду, па медицину у Москви, др Петар Миљанић постаје први начелник санитета и управник болнице Данило И. Осим што као држава, први пут, стварамо свој медицински кадар, отварају се и прве болнице и то у Никшићу, Подгорици и Орјој Луци”, навела је она.
Церовић је нагласила да су тадашњи љекари у Црној Гори били цијењени више од окружних судија, да су професионално слободно дјеловали и да су имали највећа примања у земљи.
Када су прва званична документа у питању, 1891. године усваја се први Зборник правила, прописа и наредаба у санитетској служби Кнежевине Црне Горе.
“Њиме се први пут регулише јавно-здравствени аспект и забрањује видарима и траварима да се баве лијечењем”, казала је Церовић.
У Зборнику се, како је истакла, између осталог, још наводи: “Болница је за болесне људе, и у њу ће се примати боници, имућни и сиромаси, без разлике вјере, пола, узраста и народности”.
“Дакле, и формално, наша држава званично забрањује дискриминацију, а јачању те свијести посебно доприноси медицина. То је, између осталог, доказ да здравствена култура спаја, она не зна за подјеле по било ком основу, а јачање такве свијести насушно је потребно и нама данашњима у Црној Гори”, рекла је предсједница Љекарске коморе.
Документарац приближава и податке о првој вакцинацији у Црној Гори крајем 19. вијека која је, према доступним информацијама, била 100 одсто успјешна.
“То је почетак развоја здравствене културе у нашој земљи”, казала је Церовић.
Из Љекарске коморе додају да је за њих, као кровну организацију свих љекара Црне Горе, значајно што документарац прати зачетак и развој иницијативе за формирање црногорског љекарског удружења. Та идеја је обзнањена 30. августа 1903. у “Гласу Црногорца”.
“Зато ће данашња Љекарска комора предложити да се 30. август посебно годишње обиљежава, поштујући савремену идеју и труд првих црногорских љекара”, најавила је Церовић.
Љекарска комора Црне Горе данас је, како је додала, независна, стручна и кровна организација чији су чланови сви љекари Црне Горе. „Задатак Љекарске коморе је подизање нивоа здравствене заштите и здравствене културе грађана, али и заштита професионалних интереса љекара Црне Горе. У посљедњих годину, комора може бити поносна на чињеничне, остварене резултате“, сматра она.
“Учествовали смо у регулисању статуса доктора медицине кроз иновирани Закон о зарадама у јавном сектору, а и у сегменту кривичног законодавства којим се напад на докторе сматра кривичном дјелом”, нагласила је предсједница Љекарске коморе.
Осим тога, додаје се, Љекарска комора активно учествује у свим активностима Министарства здравља, а тренутно је фокус на измјенама и допунама Закона о здравственој заштити.
Комора је такође, први пут од оснивања, формирала електронску базу података која је неопходна за планирање здравствене заштите у цијелој држави.
Формиране су и бројне комисије, међу којима се посебно истиче комисија за младе докторе, наводе из коморе.
“То је тренутно водећа и наша најважнија иницијатива чији је циљ задржавање младих љекара у земљи”, казала је Церовић.
Саговорници у филму су мр. сци др Тамара Бајић, мр сци. др Жанка Церовић, др Данојла Дакић, др Теа Дакић, проф. др Михаило Кулиш, прим. др Миленко Лаиновић, др Љиљана Радуловић, проф. др Миодраг Радуновић, мр сци. др Александра Ражнатовић, проф. др сци. др Новица Вујошевић, архитекта Павле Поповић и историчар Срђа Мартиновић.
Свечаној пројекцији, између осталих, присуствовали су државни секретар у Министарству здравља Владимир Обрадовић, директорица Клиничког центра др Љиљана Радуловић, декан Медицинског факултета, др Миодраг Радуновић, бивша министарка здравља Јелена Боровинић Бојовић, посланик Миодраг Лекић, савјетник предсједника Црне Горе Амер Халиловић, представници различитих еснафских удружења, отправница послова амбасаде Србије Јелисавета Чолановић, директорица Центра за истраживачко новинарство Милка Тадић Мијовић и други.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
